Bankrotirali uprkos socijalističkom samoupravljanju

Iako se danas često smatra da je socijalistička privreda funkcionisala poput spojenih sudova i da su se sredstva uvek prelivala tamo gde nedostaje, tako da niko ne ostane bez posla, mora se priznati da je bilo i slučajeva kada je na vrata stavljen katanac a radnicima podeljeni otkazi. Nisu preduzeća bila prepuštena sama sebi, nekada su zdraviji delovi neuspešnih firmi pripojeni drugima, međutim, nije bilo moguće u nedogled održavati preduzeća koja su stvarala samo gubitke.

Ispred fabrike Bačkaprodukt u ulici Jovana Mikića, sedamdesetih godina su već pre zore formirani redovi kupaca iz istočnoevropskih zemalja. Žersej se prodavao kao lud. Nije puno prošlo a Bačkaprodukt je zatvoren. Govorilo se da je to prvi slučaj bankrota u socijalističkoj Jugoslaviji, mada su neke firme nestale i pre toga, kako god se to zvalo.

Subotički „Ludisti“

Godine 1966. direktor subotičke „Tvornice četaka Bačka“ dao je ostavku. Po njegovim rečima, nije se više osećao sposobnim da vodi ovu fabriku. Godinu dana kasnije se i dobar deo radnika našao na vratima. Preduzeće je loše poslovalo zbog primitivnog načina proizvodnje zasnovanom na isključivo ručnom radu. Uvođenju mašina protivile su se radnice. Sa razlogom. Mašine su bile brže i zahtevale su svega dvoje uposlenih umesto četrnaest, koliko ih je tada radilo na vezivanju dlaka. Teškom mukom su pogoni modernizovani a o tome ko će dobiti otkaz, odlučivali su radnici – glasanjem.

Fabrika Vojvodina

Ova subotička fabrika proizvodila je marmeladu, voćne sokove, konzerve povrća, gotovih jela i kompot. „Vojvodina“ je raspolagala  sa skromnim postrojenjima u minimalnim higijenskim uslovima. Prerada paradajza u svetu je dostigla dvadeset puta veću brzinu nego što su to radnici ovog preduzeća mogli svojim proizvodnim procesom. Godine 1967. došlo je do prekida proizvodnje. Odlučeno je tada da „Subotičanka“ preuzme pogon i primi trećinu zaposlenih što je značilo neizvesnost za preostalih 200. Ogorčenje radnika je bilo ogromno ali to ništa nije moglo da promeni. Vojvodina je prestala da postoji.

Lansky



KOMENTARI

  1. Drug samoupravljac kaže:

    Postoje jasna ekonomska pravila kako se vodi jedna firma, fabrika ili preduzece. Ta pravila su svugde ista i vaze i za kapitalistu vlasnika fabrike, i za radnicki savet u samoupravljanju. Ko se tih pravila ne pridrzava taj jednostavno propada. Ko ne investira u buducnost i ne modernizuje proizvodnju, ko dozvoljava da ga konkurencija pregazi, taj zavrsava kao bankroter. Radnicko samoupravljanje u svom jezgru nije bilo lose, ali ljudi su ljudi i ostvarene profite u preuzecu radije podele danas, sada i ovde, nego da ulazu novac koji ce u nekoj buducnosti donositi dobar profit. Bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Na kraju ne bude vise ni vrabca ni goluba. Otpor modernizaciji koji je po pravilu skopcan sa racionalizacijom i gubitkom radnih mesta je velik,i predstavlja kocnicu napretka. Tome se moze odupreti socijalnim planovima i prekvalifikovanjem radne snage, kao i usmeravanjem radne snage prema trenutnim potrebama. Onaj ko je mislio da ce sa tehnologijom iz 19 veka moci da nastavi produkciju i u 20 veku se je preacunao i sam sebi stavio kamen oko vrata. Zato je parolu iz 50-tih godina – Fabrike radnicima, trebalo dopuniti i parolom – Ekonomija ekonomistima.
    Da ne bude zabune, nisu propale samo Suboticke firme , nego i takvi ugledni fabrikanti kao AEG, Telefunken, i slicni. Nekadasnji pojam TV i radio kvalitete – Grundig, je danas jedna Turska firma koja izmedju ostalog pravi i aparate za kuvanje jaja.

  2. Anonimni kaže:

    graficki zavod p a n o n i j a ISTO JE IZ OVOG REDA, pa neki su POLOVICNO
    BANKROTIRALI – SOUR G R A F I S – kao i ostali EMIS, SUBINA, skoro se ne-
    mogu setiti. Zorka, 29. novembar, Mladost, Slavica, Zeljeznicar – imam 72 godine
    dosta toga sam doziveo – preziveo, neka neko nastavi redosled, hvala DGY

  3. Dva u jedan kaže:

    I tačno je i nije tačno to što je napisano. Kod nas, u Srbiji, su propadale uspešne firme za koje je po prirodi posla kojim su se bavile prosto teško zamisliti da mogu da propadnu, ali su rasturane iz razloga da bi se, u to vreme 60-ih i 70-ih godina, na tržištu stvorilo „mesta“ za slovenačke i hrvatske proizvode u ekspanziji! Srbija je počela da postaje njihova ekonomska kolonija i vrhunac bahatosti bio je tzv. „Sever-Gorenje“, kada se „Gorenje“ kao pijavica-parazit zalepio za u to vreme (i do tada!) uspešni „Sever“ i toliko dominirao da je „Sever“ morao da zaposli PREVODIOCA na slovenački, jer gospoda u Sloveniji nisu htela da primaju dopise na srpskom, a nije im padalo na pamet da „Severu“ šalju bilo šta osim na slovenačkom. Priča se sada ponovila u mnogo gorem obliku posle sa njihove strane ciljanog raspada SFRJ i ratova, kada su nas „uzjahali“ posle 5. oktobra do mile volje! Ali da se vratimo na „Vojvodinu“. Kao klinac zarađivao sam sezonski na nošenju i selekciji voća u „Vojvodini“, to je bilo oko 1967-68., prema tome, još nije bila propala jer je zapošljavala sezonsku radnu snagu. Da li su negde u Americi tada 20 puta brže proizvodili, j..e mi se, takvi su im i proizvodi – golo đubre (i manje više sve ovo što se danas „dvadeset puta brže“ radi), a to što je „Vojvodina“ proizvodila onda tako „primitivno“, „ručno“, danas da imamo ZLATOM BI PLAĆALI! Ako se neko seća sokova „Sila“. O džemovima i sličnom da ne pričamo! Možemo samo da sanjamo vreme kada se i četka pravila ručno, to je bila četka, sada ne umemo ni četku da napravimo već uvozimo kinesko smeće!

  4. Realan kaže:

    Dokaz da politika nikako ne može da bude iznad struke, a u Srbiji još uvek vlada isti jugosistem ogoljeniji nego ikada. Na ključnim, upravljačkim mestima sede sve lažniji stručnjaci, ljudi sa lažnim diplomama o „znanju“. Taj izvrnuti sistem, sistem negativne selekcije, antisistem, zovite ga kako hoćete, unapred je osuđen na propast. I danas firme koje vode takvi „stručnjaci“ opstaju konstantnim stvaranjem gubitaka i zaduživanjem. Kad god su me oni, takvi „genijalci“, pitali „Šta imaš od škole“ uzvraćao sam kontrapitanjem; šta imaju od znanja, stručnosti i pozitivnih rezultata. Dokaz njihove „sposobnosti“ je i slučaj preduzeća kojim se tekst bavi. Tzv. „hand made“ proizvodi imaju daleko veću cenu na tržištu i umesto da ta preduzeća opstanu i stvaraju veći profit „stručnjaci“ su ih zatvorili. Doduše, ne treba zaboraviti da je tim antisistemom upravljao Centralni komitet koji je, opet, bio pod kontrolom nekog drugog Tela, što znači da ovim prostorima trajno upravlja neko ko ima interes od ovakvog stanja. Svaka dobra ideja saseca se u korenu, dokaz za to je da inovatori nikada nisu bili cenjeni. Štaviše, bili su, i jesu i danas, predmet podsmeha, ismevanja i marginalizacije. Većina ih je napustila ove prostore, oni koji nisu uglavnom su neslavno završili, kao otpadnici društva ili su se, u najboljem slučaju, stopili u antisistem. Koji i dalje radi sebi o glavi.

  5. Realan kaže:

    P.S.

    Kad već spominjem „hand made“, оbaveštavam vas, na vašu radast, da će se uskoro u prodaji naći sakupljač noćnih mora koji sam ja dizajnirao, a koji će proizvoditi jedna vlaška porodica sa dugom tradiciom. Uređaj će raditi na AA baterije. Ne primamo reklamacije.

  6. Zrtva Stecaja kaže:

    A zašto ćutite o Agrokombinatu? Mada razumem, to je više vest za Treće Oko i Zonu Sumraka pošto pretvaranje takvog giganta, koji je zapošljavao hiljade ljudi i načinio ih jednom porodicom, koji je prehanjivao pola živog sveta Jugoslavije, u klupko prašine se graniči sa natrpirodnim iskustvom.

  7. Realan original kaže:

    Oh, jel vam(množina) pada radni ponedeljak? Kako ste se proveli za vikend (Tajna Loza, Lajco, Fake Comment I ostali)? Mora da je bilo odlično, čim se niste javljali. Verovatno ste vi(množina) zaposleni u službi imali neki „team building“. Ako, što da ne, narod plaća. Ja sam zato sedeo kući u pripravnosti, oštrio svoj blistavi um o vlažni kamen svesti i kosmičke spoznaje, naravno, sa pauzama u kojim sam se bavio umetničkim klizanjem. Spreman sam za pismeni duel sa službenicima mraka.

  8. JB kaže:

    Ne uprkos nego zbog!

  9. Marija kaže:

    Fabrike propale i otisle u stecaj i polako u zaborav, Greh i steta. ALI DIREKTORI mnogih od tih fabrika dobro napredovali i seli u dobre fotelje do dana danas i nikome nisu odgovarali.Tu je Jugokoza, 29 Novembar, Sever, Mladost i nema dosta mesta da se sve pobroje.O tome se dogovrno cuti i cuti,,,,,,,,,

OSTAVITE KOMENTAR