Bilijar u kafani Šaran (iz dnevnika jednog igrača)

Bilijar se u Subotici igra još od 1787. godine.  Tokom više od dva  veka  popularnost ove igre je rasla i padala a poslednji  zlatni period naš grad pamti krajem osamdesetih do polovine dvevedesetih. Attila Göcző je jedan od Subotičana kojima je bilijar postao i ostao velika strast. Učesnik i svedok mnogih turnira i velikih partija u tadašnjim bilijar salama (Sport, Bill bar, Zanatska, Royal…)

Ovaj deo njegovog dnevnika odnosi se na vreme kada Subotica nema  bilijar sale već se igra u kafanama i bircuzima.

kica bilijar

 

Kako je počela ljubav prema bilijaru

Bili smo kertvaroški klinci, pa srednjoškolci, igrali smo fudbal, basket, hokeju na travi, rukomet…

Jedno veče, posle nastave, potažio me drugar Zlatar Mirko: da li bi otišao sa njim na partiju igre na stolu sa rupama, kuglama i štapom.

Što da ne, a gde je to mesto?

Zapravo,  to je kafana… Šaran, tu nedaleko u ulici Ištvana Kizura…možda nas puste i uspemo iznajmiti astal… kući bolje da ne saznaju…ipak je to kafana, pa će nas grditi i da brane posle…

Znam, igrao sam tu igru već jednom (Rex, „rupaš” sa pećurkom) u osmom, kad smo bili na rukometnom turniru u Segedinu i bili smešteni u đackom kolegijumu, gde je u holu bio takav sto…

billard marton istvan szeged

Šaran je nekada bio restoran, a posle kada su vlasnici već bili stariji, Bela Gunić i supruga Irenka su zatvorili kuhinju i namestili u veliku prostoriju dva karambol stola, a jednu malu su taman stala dva rupaša sa pećurkom bez satnog mehanizma (tj. izdavalo se na vreme, nije trebalo ubacivati žetone).

I tako nas je pustila tetka Irenka na manje bolji rupaš, a posle par prilika i na onaj „bolji”. Nakon par nedelja prakse, uz malo moljakanja i obećavanja da ćemo jako paziti, igrali smo  već na manje dobrom karambol stolu. Mandineri su tu bili više dignuti (da kugle sa manjom šansom napuste sto), a čoja je bila debja i gruba (zato i spora) opet zbog „amatera” da je slučajno nekontrolisanom  mornarskom gurkom ne bi pocepali.

Ipak je to nekome i tako uspelo, (istina, to se desilo na boljem stolu, nakon što je jednom navratio jedan putujući bilijar expert iz Požarevca, profesionalni igrač u Nemačkoj. Taj gospodin je pokazao kako se igra „americka serija” i razne „masse” udarce sa vertikalno držanim štapom (opasna za čoju u nedostatku prakse), posle su to pokušavali izvesti i domaći matadori, a kada se desila nesreća, čika Bela, ne prekidajući igru preferansa reče:

“E, dragi moj, kad bi ti ja dupe dao da se sigraš, ti bi i to pocepao…”

 

Na manje dobrom stolu većinom se igrala verzija karambola sa kićom, postavljenom na sredini stola, a poeni su se mogli postići, rušenjem iste pose kontakta svoje kugle sa nekom drugom  i nakon odbitka od zida. Ta verzija se igrala više u Banatu i naseljima blizu Tise, tako su i u Šaran dolazili ljudi da je igraju porekom iz tih mesta, a verovatno zbog posla nastanjeni u Subotici.

Praksirali smo se više od pola godine, i pratili igru dobrih igrača na boljem stolu, kada smo i mi dobili šansu da igramo na njemu, naravno negde rano poslepodne, nakon otvaranja, kada još nije bilo gostiju. Koji je to osećaj bio…(a danas može bilo ko da uđe u neki salon sa super stolovima, sve jedno klinac ili pacer. Ako ima para da plati, dobija najbolji sto iz prve…)

Na tom stolu su igrali iskusni igrači, stariji karambolisti koji su pričali o pre i posleratnom bilijaru u Subotici (čika Bela, Botka András (Bandi), Pera (rukovodioc u Severu), Čović Vince, Szalai Géza…) i poletni mladi, tada uglavnom studenti ili bar tih godina. Mislim da je od svih bio najbolji Mihai Pasku „Paske” (tada šanker u Largu, kasnije otvorio pržionicu kafe),  Čuljak Toma (taxista, kasnije preduzetnik) i njihov prijatelj Darko.

Bili su tu još: Fehérvári Gábor (isto jako talentovan), Keča Nenad, Vass Zoltán (utorkom i subotom stalni gost), Medve Tibor, „Kócos” Gabi, Virág Sándor (policajac), Huszár Vilmos, Biró Zoltán, „Csamcso”, Bijelac Dušan, Nikolić Branko, Markotić Stanko, Rukavina Zoran, „Nyugodt” Jóska, Rade i Kosta, jedno društvo iz suda, pa jedno drugo društvo trgovaca… Ne sećam se imena svih, izvinjavam se onima, čija nisam spomenuo.

Bilo je dosta igrača, ali ne pamtim da je bilo prepirke oko toga ko je na redu, ko igra sledeću igru.

Moram spomenuti i kibicere kolji su uz špricere na svoj način zabavno, ali nakon nekog vremena dosadno, komentarisali igru.

bilijar,-wide-jpg_660x330

I tako je Šaran radio do smrti Béle bácsia (1984). Nakon toga, kafanu je nezvanično vodila Irenka   (puštala unura ako je poznati gost zvonio) negde do 1989-te. Stolovi su prodati, a njen zet Braca je u prostoriji počeo da proizvodi razne svetleće reklamne table.

U međuvemenu je počela expanzija pool bilijara u Subotici, a karambol je nastavio svoju popularnost u kafiću Royal iza Narodnog pozorišta.

 

 

U nastavku: Pool bilijar u Subotici  (1986-91)



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR