Bio jednom tramvaj u mestu Subota

Postoji jedno mesto Subota čiji su građani uveli tramvaj 1897. godine, pre Segedina i Beograda. Vozili su se njime 77 godina a onda 1974. rešiše da ga ukinu.

Danas još imaju samo jedan primerak koji čuvaju kao spomenik.

To mesto nije Subotica u nekom paralelnom svetu već grad Szombathely (Subota mesto) u Mađarskoj.

Az utolsó villamos Szombothelyen

 

Posle izvesnog vremena su, iz sentimentalnih razloga, jedno preostalo vozilo postavili u gradu kao spomenik. Godine 2007. su morali da ga premeste u muzej jer su ga vandali skrnavili (i mi znamo za takve).

Ne samo sličnost imena već i sudbina gradskog tramvaja, potpuno se preslikala i na  Suboticu koja je takođe imala tramvaj od 1897  do 1974. godine.

Otvoreni tramvaj na liniji za Palić

U Sombothelju kažu da je njihov tramvaj sve vreme bio profitabilan. Kada su ga ukinuli, prevozio je 7 miliona putnika godišnje i stizao na stanicu svakih pet minuta.

Mala Subota

U jednoj knjižici izdatoj povodom 600 godina prvog pomena našeg grada, navodi se broj od 226 varijanti imena koje je imala ova varoš od 1391. godine kada se pominje kao Zabatka. Neko bi pomislio da je nemoguće da jedno mesto za šest vekova promeni toliko naziva. I bio bi u pravu. Ovde je reč o varijantama koje se mogu sresti u raznim dokumentima, dopisima, kartama, pismima… Svako je pisao po svom ali je to uvek u osnovi bila Sabatka/Sabadka, Sent Maria/Maria Tereziopolis ili Subotica. Čak i tamo gde se ovaj grad pominje kao PATKA, mi naslućujemo da je pisar loše čuo ili progutao deo imena Sabatka.

Lansky



KOMENTARI

  1. Bogdan kaže:

    Možda je jedan od problema taj što mi nemamo kulturu negovanja, održavanja, usavršavanja,… Mnogi primeri govore o tome, a ako je reč o tramvaju postavljam pitanje da li bi tramvaj ostao u našem gradu da se radilo na modernizaciji koloseka, kupovini novijih i lepših tramvaja. Ono što je činjenica to je da su se oni eksploatisali do faze neupotrebljivosti što je ostala praksa i danas sa autobusima. Tada se dolazi do jedinog rešenja a to je stavljanje van funkcije. Ta praksa nas nije mimoišla ni kada je reč o zelenoj fontani, nekadašnjem pozorištu, Palićkom jezeru, kasarni Kosta Nađ,..pepusti se krajnjoj neupotrebljivosti i onda je tek predmet analize. Nisam se rodio kada su tramvaji krstarili gradom ali gotovo sam siguran u kakvom su stanju bili kad su izbačeni iz upotrebe.
    Dakle, i pojedinačno i kolektivno mongo toga možemo sačuvati ako to čuvamo, negujemo, održavamo,…
    Svako dobro vam želim!

  2. avet kaže:

    @Bogdan
    U potpunosti ste izgovorili bit svih problema u Srbiji.
    I ono što se nasledi i ono što se novo izgradi, ne održava se adekvatno, pa na kraju skroz propadne.
    Eno Vam primer Željeznica.
    Svugfe u svetu razvijaju željezničku mrežu, grade utovarne i istovarne terminale, kod nas se željeznički kapaciteti mrcvare do poslednje kapi krvi.
    Da nema povezanosti naših željeznica sa drugima i potrebe prevoza robe drugih preko naše teritorije, Željeznica kod nas bi bila potpuno ukinuta.

  3. Kertvaros kaže:

    @ Bogdan

    Upravo tako kako ste zapazili. Ako pogledamo samo naslovnu sliku tramvaja ispred podvoznjaka i obratimo paznju na prikolicu, vidimo ne samo da je prljava, nego i prljavstinu koja se je godinama talozila na prikljucno vozilo. Da je neko postavio pitanje zasto je to tako? dobio bi odgovor, a vec prema svojoj drustvenoj poziciji. Nekome na visem polozaju bi se objasnila prljavstina objektivnim okolnostima koje ce uskoro biti odstranjene i sve ce time biti u najboljem redu. Nekome ko nije neka „zverka“ odbrusili bi – Sta to tebe briga, gledaj ti svoja posla i nemoj da se mesas u ono sto se ne razumes i sto se tebe ne tice. Zapustenost i prljavstina su tipicni indikatori za ljude koji nemaju nikakvog samopostovanja. Ko ne ceni sebe, ne cene ga ni drugi. Dovoljno je pogledati na portale koji se bave prodajom nekretnina. Ti agenti (i privatnici) koji oglasavaju ni slucajno ne pokusavaju objekat za prodaju tako da fotografisu kao bi privukao vecu paznju kupca i stvorio kod njega jedan pozitivniji utisak. Obicno se snima potpuno laicki pomocu loseg i jeftinog smartfona. Snimak klozetske solje sa podignutim poklopcem, verovatno sugerise kupcu da je toalet u funkciji i da se nalazi unutar stana i da eventualni kupac nece morati da odlazi iza kuce u poljski WC. Ja sam pre vise od 50 godina otisao iz Subotice, ali vidim da su mnoge fasade sa opalim malterom, iste onakve kao sto su bile u moje vreme. Mnogi ljudi ne dolaze na ideju da ociste korov oko vlastite kuce, pa grad, pogotovu njegova periferija, vise lice na kulise za „Trnoruzicu“ nego na ljudsko obitavaliste. Od nekoga ko ni svoju vlastitu imovinu ne odrzava kako treba, tesko da se moze ocekivati da ce se odnositi sa respektom prema onome sto je tudje ili cak kolektivno i opste dobro zajednice. Recimo jedna fontana ili slicni objekti.

  4. Aleksa kaže:

    Na drugoj i trecoj slici se vide otvorena tramvajska kola. Medjutim, ovo nije originalni izgled tih kola nego izgled nakon rekonstrukcije.
    Naime, letnja kola su bila otvorena sa obe strane, klupe se obarajucim naslonima, tako da su putnici mogli uvek da sede u pravcu kretanja tramvaja. Sa strane su bile platforme po kojima se kretao kondukter i prodavao karte. Gospodin Ditrich u svojoj arhivi verovatno ima sliku tih koja pa ga molim da po mogucnosti postavi.
    Kompozicija za Palic se uglavnom sastojala od motornih kola i dve prikolice, leti otvorene zimi zatvorene.
    Kako je to izgledalo – tramvaj stize na stajaliste Rudic, motorna kola se odvajaju. Iz pravca Somborske kapije stizu motorna kola koja se prikljucuju na kompoziciju. U medjuvremenu, motorna kola koja su stigla iz pravca Palica nastavljaju prema Somborskoj kapiji,
    Do tada su se putnici za Palic ukrcali u otvorene vagone, prethodno naslone sedista prebacili na drugu stranu.
    Sve je to islo kao podmazano, rutinirano, prebacivanje trole na jednu pa na drugu stranu, uz zvuzduk konduktera i zvonjavu tramvaja.
    Tek kada je napravljeno okretiste kod Somborske kapije (tamo je sada benzinska pumpa) cela kompozicija je isla do kraja i vracala nazad prema Palicu.
    Zbilja je to trebalo doziveti!

  5. vitabrevis kaže:

    Živimo u doba kada je kriminalna politika, potpuno legalizovana rabota. Političari, kao lideri, jedva čekaju neku, gradjansko-nacionalno značajnu ideju, podrže je verbalno, a (i iz nekih fondova daju finansijsku podršku), pa brže-bolje traže sisu, da se „ugrade“, i time obesmisle čitav projekat.

  6. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa
    Pogledajte preko Google – Zagrebacki konjski tramvaj / slike. Ja ne mogu da postiram, ali verujem da ce vas te slike potsetiti na nas originalni letnji tramvaj pre nego sto je rekonstruisan i prepravljen.

  7. SANDOR kaže:

    Zagrebacki konjski tramvaj sa Google-a

  8. Jovica kaže:

    Ja sam dosta mladji da bi setio tranvaja ali to znam ide da struju ne zagadjuje ..ne zahteva nikakav servis .ne kaplje ulje iz njega .ne bruji .i traje 100 godina .glupost je bio izbaciti iz saobracaja …bar palic subotica tranvsjska linije da krene .

  9. Anonimni kaže:

    SZOMBATHELY imao je ipak za pola godine duze tramvaj. U prolece su uveli tramvaj ,a nakon 77 godina gasili krajem godine. ISTO je za Suboticu ali obrnuto, da se ne ponavljam . Majka moja iz SLOVENIJE slucajno je rodjena u ovom gradu. Toliko jos da naziv za Sz.hely ima dva razlicita naziva na slavenskim jezicima drugcije ih nazivaju Slovenci VEND, kao i Gradjiscanski Hrvati obe ove male zajednice zive oko ovog grada do Ausrijske granice. Imam rodbinu u ovom gradu i u vise navrata otac je slikao tramvaj, jos kada je postojao, i kada se jedan tramvaj nalazio u dvoristu muzeja – DGY

  10. Anonimni kaže:

    Szombathely je na gradišćanskohrvatskom Sambotel.
    Slovenci ili kako su ih mađarske vlasti nekad zvale Vendi (ista fora kao sa Bunjevcima, samo da nisu Slovenci tj. Hrvati) zvali su ga Sombatel.
    Ali razumem Lanskog, Subota je samo igra reči

OSTAVITE KOMENTAR