Biti mlad na Paliću leta trideset i neke

Stariji nemaju običaj da mlađim naraštajima prepričavaju svoje mladalačke provode, prošle ljubavi, ili kojekakve ludosti iz godina kada im je sve bilo dozvoljeno. Nešto od toga i sami žele da zaborave, a ako je nešto i ostalo u lepoj uspomeni, nekako ne pristaje da o njima pričaju naslednicima i tako kvare sliku o sebi kao zrelijima i pametnijima. Samo odmahnu rukom…

Zato je teško zamisliti starce kako su i oni nekad bili mladi i razuzdani. Da nije starih fotografija, još bismo i poverovali kako je nekad sve bilo potpuno drugačije.

Slike sa plaža odaju još više, jer je na takvim mestima sasvim prihvatljivo razgolićenje koje je na gradskim ulicama nezamislivo. To još važi i dan danas. Ista ona dama kojoj bi bilo veoma neprijatno da je u gradu vidite polugolu, na plaži će najnormalnije  svima pružiti uvid u svoje „grudno bogatstvo“.

Na slikama sa Palićkog jezera vidimo neki mlad svet i aktuelne modele kupaćih kostima. Devojke su te koje se trude da budu različite i da i taj minimum garderobe obogate detaljima. Tadašni kostimi još nemaju ono držanje koje će u budućnosti obezbediti neki novi, elastični materijali.

Fotografije su načinjene na istočnoj obali, na mestu koje danas zovemo Muški štrand. Nekadašnji Bezeredi park kultivisan je 1921.godine kada je novouređena plaža dobila brojne objekte na obali i na vodi.

Iz bedekera „Slobodni kraljevski grad Subotica i Kupalište Palić“, izdanje 1928. godine:

Štrand kupatilo

Ovo se kupatilo nalazi na istočnoj obali jezera.

Kupatilo je vlasništvo opštine grada Subotice, a izgrađeno je 1921. godine.

Štrand-kupatilo je najveće svoje vrste u državi, jer ima preko 600 kabina sa kojima se može maksimalno dnevno poslužiti do 4000 osoba. U jednoj sezoni okupa se na Štrandu do 80 000 osoba.

Štrand se prostire uz obalu jezera u dužini od 350 metara. Dno jezera je peskovito. Štrand je osobito podesan za kupanje dece, jer na ovom mestu dubina lagano raste.

Duž cele obale prostire se divna peščana plaža puna krošnjastog drveća, koje daje ugodne hladovine. Osim ovoga pruža se u vodu 100 m dugački most udoban za sunčanje.

Štrand je neobično podesan za zabavu, jer je snabdeven gimnastičkim spravama, klizaljkama, čamcima itd.

Za cele sezone svira muzika u Velikom Štrand-restoranu.

Nije poznat autor fotografija ali u albumu je i slika koja podseća na autoportret, ili kako se to danas kaže – selfi:

Lansky



KOMENTARI

  1. BS kaže:

    Kako su nam bake bile lepe.
    Čak i na crno belim fotografijama se vidi prirodna lepota.
    I kad čovek pomisli da se sve ovo na fotografijama dešava ni cele tri godine posle završetka velikog rata.
    Vidi se da su naši preci puni života krenuli svom snagom dalje.
    A što se jezera tiče, kada vidim kako su se naši stari u njemu kupali i uživali, rastuži me kakvo je danas pogotovo što ne izgleda da ima nade da ćemo se mi i naša deca u njemu kupati.

  2. BS kaže:

    Izvinjavam se, meni je upala u oko 1921. godina, koja se spominje kao godina kultivacije parka i izgradnje štranda.
    Zato sam u komentaru napisao da su slike nastale tri godine od velikog rata. A ustvari su iz tridesetih.
    Nisam pažljivo čitao tekst prvi put, oprostite.

  3. Kertvaros kaže:

    Svi smo mi bili lepi i mladi. Mladost je prosla i ostala je samo jos „lepota“ 😉 Kako je izgledao Palic u to vreme mogu samo da predpostavim jer sam rodjen skoro deceniju kasnije. U svakom slucaju one ljude koji su tada bili mladi, poznavao sam kao klinac, u njihovoj sredovecnoj i zreloj dobi. Odlazili su oni i tada kao i pre na Palic, ali su ludiranje i glupiranje prepustili nama, jer je i na nas je dosao red za takve stvari. Muski strand je bio oduvek nesto kao masovni turizam, a Zenski strand je imao izvesnu ekskluzivnost. Palicka voda je oduvek (barem koliko ja pamtim) bila tamnozelena i nije bila bistra i providna. Imala je oduvek izvesni miris ustajale kisnice kao iz bureta iz kojeg smo zalivali baste. Uprkos tome mi smo plivali, ronili u toj vodi i nije nam nikada nista bilo. Za mene su moje uspomene na Palic nesto kao jedan poveci kompletni paket. Nije to bilo samo – dodjes, skocis u vodu i odes kuci. To su bili citavi rituali. Dogovor sa drustvom, sastanak na tramvajskoj stanici, sama voznja tramvajem (narocito onim otvorenim) dolazak na strand, markirnje mesta za ostavljanje stvari (odicno na molu) spontane ideje za svakovrsnu zabavu i nisi ni osetio kako je proslo vreme i kad je poceo zalazak sunca i vreme za povratak u grad. Nakon toga kratki odlazak kuci, pojedes nesto na brzinu, tusiranje i presvlacenje, i onda pravac – Korzo. Tu su opet svi na okupu kao sto su bili samo par sati ranije na Palicu. Tako bi otprilike izgledao jedan letnji dan, jednog skolskog raspusta u Subotici i na Palicu. Pre par dana sam Imao jedan dozivljaj zbog koga sam se zamislio nad mojim Palickim danima i mojoj ranoj mladosti. Sedim u mojoj radnoj sobi i pisem nekakvu reklamaciju, u pozadini svira radio, vise kao muzicka kulisa. Odjednom cujem na radiju pesmu „Ole Mulher Rendeira…“ Tu pesmu nisam cuo barem vise od 60 godina. Poslednji puta kao klinac na Palicu i duboko me je dojmila ne samo svojim tekstom nego i celokupnom atmosferom okolo. Setio sam se tadasnjig gimnaziskih maturanata koji su svirali gitaru i pevali tu pesmu, opaljeni suncem, sa zlatnim lancicima na vratu i okruzenim prekrasnim devojkama. Mi balavurdija smo sve to posmatrali sa pristojne distance, i mastali kako bi bilo lepo biti maturant, svirati gitaru, pevati razbojnicke pesme i biti okruzen prelepim devojkama. Vreme prolazi, malo se zaslo u godine, ali se na trenutak opet masta o tome kako bi bilo lepo biti maturant, na nekom palickom molu. svirati gitaru, i biti okruzen lepim devojkama.

  4. Aleksa kaže:

    Odlazak na Palic je uvek bio poseban dogadjaj. Dok smo brat i ja bili deca odlazili smo leti svaki dan sa mamom,tata je radio i dolazio sa nama samo nedeljom. Obicno smo se kupali na tzv.besplatnom strandu ispred vile Lujza. Tu je bila lepa hladovina,trava a blizu je bio i arteski bunar.
    Kada sam se osamostalio odlazili smo sa drustvom na Muski strand skoro svaki dan. Narocito pamtim juris iz tramvaja na blagajnu stranda kako bismo dobili mesto u kabinama. Kada to nije uspelo morali smo u zajednicku svlacionicu jkoja se nalazila na spratu iznad terase. Tu smo dobili kesu u koji smo ostavili odecu i dobili limenu plocicu sa brojem, i pravac na molo.
    Tu je pocela svakodnevna zabava, kupanje, ronjenje,posmatranje devojaka. Boze, kako su bile lepe a za nas nedostizne. Posmatrali smo sretnike sa devojkama, koji su uzivali lezeci, sa glavama u krilima devojaka i snevali o tome kako cemo i mi to jednom doziveti. Tu je bio i deo koji je sluzio za bazen za plivace i vaterpoliste.
    Kasnije, kada sam vec imao porodicu izlazili bi na Strand obicno nedeljom, zauzeli mesto u hladu, deca su se kupala a mi se izlezavali. Oko podneva su nam bake donosile rucak, nismo razmisljali o tome kakva je to bila zrtva od njih.
    Povratak kuci je bio poseban problem, jer dobiti mesto u tramvaju je zahtevalo posebne vestine, cak smo znali peske otici jednu stanicu nazad, onu kod Abazije, sesti u tramvaj natrag do Stranda i nastaviti za grad. Trebalo je platiti dve karte, ali sta je to znacilo, bitno je da smo imali mesta u tramvaju.
    Jos nesto, o kupacim kostimima sam vec jednom prilikom pisao, a pridruzio mi se tada i Kertvaros – bila je to razmena misljenja o tzv,suspenzorima.
    Pesma koju Kertvaros spominje je iz brazilskog vesterna „U Cangaseiro“ koji je kod nas dozioveo veliki uspeh.

  5. Lebara kaže:

    Gde se onda ulivala gradska kanalizacija?Sandorsku baru?Deluje da je vida cista.

  6. zozon kaže:

    @Lebara
    Nije ni postojala gradska kanalizacija nego septičke jame.

  7. Anonimni kaže:

    Kao i uvek, divan tekst. Nešto naučimo, nečega se podsetimo… Hvala. Želim Vam mnogo inspiracije i ideja da nas radujete što češće.
    Pozdrav iz Aleksandrova,

  8. croat kaže:

    Ja sam bio tinejdzer kasnih osamdesetih i osecaj je jos bio slican kao sto opisuje Kertvaros, osim sto nije bilo tramvaja vec smo isli biciklama. Igrali smo cesto odbojku. Steta sto je danas voda toliko prljava, da nije tako verujem da bi bilo puno zainteresovanih da se brckaju i uzivaju na plazi. Odlican tekst kao i uvek, hvala Lansky , Kertvaros i Aleksa.

  9. Kertvaros kaže:

    Mene bi jedna stvar interesovala kada smo vec kod Palica. Moj pokojni otac je bio pasionirani ribolovac. Mene ribolov nije nesto narocito interesovao, ali bi ponekad otisao sa ocem da mu pravim drustvo. Ostali su mi u maglovitom secanju pojmovi (sa zapadne obale jezera) Prva kapija – Druga kapija i Treca kapija. Koliko se secam te pojmove su koristili ribolovci kao neku vrstu orijentira. Na mestu zvanom Druga kapija je stvarno bila jedna devastirana, potpuno korodirana kapija od kovanog gvozdja i kako mi se cini nije nicemu sluzila niti je nesto otvarala/zatvarala. Ukoliko neko zna nesto vise i detaljnije o tim kapijama bilo bi mi drago da napise o tome par reci.

  10. Aleksa kaže:

    Za kapije stvarno nisam cuo, ali znam da se sa zapadne strane jezera pecalo sa tzv. stolova, to su ustvari bila postolja postavljena na stubove, malo dalje od obale.
    Ja sam licno dosta pecao sa obale kraj Meteoroloske stanice, bilo je tu lepih sarana a mamac mladi kukuruz.
    Kada je sezdesetih godina dozvoljeno pecanje na Ludosu, mi smo se preselili, jedino je tu bio potreban camac jer se sa obale nije moglo pecati, Bilo je lepih sarana, a sjeseni i stuka.
    Nikada necu zaboraviti Ludos, dodjes rano ujutro dok svice, pa camcem odabares lepo mesto, tisina, koju ponekad remete ptice i tako do uvece. Ako bas nije islo pecanje svratli bismo na riblju corbu kod Abrahama.
    Nekad bilo – sad se pripoveda.
    Pozdravljam sve stare pecarose sa Ludosa!

  11. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa

    Stolovi su bili tipicni deo pejsaza u trscaku na zapadnoj obali. Za mladji svet koji to ne poznaje – Bile su to drvene platforme od nekih 3-4 m2 i bile su privatno vlasnistvo clanova ribolovackog drustva. Moglo im se je prici iskljucivo camcem, odnosno „koritom “ To su bila cetvrtasti drveni sanduci nekih 2,5 m duzine i valjda jedno 80 cm sirine, dobro premazani katranom. Bili su na vezu ispred ribolovacke carde i stajali svim clanovima na raspolozenju. Stolovi/platforme su bili razliciti, u zavisnosti od tehnicke spretnosti vlasnika. Neki su bili vrlo improvizovani, drugi opet mozemo reci, skoro luksuzni. Vlasnik jedne takve platforme bi obicno rascistio tj. pocupao trsku okolo svog pecarskog mesta i onda bi lepo pecao u tisini i miru i skoro sakriven od pogleda (i dosadjivanja) ostalih ribolovaca. Bile su to oaze mira i tisine, daleko od buke i galame kupalista. Ponekd bi samo tisinu poremetile glasne hop, hop, hop, komande kojima je kormilrar davao takt veslacima koji su trenirali za svoja takmicenja. Inace takve stolove za ribolov sam video jos i na Balatonu, takodje sakrivene u trsci.

  12. PIJANDURA kaže:

    Ova ekipa sto pozira na Palicu to je neka teska burzoazija, u to vreme obican svet je mogao samo da sanja da poseduje foto aparat-aparaturu, i da se slika iz zajebanciije kad im dune, srecni smo ako uopste imamo jednu-dve slike svojih pradeda i prababa, i to su obicno slike cele porodice gde su svi udeseni sredjeni u svom najboljem {jedinom} odelu, i to ih slikao fotograf jednom u 20 godina.

  13. Francuska revolucija 1789 kaže:

    @ PIJANDURA
    I Palic i Suboticu je izgradila „teska“ burzoazija. (burzoazija = gradjanski sloj) Ne mislis valjda da je sve ovo sto je ostalo do danas, da su izgradili oni koji su bili bosi goli i gladni? Ne postavlja se pitanje da li je to bila burzoazija, nego je stvar u njenoj brojnosti, ekonomskoj snazi, i njenoj kulturnoj i tehnickoj avantgardi. Jer samo ona i iskljucivo ona je bila nosioc napretka i progresa. Kada bi sirotinja u jednom drustvi imala glavnu rec, covecanstvo ne bi ni do danas izaslo iz pecine. Gradjanska klasa je bila vodilja, a ostali su je imitirali i povodili se za njom i pokusavali da je dostignu sa manje ili vise uspeha. To je ostalo tako i do dan danas.

  14. Istina... kaže:

    @Francuska revolucija 1789

    Suviše usko gledaš, sa visine „više“ rase. Ima i među tim „bosima, golima, i gladnima“ izuzetnih ljudi koji su itekako dali svoj doprinos razvoju civilizacije. Problem je što vi to ne vidite jer štitite samo svoje interese i priznajete samo „naše“ a ne i „njihove“. A ti čak i ne znaš da je „avantgrada“ nepravilno (avangarda) kao i „nosioc“ (nosilac). Apsolutno se po ničemu ne razlikuješ od prokomunističke „avantgarde“ koju su tvoji postavili. Zaista je besmisleno da ti popuješ o „napretku i progresu“ jer je to jedno te isto. E, vidiš, „avantgardni“, ja sam od takvih kao što si ti i svi ostali „različitih“ ideologija i boja pobegao iz „grada“. Samo vi „napredujte“.

OSTAVITE KOMENTAR