Budućnost na staroj slici iz Nepkera

Fotografija iz kataloga nedavno otvorene izložbe u Muzeju, posvećene slikaru Đorđu Bošanu (Subotica 1918 – Beograd, 1984). Na slici iz 1938. godine vidimo grupu subotičkih umetnika  na likovnoj izložbi u Nepkeru.

Sve na ovoj fotografiji odgovara navedenoj godini, izuzev jednog detalja – moderno dizajniranih aluminijumskih stolica.

O predratnom nameštaju u Subotici znamo sa sačuvanih fotografija, zatim iz kataloga proizvođača i prodavnica nameštaja, a najviše po onome što nam je ostavljeno u nasleđe. Mnogi još čuvaju stare delove mobilijara, što iz nužde, što zbog ljubavi prema antikvitetima. Među nameštajem iz prve polovine 20. veka nema ni blizu nečeg tako modernog kao što su ove stolice od cevastog, hromiranog metala i razapetog platna između. Ako bi hteli da ih smestimo u neku dekadu, onda bi to bile osamdesete ili devedesete, u vreme onih stolića sa staklenom površinom na metalnim cevima.

Moderno uređen enterijer 1908. godine (U ulici Ivana Gorana Kovačića, stara zgrada „Integrala“, nekada sanatorium Šanta)

Iz nekog razloga, gotovo svaki dizajner želi da ima i svoju stolicu. Onu koju će on oblikovati i po kojoj će ga pamtiti. “Šampion” Jugoslavije je bila drvena stolica REX 120, koja je nosila ime svog tvorca, Slovenca Nika Kralja.

Proizvedena u dva miliona primeraka, ova fotelja na sklapanje stigla je u svaki kutak naše voljene zemlje. Kada je došla na svet 1956. godine, u subotičkoj fabrici nameštaja “Nova budućnost” još proizvode furnirane kredence teške kao top.

„Nova budućnost“ 1961. godine

Ako je pojam “Nova budućnost” trebao da znači odstupanje od budućnosti koju smo nekad imali i stvaranje nove i bolje, onda je moralo da se pođe od onoga što radimo i proizvodimo. Na kalendaru iz 1967. vidimo da su i  subotički dizajneri uhvatili voz koji danas zovemo “Mid-century modern”.

Vratimo se sada u Nepker 1938. godine. Sasvim je moguće da su i  te premoderne stolice bile eksponati. Daleko pre vremena kada bi to neko uneo u kuću. Sva sreća, danas nije teško saznati kada je oblikovan ovaj nameštaj. To je bilo deset godina pre nego što je nastala fotogrfija u Nepkeru. Google nas vodi do Marcela Breuera, učenika Bauhaus škole dizajna.

Otkuda tako nešto u Subotici 1938? Da li je uvezeno ili ga je neko prekopirao, to ne možemo znati. Sigurno je jedno, a to je da je u našem okruženju izgledao vrlo avangardno što sasvim odgovara onima koji na njima sede – umetnicima.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Kombinovana soba kaže:

    Na slici iz Nepkera se lepo vide stolice dizajnirane u Bauhausstilu i proizvedene u Nemacko-Austrijskoj firmi Thonet. Da sada ne raspredamo dugacku pricu o svetski cuvenoj firmi Thonet, dovoljno je reci da gosp. Thonet patentirao u 19-tom veku savijanje drveta, uglavnom bukovine, od koje je onda pravio svoje tipicne stolice sa polukruznim, zaobljenim naslonom. Takve stolice poznaje i svaki malo stariji Suboticanin jer je bez njih bila nezamisliva krcma, bircuz ali i malo bolja kafana. Takve drvene stolice su ako me secanje ne vara bile i u kafani Nepker. Bauhaus stolice od savijenih celicnih cevi su bile takodje jedan od proizvodnih specijaliteta firma Thonet, jer je trebalo znati saviti celicnu cev tako da na prvi pogled deluje kao da je stolica iz jednog komada. Drvena stolica na sklapanje Rex je bila nesto novo i revoucionarno sto se tice dizajna. Po prvi puta je napravljena jedna stolica na sklapanje koja svojim izgledom moze bez problema da se nalazi u dnevnoj sobi, napravljena od drveta i nikome nije budila asocijaciju na kampovanje, letnje gastronomske baste, nesto pokretno i improvizovano, ili slicno. Koliko je meni poznato, ta stolica je jedini upotrebni predmet sa podrucja SFRJ koji je uvrsten u Museum of Modern Art u Njujorku. Stolice Rex su bile i u Subotici vrlo poularne u svoje vreme, i mogle su se videti u mnogim stanovima. Kao po nekom pravilu uz te stolice je isla kao dekoracija u ogromnoj saksiji isto tako ogromna sobna biljka „Monstera“ . Bila je tako velka da ne bi bilo cudo da iz nje iskocio licno Tarzan sa sve familijom.
    Nova buducnost budi u meni stare uspomene i cini me pomalo nostalgicnim. Nareceni furnirani kredenac je zvanicno nosio ime – “ Kombinovani orman“, sto je i izaista i bio. Sastojao se od jednog ormana za kapute odela i slicno. Onaj mojih roditelja je bio za razliku od ovoga na slici dvokrilan.Uz orman za odecu je isao “ kredenac“. (Kredenzen je Nem. rec i znaci izmedju ostalog posluzivanje) To je bio nekakv kompromis izmedju socijalistickog golubarnika u kome je cetvoroclana porodica zivela u dve sobe na nekih 50m2 i gradjanske trpezarije. dakle kombinovani orman za kombinovanu sobu, kako se u to vreme zvala prostorija za dnevni boravak. Uzgred , familija obicno nije boravila u sobi vec u kuhinji, u kojoj se odvijao svakodnevni zivot. U drugom delu kombinovanog ormana je bio onaj gornji deo namenjen za staklo i kristal. Isod toga je „Bife“ pored njega je deo sa vratima koja su se preklapale na dole i taj deo je bio nesto kao improvizovani stolic.Tu su se drzale uglavnom case i potrepstine za casicu s nogu. Pored je bio odeljak za flase sa zestokim picima. Vinjak rakija i sl. Ispod toga su bile obicno dve fijoke za „escajg“. Ovaj na slici to nema jer je verovatno jeftiniji model. Onaj donji deo je bio namenjen za porcelan, stolnjake, salvete, i manje-vise sve sto se je iznosilo i koristilo za postavljanje stola. Naravno sve to je bilo rezervisano „za goste“ i nije bilo u svakodnevnoj upotrebi. Zanimljivo je reci da gornja vitrina ima jedan polukruzni deo koji je zastakljen trakasto rezanim polukruzno poredjanim komadima stakla. Tehnologija savijanja stakla jos nije bila dovoljno napredovala. Ako pogledamo Americke limuzine iz tog vremena, takodje je uocljivo da je sofersajbna iz dva dela medjusobno povezanih metalnom sinom. Dakle i oni su takodje imali problem sa staklom. Jedan takav orman je bio prilicno skup, izradjivao se u relativno malim serijama sa mnogo rucnog rada. Komadi takvog namestaja su bili po pravilu od punog drveta, hrastovine ili cesce bukovine, sa pravim pravcatim furnirom, cesto od orahovog drveta. Danas bi izrada takvog namestaja kostala ogromne pare. Za mene licno taj deo namestaja ostaje vecno secanje na toplinu i bezbriznost roditeljskog doma i detinjstvo i mladost u Subotici.

  2. Milana kaže:

    Divan tekst, a i komentar (kombinovana soba) 🙂

OSTAVITE KOMENTAR