Buvljak – dobre i loše strane

Buvlje pijace, koje su procvat doživele sa „procvatom“ sveopšteg siromaštva (taj trend, nažalost, traje već par decenija), ovih dana su žestoko javno napadnute i etiketirane kao nezakonita kategorija. Udruženje trgovaca Subotice i severne Bačke izašlo je u javnost sa saopštenjem da se kroz ovaj način trgovine na crno, oficijelno nazvanom sivom trgovinom, zapravo odobrava šverc, čiji je obim poslednjih godina drastično povećan.

 

„Šverc na severu Bačke prosto buja“, tvrde trgovci, njih više od 200, vlasnici malih i srednjih trgovinskih firmi, koji su najviše ugroženi prodajom ilegalno uvezene robe iz inostranstva na popularnim buvljacima. Oni upozoravaju da bi posledice prodaje te robe, koja u našu zemlju ulazi bez plaćanja carine, mogle biti i katastrofalne s obzirom na to da gotovo svakoj drugoj, legalno otvorenoj trgovačkoj radnji, preti zatvaranje. „Podaci govore da je promet u trgovini na nivou Republike Srbije opao za čak 30,4 odsto u odnosu na 2008. godinu, dok u Subotici, kao i na teritoriji Apatina, Sombora, Kikinde i Horgoša, buja šverc nalik onome iz devedesetih godina prošlog veka.

 

Na buvljacima se, usred bela dana, prodaju ogromne količine neocarinjene robe, na koju prodavci, inače neregistrovani za obavljanje trgovinske delatnosti, ne plaćaju ni PDV. Da ne govorimo o ilegalnim trgovinskim radnjama prepunim robe iz Mađarske, koje su otvorene u kućama u užem gradskom jezgru i na periferiji pomenutih gradova“, navodi se u saopštenju Udruženja trgovaca upućenom javnosti, ali i nadležnim organima sa zahtevom da se nešto preduzme.

 

Konkurentne cene

 

A na buvljim pijacama, naročito subotičkoj, svega ima. Nema, doduše, lokomotive, ali iglu, kao i drugu potrebnu, pa i nepotrebnu, robu možete pronaći na tezgama u svakom momentu. Takvoj ponudi, u pogledu raznovrsnosti, a i kvaliteta, domaće legalne trgovine teško mogu parirati. Posebno se ne mogu takmičiti kada su u pitanju cene, koje svakog vikenda na subotički buvljak dovode na hiljade kupaca. Zbog krize, koja im je „srezala“ standard, mnogi građani iz pograničnog pojasa (od Horgoša do Kikinde i Apatina), prisiljeni su da se na buvljacima snabdevaju sirevima, šunkom, kobasicama, raznim vrstama mesa, konditorskim proizvodima, pićima, kućnom hemijom, kozmetikom, garderobom, posuđem, tekstilnom robom, električnim aparatima, auto-delovima, biciklima… Činjenica je da je najviše robe iz Mađarske, ali se na tezgama mogu naći i artikli iz Kine, Turske, Rumunije, Bugarske, ali i Nemačke, Austrije, i gotovo svih evropskih zemalja.

 

Tajna konkurentnosti ove robe leži u cenama koje su ponekad i upola niže nego u regularnim domaćim trgovinama. A to je zato, kažu u Udruženju trgovaca Subotice i severne Bačke, što u prodajnu cenu robe na buvljim pijacama nije zaračunat PDV, na akcizne proizvode nisu obračunate akcize, i povrh svega nije plaćena carina. Prodavci na buvljaku, naravno, negiraju tvrdnju da ne plaćaju carinu, a konkurentnost svoje robe objašnjavaju pre svega pozitivnim propisom mađarske države koja svakom kupcu obezbeđuje povratak „afe“ (mađarska verzija PDV-a) ukoliko je vrednost kupljene robe iznad određenog nivoa, i to prilično niskog. Kako je „afa“ čak 27 odsto plaćene cene, taj propis u startu prekograničnu robu čini za trećinu jeftinijom. Zanimljivo je, takođe, da su mnogi proizvodi, pogotovo prehrambeni, čak i sa tim porezom, u Mađarskoj znatno jeftiniji nego u Srbiji. Da paradoks bude veći, Mađarska je već čitavu deceniju članica Evropske unije, pa se, nekako logično, nameće pitanje: kako je moguće da hrana u Evropi bude jeftinija od domaće. Pošto država ne nudi odgovor na to pitanje, nelogično je smatrati svetogrđem odluku osiromašenih kupaca u Srbiji da se opredeljuju za jeftiniju komšijsku robu. Ali, činjenica je da to dodatno opterećuje poslovanje domaćih trgovaca, koji „grcaju“ pod teretom raznih nameta, počev od akciza, preko raznih analiza ispravnosti namirnica, pa do nepristojno visoke proizvodne cene gotovo svih vrsta domaće robe.

 

Cena je glavni, često i jedini, razlog kupovine na buvljaku. Jer, većina građana jedino po tim cenama mogu doći do neophodnih artikala, i njih ne brine mnogo činjenica da ta roba, pre svega prehrambena, dugo stoji na tezgama, da joj se ne zna rok trajanja i da je reč prodavca jedina garancija kvaliteta. „Znam da to nije uvek ekstra kvalitet, ali ja sam zadovoljan onim što dobijem na ovoj pijaci. Dosad nisam imao nekih problema, mada, kada pogledate, ni roba u našim prodavnicama nije uvek prve klase. Pa se pitam u čemu je razlika?“, kaže S. M. iz Sombora, inače redovni posetilac subotičkog buvljaka.

Socijalni amortizer

 

Udruženje trgovaca ukazuje i na to da nadležne inspekcije (komunalna, tržišna, itd), kao ni policija, ne rade dobro svoj posao kad je reč o suzbijanju šverca robe, koji „nanosi ogromnu štetu legalnoj trgovini, ali i republičkom budžetu uskraćenom za prihode od PDV-a, carine, akciza, ili poreza na zarade“. Istovremeno, žale se trgovci, u legalnim trgovinskim objektima inspekcijske kontrole su pojačane, a inspektori izriču visoke kazne ako neka od radnji nema ugovor za deratizaciju, plan protivpožarne zaštite, akt o proceni rizika, ili dokumentaciju za HACCP. „Sudeći prema najavama, svaka radnja će morati da ima i savetnika za hemikalije, što znači dodatni trošak od minimum 30.000 dinara mesečno“, kažu u tom udruženju.

 

Upozoravaju, takođe, da takvo stanje veoma podseća na period devedesetih godina prošlog veka, kada su se pojedinci obogatili na švercu i kriminalu, dok su mnoge firme, suočene sa padom prometa, bile prisiljene da stave katanac u bravu. Zato su trgovci okupljeni u tom udruženju uputili apel Republičkoj tržišnoj inspekciji, kao i komunalnoj policiji u Subotici, Kikindi, Apatinu, Somboru, Horgošu, da reaguju u skladu sa svojim nadležnostima. Očekuju, međutim, i koordinisanu akciju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Uprave carina kako bi se presekli krijumčarskih kanala za ulaz robe iz Mađarske. „Ako se država ne angažuje da reši ovaj problem, u narednih godinu dana broj trgovinskih radnji koje legalno posluju biće drastično smanjen. Osim toga, doći će do pada zaposlenosti, s obzirom na to da u ovim opštinama trgovina apsorbuje najviše zaposlenih, a državni budžet će ostati bez prihoda od PDV, carina, akciza i drugih poreskih nameta, čiji se iznos izražava desetinama miliona evra“, uvereni su trgovci sa severa Bačke.

 

Danica Drakulić, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici, smatra da je aktuelizovanje priče u vezi sa buvljacima alarm koji govori o dubini ekonomske krize koja potresa Srbiju.

 

- Siva ekonomija u Subotici i mestima blizu granice sa Mađarskom „cveta“ već više od 20 godina i to je još jedan od pokazatelja dubine krize. Sve je to posledica višegodišnjeg pada ekonomske aktivnosti, pada realnih zarada, i porasta siromaštva… U nemogućnosti da pronađu bilo kakav posao, mnogi građani bili su prinuđeni da se uključe u ovakav vid trgovine, koja je tek nekolicini njih donela visoke zarade, dok ostali jedva preživljavaju. S druge strane, opravdane su reakcije legalnih trgovaca, čiji je posao izložen posebnoj kontroli i koji su, zbog visokih cena visokih cena robe, suočeni sa sve slabijim prometom i neizvesnim opstankom. Takođe je opravdano pitanje: kako je moguće da su razlike u ceni robe koja se donosi iz Mađarske i u domaćoj ponudi tako enormno visoke – komentariše Danica Drakulić.

 

Drugu stranu ove medalje čine oni koji prodaju švercovanu robu na buvljaku. Oni naglašavaju da su zahvaljujući tome uspeli da prežive, i prehrane svoje porodice. Najviše je izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pristiglih tokom ratova devedesetih, ali su za tezgama na buvljaku egzistenciju pronašli i građani koje je kriza oterala iz preduzeća kao tehnološki višak. Sve se to događalo sa prećutnim pristankom vlasti, koja je u tome videla socijalni amortizer i ventil. Iako taj proces traje već dvadesetak godina, i bilo je perioda kada se siva ekonomija mogla uvesti u legalne tokove, čini se da je potreba za takvim socijalnim amortizerom ponovo izražena. Jer, sve je veći procenat građana koji su na granici ili ispod granice siromaštva. Što se trgovaca za tezgama tiče, i tu su se dogodile neke socijalne promene. Mnogi od onih koji su prvi počeli i pokazali „trgovačku veštinu i umeće“ sada su vlasnici nepostojećih firmi za čiji račun rade neki novi, socijalno ugroženi, ljudi. Kako će se, i da li će se, ovaj svojevrsni Gordijev čvor razmrsiti, teško je u ovom trenutku reći. Čak i ukoliko se propisima pokuša zabraniti ova sivo-crna trgovina, to će biti još jedan atak na osiromašeno stanovništvo, koje odavno nije u mogućnosti da plaća preskupu domaću robu. Na stranu to što nužda uvek nađe način da prekrši bilo kakav propis.

 

Vesela Laloš

Danas

DislikeLike (+15)
Loading ... Loading ...
Serbian Dental Tourism Cvikeri

Komentari

  1. Navest ću samo 2 bestidne laži iz ovog teksta sa pitanjem ko forsira ovakve i zašto novinari ne staju u zaštitu građana koji se svakodnevno divljački pljačkaju u tim istim trgovinama.

     „Tajna konkurentnosti ove robe leži u cenama koje su ponekad i upola niže nego u regularnim domaćim trgovinama“

    Gospodo , istina je da na nekim proizvodima imate i 100% maržu, da potkradate državom k, kupujući po marketima robu na akciji a zatim je dovodite u vaš objekat bez valjane dokumentacije. Dovoljno je ući u Rodić, Metro . . .  pa videti posebne kase za privatne prodavce. Ta se roba posle prodaje po višim cenama po prodavnicama širom grada bez plaćanja PDV-a. Šta više i legalni marketi rade sa astronomskim maržama. Primer vam je MAXI. Koji ima akcije 30%, 35%, 40% i opet su skuplji nego u drugim objektima. Kako to?

    Kako je „afa“ čak 27 odsto plaćene cene, taj propis u startu prekograničnu robu čini za trećinu jeftinijom“

    Autor ovog teksta nema blage veze sa životom. AFA koja se vraća kupcu je daleko manja ali pošto piše napamet onda je njemu 27% trećina. A u stvarnosti na 55 000 forinti mom prijatelju ,vratili 9890 forinti.  

    Bolje bi bilo da inspektori vode malo više računa o građanima, da rigorozno sankcionišu prevarante u trgovinama koji menjaju datum istekloj robi,  koji na policama nemaju istaknutu cenu, koji „dopunjuju“ rafove kupujući robu u Roda marketu, Metrou …. Mi to sve vidimo a inspektori? 
     
    Kako je moguće da je najjeftinijih trapist sir u Mađarskoj sa AF-om, zaradom  trgovca daleko daleko jefiniji od našeg domaćeg? 
    Kako je moguće da je Milka čokolada od 100 grama u Mađarskoj sa AF-om, zaradom  trgovca daleko daleko jefinija od naše Milke od 80 grama? 

    Kad budete dali odgovore na ta pitanja znaćete gde je uzrok ovakvom stanju. A kpljuvati po kvalitetu, datumima i još koješta robe na buvljaku je sramotno obzirom da u našim objektima nije ništa bolje i po meni je svrha ovog pisanje teranje građana mečki na rupu da ga dooobrooo oderu. 

    Thumb up 97 Thumb down 2

  2. Umesto da se bave uzrokom, nadležni se bave posledicom. Pa ne „švercuju“ ljudi zato što je njima lepo. Zato što eto vole da se švrćkaju tamo vamo, do Madjarske i natrag. Ni jedan komunalni policajac, ni jedan državni organ meni ne može ništa. Ja imam svoje mušterije po kućama. I kad idem preko ja već imam spisak čega i koliko treba doneti i to je već prodato. A komunalci i „stručnjaci“ neka lupaju glavu i dalje zašto je to tako i zašto će tako još dugo biti.

    Thumb up 28 Thumb down 1

  3. vidim ja da neko radi na tome da unisti buvljak i na hiljade zivota koji se hrane uz pomoc toga. svaka vam cast.

    ne razumem kome smeta sto moze da kupi hranu koja je jeftinija, da kupi garderobu koja je pristupacna cena, nekad i nije, ali za svakog moze da se nadje nesto.

    niko ne pita siromasne, a njih je u srbiji 10% ako ne i vise, da li im odgovara cena u tim monopolistickim marketima, buticima koji drze kriminalci. niko njih da pita kolika im je plata i da li mogu da se hrane uopste. i onda im je problem sto isti taj covek dodje na buvljak da kupi neku stvarcicu da ustedi koji dinar. kako su ljudi pokvareni pa to je zlo;)

    Thumb up 19 Thumb down 3

  4. O ovoj subotickoj sramoti vise puta sam pisao, kako ovde tako i na drugim mestima na internetskom bespucu.

    Ovaj i ovakav buvljak je slika i prilika primene zakona u ovoj drzavi od strane SAME drzave.

    Nece mi biti tesko ponovo da se osvrnem na bitne stavke:

    - Socijalnim slucajevima drzava treba da pruzi novcanu i nenovcanu pomoc i podrsku.

    - Trgovci, posrednici u trgovini (Uprava Trznice) i kontrolni organi treba da se drze slova zakona.

    I to je sva umetnost. Lokalni politicari ne bi trebalo na ovaj nacin da prikupljaju politicke poene. Dugorocno je stetno za celo drustvo. To bi jedan Zvekic trebao da zna. Ipak je on jedan od menaDJera JCI-a.

     

     

    Thumb up 0 Thumb down 10

  5. Ama ljudi da li ste vi normalni,pa cene u Madjarskoj su jeftinije nego kod nas i bez AFE da uzmeš !!!
    Ne samo u Madjarskoj nego bilo gde,verujte mi cena hrane,garderobe (ne kineske) u EU nisu toliko skupe koliko mislite,proputovao sam od istoka do zapada i kupovao u njihovim radnjama tako sam dobro pazario da sve zvoni,zašto mi moramo biti skuplji i to drastično,bezobrazluk !!!
    GO GO BUVLJAK !!!

    Thumb up 26 Thumb down 2

  6. Bila na Buvljaku prosli vikend kad ono skuplje stvari nego u Novom Sadu!!! Sramota!!!! Garderoba da ne pricam, cene iste!!! KATASTROFA nije vise Buvljak sto je bio!!!!!!

    Thumb up 2 Thumb down 2

  7. sramota svi kukaju a dizu ogromne pare inspekcija neradi nista licno znam ljude koji su se zahvaljujuci robom tipa adidas koja je licencirana obogatili ali koga to zanima 

    Thumb up 0 Thumb down 2

  8. mi kojiplacamo poreze  i doprinose smo budale a  pricamo o uniji bez problema preko granice se svakodnevno prenosi ogromna kolicina trenerica  i naravno to nadlezni neznaju ni nevide dok to bude tako bicemo tu  gde jesmo a to je na dnu

     

    Thumb up 1 Thumb down 1

  9. Tacno znam sta je u Srbiji enormno skuplje nego u Madjarskoj, i nas trojica komsija i prijatelja iz Beograda,jednom mesecno potegnemo kolima put do Segedina, po hranu i kucnu hemiju, Uvezemo tacno onoliko koliko imamo pravo, i opet kad sve saberemo jeftinije smo prosli i ustedeli nego da smo ovde kupovali. Mozete vi ukidati i buvljake i sve zivo, ali ljidi ce kupovati tamo gde je jeftinije. Bolje nek se drzava zapita ko zaradjuje na enormnim marzama za hranu.

    Thumb up 8 Thumb down 0

  10. ja bih samo rekao da 80%trgovca zivi od polovne pijace pijace i na kraju dolazi inspekcija zapleni robu i jos lupa kaznu od 30000 do 50000din i onda tom coveku ostaje jedino da krade jer nema vise od cega da zivi a njegova roba se prodaje go zna gde i ko uzima te pare…

    Thumb up 0 Thumb down 0

Ostavite komentar