Čokolada & vinjak

Najdugovečnija od Pionirovih prodavnica bila je ona ispod Nićin palate, pa je nekako potisnula uspomenu na onu koja je bila malo dalje, u Štrosmajerovoj ulici. Nalazila se u prizemlju zgrade „Dhalia“ koja je tako krštena još dok nije bila ni sazidana, jer od jedan od lokala bezecovala istoimena parfimerija.

Kao i u lokalu „Mocca“ na korzou, u „Pioniru“ su, rame uz rame sa čokoladama, stojala žestoka alkoholna pića. Na prvi pogled dve potpuno različite stvari. Udaljeni kao planete, a ipak, svetovi čokolade i pića prepliću se često.

Pođimo od čokoladnih likera i bombonjera sa punjenjem od alkohola. Jasno je da se ovi ukusi nadopunjuju. Profinjeni uživaoci viskija i konjaka tvrde da su ova pića i čokolada dobar par.

„Sledeći put kad posegnete za čokoladom, razmislite o tome da grlo operete sa svojim najboljim prijateljem: viskijem.“  Tako vele, i za svako piće biraju odgovarajuću crnu poslasticu. Ukus ruma nadograđuje onaj čokoladni, ne samo zato što su i rum i kakao deca Kariba.

Ali, da ne idemo tako daleko i razmećemo se snobovskim manirima, vratimo se u naš grad starim dobrim Pionirovim slatkišima i žestokim pićima. Kao u toj prodavnici, tako je i u mnogim domovima postojalo mesto za ovaj srećni par. Bio je to deo regala zvani „bife“. Ako ne baš regal, bila su neka teže pristupačna vrata, iza kojih je bilo mesto za fina pića i bombonjere, najčešće dobijene kao poklon. Ova priča pripada vremenu kada su se rodbina i prijatelji često posećivali a konvencije nalažu da se tada nešto ponese.

Sigurno tu leži odgovor zašto su se ova dva artikla tako lepo slagala na policama „Pionira“ i „Moke“. Iako su pića i slatkiši imali sasvim različite konzumente, oni se smatraju prigodnim poklonima. Kasnije smo ih sreli u free shop-ovima, u društvu parfema, cigareta i luksuznih upaljača.

Lansky



KOMENTARI

  1. ffilozoff kaže:

    Secam se Moke,kad me mama slala po kafu nedeljom,a krcato…pije se vinjak i badel konjak…ALI stojecki se pilo!!! Bilo je to lepo vreme zivota SUBOTICANA !!!

  2. Maksim kaže:

    Veci deo detinjstva sam proveo u zgradi pored, ali smo skoro svaki dan silazili po karamele i bombone. 🙂
    P.s. Lansky za gradonacelnika!

  3. Kertvaros kaže:

    Jedan gradjanski salon sirom Evrope je bio nezamisliv bez likera, cokolada, i salon- bonbona. Salon-bonbon ne treba pomesati sa onim za kicenje jelke. Oni su na prvi pogled slicni ali ima ima velike razlike u kvalitetu i ceni. Ingerencije za cokoladu (kakao) i slicno, su dolazile iz dalekih prekomorskih zemalja, bile su uzasno skupe, i njihovi proizvodi su davali gradjanskom salonu izvesni flair profinjenosti, ali i blagostanja. Skupe stvari, cokolada, cimet, vanilija, su sebi mogli dozvoliti samo dobrostojeci ljudi. Zbog toga su cokolade, cokoladni bonboni, praline i naravno razni likeri na stolu, bili jedna vrsta vizit-karte domacina. Slicno je bilo i sa egzoticnim zacinima. U 15-16 veku je kilogram bibera bio jedan prema jedan sa kilogramom zlata. Odatle i danas u svakodnevnom govori izrazi kao „Paprena cena“ ili „po zabiberenoj ceni“ Sto je neko jelo sadrzalo vise bibera i mlevene paprike, tim je bilo skuplje, a time i bogatija kuca. Nisu ljudi stavljali toliko zacina zato sto vole ljuto, nego zato da se pokazu pred drugima. Isto je bilo i sa poslasticama koje sadrze kakao, rum, vanilu ili cimet. U juznim delovima bivse nam domovine, umesto cokolade sluzeni su razni ratuci u bezbroj varianti, sa svim mogucim luksuznim i skupim dodacima, razlicitih ukusa i mirisa. Ta gradjanska profinjenost i kultivisanost je potrajala sve negde do polovine 60-tih godina proslog veka. Nakon toga dolazi do pobune mladih sirom kontinenta protiv gradjanskih regula i krutih pravila ponasanja. Odbacuje se sve sto je gradjansko i pocinje sa glorifikacijom radnicko-proleterskog mentaliteta i kulture. To se ogleda u oblacenju, muzici, ponasanju, plesu. Pocele su se dogadjati do tada potpuno ne zamislive stvari., kao sto je jesti po ulici, i za nepoverovati – zene i devojke su se mogle videti kako puse i to bas na ulici. Kasnije ce sve to uci u istoriju pod nazivom „Ses´etosma“
    Prodavnicu Mocca na Korzu je otvorila firma Kras za plasman svojih proizvoda. U jednom delu je bio smesten prodajni prostor za konditorske proizvode a u drugom je bilo mesto za „degustaciju“ alkoholnih pica. Posto je to bila prodavnica a ne kafana, cene su bile daleko nize. (ko pivo pred zadrugom) Mi tada mladji svet koji bolovao od hronicne besparice smo jako rado i vrlo temeljno degustirali pica u Mocci ili Moki ? Kako se pravilno kaze ne znam ni dan danas. Uglavnom imali su dva velika i visoka stola za kojma se pilo stojecki, u obliku trokrake zvezde i prekrivena zelenim Rezopalom (Tada je bio jako u modi) i svako vece su oko tih stolova stajli mnogobrojni i poznati Suboticki „Degustatori“ Moja malenkost takodje, i ujedno koristim priliku da ih sve lepo i srdacno pozdravim bez obzira gde danas degustiraju, bilo to na ovom ili onom svetu.

  4. croat kaže:

    U Portugaliji se jos i sada mogu naci male prodavnice gde se kupuje, ponajvise lokalni liker od visnje, zinza i koji se pije onako snogu ispred prodavnice koja nema nikakvih stolova.
    Sad kad pomislim nedavno sam bio negde i video vrlo lepu prodavnicu gde se prodaju cokolade i likeri , mahom istog proizvodjaca. Ima to meni smisla

  5. Lansky kaže:

    „Mocca“ na korzou

  6. Originalna Kraš kvaliteta kaže:

    U Zagrebu

OSTAVITE KOMENTAR