Crna čorba poniženja

Prvi Evropljani koji su probali kafu bili su Mađari. Ta priča kaže da su posle jednog poraza od Turaka na „mirovnoj konferenciji“ u turskom šatoru posluženi kafom. Danas bi to bio domaćinski gest ali tada…Crno gorko nepoznato piće im se nije nikako svidelo. Shvatili su to kao dodatno ponižavanje od strane pobednika. Nazvali su je „crna čorba poniženja“. Prođe od tada skoro 500 bajrama a Mađari i danas znaju da kažu: „hátra van még a feketeleves“ – crna čorba tek predstoji (najgore tek dolazi).

Kafa ni danas ne izgleda bolje nego tada, zato je važno da se spakuje, pripremi i služi u što lepšoj opremi. Niklovani aparati za espreso ili filter kafu, dekorisani orijentalni fildžani i džezve ili moderni servisi od porcelana, keramike, svi ti fini detalji koji idu uz ovaj napitak, zaista su ovu tamnu i mutnu tečnost učinili privlačnom i za oko.

Reklamni notesi na kojima su ispisivani računi u subotičkim kafanama (Istorijski arhiv Subotice)

hotel nacional subotica

To je tako odavno. Kako je izgledala jedna prodavnica kafe i čaja u Subotici tridesetih godina, vidi se na slici dole. Na uglu ulica Štrosmajerova i Maksima Gorkog, na ćošku preko glavne Pošte, nalazila se prodavnica Csabay Dezso-a. To je trgovina kafe KONZUM.

kafa subotica

prodavnica kafe konzum subotica



KOMENTARI

  1. Andaman kaže:

    Postoji vise raznih teorija o dolasku kafe u Evropu i njenih prvih dodira sa Evropljanima. Sve to prouciti i proanalizirati bi bio prilicno veliki posao. Na poslednjoj slici je tipicna fotografije jedne delikatesne radnje. Mislim da je „Poslednji Mohikanac“ klasicne prodavnice kafe bio Suboticki „Union“ ispod Nicin-palate. Crno-bela fotografija nazalost nije u stanju da docara onaj puni sjaj i luksuz jedne prodavnice i przionice kafe, gde se kafa na licu mesta pred musterijom samlela prema zeljenoj finoci, i onda precizno apotekarskom vagom izmerila narucena kolicina. Kafa se kupovala obicno na 5 ili 10 „deka“ Luksuzni artikal sa isto takvom luksuznom cenom. Obican narod i pogotovu deca, bi dobijali zamenu za kafu u vidu proprzenog i samlevenog korena od Cikorije i valjda jos nekih dodataka. Najpoznatije zamene za kafu su u nasim krajevima bile „Divka“ „Franck“ i naravno nezaobilazni „Kneipp“. Mi deca bi obicno dobijali za dorucak Kapuciner, zamenu za kafu sa mlekom. Danas se to zove Cappuccino i pravi se od prave kafe uz dodatak mleka ili cega vec. Moju poslednju kafu od cikorije sam popio kao vojnik JNA gde nam je to „servirano“ za dorucak. Crna kafa ili Turska kafa je igrala i izvesnu ulogu u adolescenciji mladog narastaja. Bila je to ona cuvena prelazna faza kada vise nisi dete, ali ne i odrastao covek. U jedan takav interregnum izmedju dva uzrasta uklapala se obicno crna kafa. Trenutak kada sa odraslima pijes kafu je bio jedan takav prelomni momenat. Postao si dovoljno star da u poslasticarnici porucis Tursku kafu, ali jos suvise mlad da udjes u krcmu i trgnes jednu rakiju onako s nogu. Ambalaza za „Franck“ je bila i u mome detinjstvu takva kao na slici broj 1 ali ja nikada nisam video kutiju sa cirilicnim natpisom. Izgleda da je na slici samo jedna slobodna kreacija nekog grafickog umetnika. Uniona ispod Nicin-palate i njegovog nezaboravnog mirisa vec odavno vise nema. Nove prodavnice su izbacile namestaj od skupog i kvalitetnog punog drveta iz starih Subotickih radnji, radnje su prepravljane po najnovijoj modi novog vremena, od emajliranog lezonita, stakla i aluminijumskih elemenata. Sa novom modom su dosli i novi ljudi i novi mentalitet i obicaji, oni su doneli i svoje shvatanje o tome sta su delikatese, i police su pocele da se pune gurabijama, halvama i ratlucima…

  2. dasHHa kaže:

    Lansky bravo. Ovaj članak dijelim po Jadranu i dijelim Julius Meinlu sa kojima imamo partnerstvo.
    Može se arhiv posjetiti? Dali su arhivi otvoreni za građane i turiste?

  3. Lansky kaže:

    Znao sam da si negde na Jadranu 🙂
    Svako može da dođe u Arhiv, na treći sprat Gradske kuće. Nema neka stalna postavka kao muzej ali može da se vidi po nešto i da ja budem neformalni vodič.
    Inače Julius Meinl je početkom veka imao prodavnicu na trgu kod Gimnazije, tamo gde je sada poslastičarnica Mignon. Između dva rata radnja je bila na glavnom trgu, tamo gde je sada butik P.S.
    Ako nađem neku sliku, postaviću sutra.

OSTAVITE KOMENTAR