Izložba – Boroš: umetnik i pedagog

OPIS

BOROŠ: UMETNIK I PEDAGOG

Đerđ Boroš, čiji je rad doprineo bogatom nasleđu u oblasti likovnih umetnosti u Vojvodini predstaviće deo svog novijeg opusa a pored njega radove će izložiti brojni umetnici kojima je Boroš bio pedagog ili saradnik i mentor u nekim fazama njihovih umetničkih karijera.

Pored Đerđa Boroša na izložbi će se predstaviti:

Laslo Antal, Arpad Blaško, Aleksandar Botić, Stela Cibolja, Daniel Čavić, Dora Čeke, Erika Čuzdi Sabo, Suzana Donoslović, Miroslav Jovančić, Jasmina Jovančić Vidaković, Žužana Korhec, Ljiljana Krtinić, Ivona Medić, Srđan Milodanović, Rihard Pasterko, Ema Pešti, Ingrid Rafai, Laura Šandor, kao i trenutni polaznici likovne sekcije Nepkera.

Boros György, akinek a munkássága nagyban hozzájárult a vajdasági képzőművészeti élethez, a legújabb opusát fogja bemutatni a tárlaton, mellette pedig számos olyan művész fog kiállítani, akinek Boros volt a tanára vagy mentora a művészi karrierje egy bizonyos időszakában.

Boros Györgyön kívül a következő alkotók mutatkoznak be: Antal László, Blaskó Árpád, Botić Aleksandar, Cibolya Stella, Čavić Daniel, Csőke Dóra, Csúzdi Szabó Erika, Donoslović Suzana, Jovančić Miroslav, Jovančić Vidaković Jasmina, Korhecz Zsuzsanna, Krtinić Ljiljana, Medić Ivona, Milodanović Srđan, Paszterkó Richárd, Pesti Emma, Raffai Ingrid, Sándor Laura, valamint a Népkör képzőművészeti szekciójának a jelenlegi tagjai.

Naziv izložbe: BOROŠ: UMETNIK I PEDAGOG

Trajanje izložbe: 3. avgust – 10. septembar 2019.

Mesto održavanja: Savremena galerija Subotica, Park Ferenca Rajhla 5, 24000 Subotica

Otvaranje izložbe: subota, 3. avgust 2019. u 18.00 časova.

Izložbu je priredila Savremena galerija Subotica.

Kustos izložbe je Miroslav Jovančić, kustos SGSU

Izložbu prati ilustrovani katalog sa tekstovima Đerđa Boroša i Miroslava Jovančića

BIOGRAFIJA

Đerđ Boroš je rođen 24. II 1934. u Subotici. Upisao se na Višu pedagošku školu u Beogradu i studirao slikarstvo u klasi profesora Ante Abramovića. Diplomirao je 1955. godine i od te godine radi neprekidno kao likovni pedagog u Osnovnoj školi „Jovan Mikić” u Subotici (1956-1996).

Već na početku rada u školi mnogo je radio sa novim metodskim postupcima likovnog vaspitanja, želeći da unapredi i osavremeni nastavu. Kao rezultat dobrog i uspešnog rada na polju likovne kulture 1960. godine Međuopštinski prosvetno-pedagoški zavod u Subotici osnovao je u školi „Jovan Mikić” Centar za likovno vaspitanje, koji je vodio punih 15 godina. Kroz ovaj Centar prošlo je preko 200 učitelja i nastavnika likovnog vaspitanja. Sva svoja iskustva na polju likovne kulture je želeo preneti mladim kolegama. Paralelno sa radom Centra za likovno vaspitanje vrlo intenzivno radi na pisanju većeg broja studijskih radova i članaka u okviru publikacija izdanja Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine i Društva likovnih pedagoga Vojvodine.

U toku svog četrdesetogodišnjeg rada na polju likovnog vaspitanja postigao je lepe rezultate sa učenicima, koji su dobili bezbroj nagrada na izložbama iz oblasti likovne kulture u Pokrajini Vojvodini, republikama bivšeg jugoslovenskog prostora, kao i u inostranstvu (ČSSR, Mađarska, SSSR, Francuska, Indija, Brazil, Finska, Turska, Egipat, SAD, Kuba, Portugalija, SR Nemačka, Meksiko, Argentina, Španija, Bangladeš, Poljska, Japan, Italija).

U toku svog delovanja uvek je bio biran u razna stručna tela. Tako imenovan od strane Centra za likovno vaspitanje dece Vojvodine za stručnog saradnika, radio je u Upravnom odboru Društva likovnih pedagoga Vojvodine a u mandatnom periodu od 1981-82. bio je predsednik Društva i kasnije je biran za člana Saveta Centra za likovno vaspitanje dece Vojvodine. Niz godina bio je predsednik aktiva likovnih pedagoga Subotice.

Pored pedagoškog rada aktivno radi kao slikar-grafičar. U svom umetničkom radu dugom skoro punih šezdeset godina Đerđ Boroš se bavio grafikom u svim njenim vidovima – od različitih oblika grafičkog dizajna i primenjene grafike do umetničke grafike klasičnih tehnika. U poslednje vreme neguje grafičku tehniku malih formata  „Ex libris”.

Kao grafički dizajner dugi niz godina radio je za  „Narodno pozorište u Subotici”, za „Dečje pozorište” u Subotici i za pozorište „Boško Buha” u Beogradu. Pozorišne plakate je dizajnirao i realizovao u grafičkoj tehnici sitoštampe.

Objavio je više publikacija u stručnim časopisima iz oblasti likovnog vaspitanja.

Sa subotičkim slikarima prvi put izlaže 1962. godine sa kojima izlaže do danas. Član je UPIDIV-a od 1979. godine. Aktivno učestvuje u kulturnom životu Subotice.  Od 2000 do 2002  godine bio je član Izvršnog veća grada Subotice i vodio je resor kulture  Imao je više od 20 samostalnih izložbi. Izlagao je na više od 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na brojnim umetničkim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Osnivač je i organizator međunarodne likovne manifestacije Ex Libris u kategorijama za decu i profesionalne likovne umetnike. U Mađarskom kulturnom centru  „Nepker” više od dve decenije vodi likovne radionice za decu i odrasle sa kojima je osvojio mnoge međunarodne nagrade i priznanja.

ZNAČAJNIJE SAMOSTALNE IZLOŽBE

  1. Novi Sad, „Galerija 24” Kulturni centar mladih,
  2. Novi Sad, Galerija „Forma” /UPIDIV/,.
  3. Subotica Salon Likovnog susreta
  4. Senta Gradski muzej
  5. Beograd “Galerija kod pozorišta“
  6. Subotica Moderna Galerija “Likovni susret”, /retrospektivna izložba/
  7. Bačka.Topola Art Gallery retospektivna izložba
  8. Senteš Dom kulture Izložba slike /aerografi/
  9. Subotica Galerija Otvorenog univerziteta.Izložba pozorišnih plakata 1973-1995
  10. Senta Izložbena galerija Kulturnog centra
  11. Subotica Savremena galerija Subotica, retrospektivna izložba

ZNAČAJNIJE NAGRADE NA POLJU PEDAGOŠKOG I UMETNIČKOG  RADA

  1. Subotica Oktobarska nagrada Subotice
  2. Banja Luka Zaslužni likovni pedagog Jugoslavije
  3. Subotica I nagrada za politički plakat Subotice
  4. Subotica I nagrada za politički plakat Subotice
  5. Beograd Nagrada „25. maj” najviše priznanje na polju pedagogije R. Srbije
  6. Novi Sad Dobio je zvanje „Pedagoški savetnik”
  7. Novi Sad Pokrajinska nagrada „Jovan Popović” na polju likovne umetnosti
  8. Subotica Dobitnik „Pro Urbe” grada Subotice
  9. Subotica Nagrada „Dr Ferenc Bodrogvari” za likovno ostvarenje Ex librisa
  10. Kapošvar I. nagrada na XV Međunarodnoj izložbi minijatura
  11. Novi Sad Forumova nagrada „Nagrada za umenost Vojvođanskih Mađara”
  12. Novi Sad Forumova nagrada za likovnu umetnost
  13. Senta Nagrada za životno delo „Drvo života”

Više o izložbi i pratećim programima  na  http://sgsu.org.rs/ i na zvaničnim Facebook i Instagram stranicama Savremene galerije Subotica

Radno vreme Savremene galerije Subotica:

ponedeljak–petak  8.00–19.00

subota                   9.00–13.00

Cena ulaznice je 100 dinara

Povlašćena ulaznica

učenici, studenti, penzioneri i nezaposleni   50 dinara

Grupna ulaznica (10 i više osoba)                50 dinara

Besplatan ulaz za:

decu do 7 godina

članove ICOM-a

članove Muzejskog društva Srbije

Kontakt za dodatne informacije:

Jasmina Jovančić Vidaković, muzejska edukatorka

e-mail: pedagog.sgsu@gmail.com

telefon:  024 553 725

mobilni: 065 9 553 726, 065 9 553 725

 



KOMENTARI

  1. Boroševi đak kaže:

    Sećam se mog nastavnika likovnog iz osamdesetih godina. Bio je autoritativan tip. Vaterpolista i plivač, nije se uklapao u stereotip o umetnicima kao krhkim i razbarušenim ljudima.
    U umetničkoj zajednici ga poštuju ali mu nezasluženo daju priznanje kao pedagogu.
    Svoje đake je redovno ponižavao na razne načine. Najgore su prolazili oni siromašniji ili oni sa slabijom ličnom higijenom. Na kraju je osamdesetih dospeo u sve jugoslovenske novine kada se saznalo da mu đaci kleče za kaznu. Neko je najzad prijavio ono što se redovno ponavljalo a to je kolektivno klečanje razreda kada bi bili nemirni.
    Kao likoni pedagog proizvodio je klonove. Svi su morali da crtaju jednako, nije bilo prostora za individualnost i kreativnost. Mislim da je taj stil imao prolaz na raznim takmičenjima-konkursima i onda su generacije crtale po toj matrici one dečje osnovnoškolske crteže.
    Kad kažem sve ovo, ne tvrdim da je hrđav čovek. Bio je frajer ali nije imao živaca da sa decom radi kao pedagog već se postavljao kao Alfa mužjak i tako vladao.

  2. Jovan Mikić 1975 kaže:

    Boroš Đerđ je za neke možda i umetnik, ali on pedagog NIJE! To je samo jedna duboko isfrustrirana promašena osoba koja je razočarana svojim neuspesima provela 40 godina na jednom te istom mestu, crtajući jednu te istu liniju. Umesto pedagoškim radom, Boroš Đerđ se u školi Jovan Mikić bavio klanskim radom jer je u pomenutoj školi je zaposlio još malo malo pa čitavu familiju. Sedamdesetih godina prošlog veka u stručnim krugovima na koje nikada nije uspeo da ostavi dojam niti umetnika niti pedagoga, jedini dojam koji je ostavio na svoje kolege i učenike je dojam prostaka. Ja ga se i dan danas samo takvim sećam. Nikada nije voleo ni jednog od svojih učenika, to pišem da vas ne zavaraju hvalospevi o njemu. Oni koji su znali da crtaju su mu bili najveća boljka jer njih nije mogao da vređa, ismeva i omalovažava, ali je uvek našao neki način da i na nama iskaljuje svoje frustracije. Ja sam tokom svih godina kod njega imala čistu peticu i to na silu. Po pravilu je uvek na času uzimao moj ili rad moje drugarice za primer drugima kako se skicira i slika, dok oni koji nisu bili vični slikanju ni crtanju bili su ismevani i vređani na najgore moguće načine tokom svih godina. Volela bih da vidim Đerđa u današnje vreme sa takvim ponašanjem, koliko bi časova nastave takav pedagog izdržao u školskoj godini. Veoma loš primer.

  3. Davnašnji učenik OŠ Jovan Mikić kaže:

    Sećam se dotičnog i potpisujem 100% prethodne komentare. Bahato isfrustrirano stvorenje. Ne znam koju je vrstu zadovoljstva (BDMS?) osećao ponižavajući maltretirajući uplašene I slabije od sebe, a pre svega na bilo koji način drugačije. Navešću primer koji se dogodio u jednom tada starijem razredu: Jedna je učenica bila bolesna, ruke su joj drhtale iz nekog razloga, slabost, neuhranjenost, glad hipoglikemija, sve može biti uzrok. Prišao joj je i pitao: „Začto ti ne crtaš?“, a odgovor je glasio:“Drhte mi ruke“. Odlazeći od njenog stola je rekao: „Dr(h)ti tebi MAMINA“. Nije voleo da se koriste boje „ženskih gaćica“, a komentar na rad koji mu se ne bi svideo bi bio i: „Ovo izgleda kao da je krava išla i pišala“. Ne ulazim u kvalitet njega kao umetnika jer ne mogu da razumem ono što je izlazilo iz njegove „radionice“, ali kao čovek je bio i ostao jedna oooogromna NULA.

  4. stormwatch kaže:

    Hehehehehe….borosh dherdzh….artist and paedagouge….ahahaahahahahahaHAHAHAHAAHAH…joj koji shtos….AHAHAHAhhahaha….kako je ova tema tako skrivena od ochiju shire javnosti? Ahahahahahahahahahaha…….AHHAHAAHAHAHAHAHAAHAHA……

  5. Uspomene sa časova likovnog kaže:

    Danas kada mi, njegovi đaci, sa vremenske distance ocenjujemo njegov pedagoški rad i ponašanje prema nama, neki od nas negiraju gore navedene činjenice. Poznajem neke od onih koji ovo ne priznaju, a bili su možda najveće žrtve njegovih “ pedagoških“ tortura. Negiranje je verovatno pokušaj negiranja priznavanja sopstvenog poniženja. Nisam bila „žrtva“ njegovih verbalnih vređanja, ali sam svedočila svemu gore navedenom. Danas bi tako nešto bilo nedopustivo!
    Iskreno, malo mi je nelagodno govoriti o tome danas, kada je g-din profesor u godinama u kojima bi mnoge stvari čoveku mogli oprostiti. Sa druge strane, ne mogu da ne stavim komentar dok ga u njegovim biografijama nazivaju veeeelikim pedgogom. Nelagodno jeste, ali o tome je trebalo ranije razmišljati…

OSTAVITE KOMENTAR