Petar Mihajlović: Radnička hronika

OPIS

REČ REDITELJA

Može li običan čovek, koji čini većinu čovečanstva da živi normalno ili je obezličen kao u robovlasničkom sistemu? Zvuči levičarski u globalnom kontekstu, a na istom tragu, mogli bismo se zapitati i na primer da li radnici idu u teatar…

Optikom kojom bismo se ograničili na vlastito vreme i prostor, pitanje bi moglo biti drastičnije i isključivo: “Otpor i samo otpor” ili uz devizu “strpljen – spašen”? Pitanja se ovom dilemom odmah i množe i uvlače u sitauciju apsurda. Šta bi bilo kad bi radnici prestali da rade, kad već ne mogu da žive od rada? Šta bi bilo ako bi i na kratko počeli da slave taj svoj život jedini bez rada, po cenu da žive na hlebu i vodi? Bio bi to test izdržljivosti i za njih i za one koji upravljaju društvenim sistemom i pomno brinu o rastu BDP-a… Ko bi preživeo u tom netom narušenom poretku našeg sistema u procesu večite “bolne tranzicije” koja, je li, traži žrtve i odricanja na magistralnom putu “u korist svetle budućnosti”, s plemenitim ciljem stvaranja najboljeg od svih najgorih sistema što ga je čovek iskusio – za kakav slovi kapitalistički “sa ljudskim licem”? Da li bi otpor poniženju života zapravo značio slavljenje života? Ili bi u isti mah značio kolektivno radničko samoubistvo? Pa nije valjda da bi se taj običan čovek – radnik, našao u situaciji da je uzeo praćku da gađa tenk? Ili jeste?!

Ova crnokomična, ova tragi – groteskna hronika jednog radničkog otpora je angažovana da zagrebe po slično zamršenim pitanjima i životnim batrganjima malog čoveka – radnika.

Igraju:

Srđan Sekulić

Bojana Milanović

Jelena Mihajlović

Milan Vejnović

Dimitrije Dinić

Igor Greksa

Marko Vasiljević

Dimitrije Aranđelović

Režija: Veljko Mićunović



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR