Devet slika za spas od zaborava

Sakupljajući stare fotografije i grupišući ih po temama, do sada smo došli do više hiljada objavljenih slika stare Subotice. Za sve to vreme neke od pribavljenih još nisu dočekale da se uklope u neku od priča i da budu prikazane. Kada je reč o onima sa starim građevinama i ulicama, svu slavu su pokupile najlepše zgrade, dok su neke druge kuće pale u zaborav nedugo nakon što su nestale. Njihovo vreme je isteklo i one su dobile naslednike, ponekad lepše a ponekad nedostojne glavnih ulica u gradu. Neke su još uvek tu ali su doživele promene.

Ovde ćemo videti devet fotografija iz te „druge lige“, na kojima su prizori iz centra grada koji više ne izgledaju isto. Slike su nastale tokom osamdesetih godina i snimljene su na nekim od prometnih subotičkih ulica. I pored toga, nije ih lako prizvati u sećanje.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Pre nego što pogledate ispod, gde su slike istih lokacija po istom redosledu snimljene ovih dana, pokušajte da se setite koje su ovo adrese. Onaj ko je premlad da bi pamtio, ima teži zadatak, ali postoje detalji na susednim objektima koji mogu da budu od pomoći.

Stare fotografije su crno-bele i pomalo mutne, što može da ostavi utisak da je prošlost bila takva. Istina je ta da se svet od tada promenio, da je više boja, ali mnogi će reći da je nekada bilo lepše.

1

2   /Maksima Gorkog/

3    /Preko puta OŠ Ivan Goran Kovačić/

4    /Matije Gupca/

5   /Trg Žrtava fašizma/

6    /Petefi Šandora, preko puta Poliklinike/

7     /Ispod Majšanskog mosta/

8   /Vuka Karadžića/

9     /Kod Patrie/

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Nekada si se mogao ozbiljno napiti ako te put nanese na Drapšinovu…Bife „Beba“ pobednik fotografija.

  2. Virus Krunoslav kaže:

    Bife „Beba“ je držala mama našeg dragog pokojnog druga Bite Hoselita.Često smo svraćali da popijemo pivo,odigramo par partija rex biliarda.Legende žive u nama.

  3. Sofi kaže:

    Sretan uskrs dragi sugrađani.

  4. B.S. kaže:

    Lepo putovanje kroz uspomene, hvala vam Lansky !

  5. Andrej kaže:

    Ova ulica Vuka Karadzica je tako lepo izgledala a sad ruglo i pisaonica…

  6. Filip kaže:

    Slika pod br. 4 „Matije Gupca“, tacnije, transformacija kuce na njoj je primer naseg apsolutnog nerazumevanja ambijentalnih, autenticnih celina i pomodarskog gledanja na arhitekturu.
    Na prvoj slici kuca je autenticna, takve se cuvaju u gradovima (do momenta dok se na njihovom mestu ne predvidi gradnja visokospratnica) koji ozbiljno vode racuna o svom autenticnom izgledu, zive od turizma, imaju visi stepen razumevanja ambijentalnih celina.
    Video sam slicne, prizemne, po Ceskoj (Prag), Rumuniji (Brasov, Sibinj) itd.
    Intervencijom vlasnika tj dodavanjem tih „dekoracija“ na fasadi dobili smo jednu neuravnotezenu, gadnu.

    Moj stav je da ovakve kuce ne treba cuvati po svaku cenu, ali nikako se ne sme dozvoliti izivljavanje vlasnika nad njima. Ako im ne odgovara raspored i velicina prozora, lepo je prodaju i traze drugu, adekvatnu za svoje poslovanje.
    Fasade su javno vlasnistvo, svidelo se to vama ili ne.
    Glavni krivac zasto nam grad izgleda sve losije je Medjuopstinski zavod za zastitu spomenika.

  7. Kertvaros kaže:

    Veliki je to poduhvat sakupljati fotografije grada, klasificirati i sortirati ih po motivima i godistima. To je jedan generacijski posao od jedne generacije za drugu. Unuci onih jos nerodjenih Suboticana ce imati priliku da vide grad kako je nekada izgledao i da ge uporede sa gradom u kojem zive, i u kojem su nekad ziveli njihovi preci. Kakv sud o tome ce imati, nazalost nikada necemo saznati, jer i nas bioloski sat neminovno otkucava nase krace ili duze, jos preostalo vreme.

  8. amacak kaže:

    nisam pogodio 4,5,6 i 9. za mene je na ovim starim slikama uvek iznenađenje kako su loše fasade bile sedamdesetih i osamdesetih.

  9. Lansky kaže:

    Snimljeno 1992. godine

    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2020/04/stara-subotica-6.jpg

    2014. godine
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2020/04/ulaz.jpg

  10. Zoltan kaže:

    Slika br. 4 budi sećanja. Proveo sam detinjstvo u toj kući, tačnije, punih 26 godina. Poslednja dva prozora (u kojima je do nedavno bila prodavnica opreme za kupatila) su bili naši. Pošto je bilo zajedničko dvorište a komšije su bile u godinama, tako se nažalost i dvorište praznilo. Tada su došli novi vlasnici i sve je pretvoreno u poslovni prostor. Ponekad sednem u tu poslastičarnicu i vrate mi se sećanja, kao da sam u sobi kod Miši bačija. Hvala na slikama.

  11. Kertvaros kaže:

    Problem komparacije gradjevinskih objekata „nekad i sad“ pomocu fotografija moze da bude vrlo tezak posao. Sve to iz prostog razloga sto ljudsko oko i objektiv fotoaparata nemaju zajednicki, odnosno identicni fokus. Objektiv fotoaparata zahvata jedan odredjeni ugao, odnosno sirinu i potpuno je fiksiran samo u jednom pravcu. Docim ljudsko oko vidi sve oko sebe u jednom daleko sirem uglu od skoro 90 stepeni. Uz to covek moze da pomice svoje oci levo i desno i time jos vise prosiruje svoj vidokrug. Ako tome dodamo i cuveni pogled preko ramena (svi vozaci ga poznaju) onda covek vidi i iza sebe. Samo jedan objekat snimljen fotokamerom ponekad nam nista ne govori i cesto ne znamo gde se nalazi i gde da ga svrstamo. Medjutim ako uz objekat vidimo jos nesto i od susednih kuca a i delova ulice, onda nam sve postaje jasnije i dozivljavamo onaj famozni „Aha“ efekat. Tako naprimer godinama prolazimo pored neke zgrade, uopste je vise skoro ne primecujemo i ne dozivljavamo svesno, i tek njen nestanak nam kaze da je tu nekad stajala neka zgrada, i pitamo se odjednom sta ju tu bilo? Slicno je i sa fasadama i ukrasnim ornamentima. Bezbroj puta smo prosli pokraj neke fasade i tek nakon duze vremena primetili neke njene detalje. Ja sam na fotografiji Nr. 3 razbijao glavu gde bi to tacno moglo biti. Razmisljnjem i koncentracijom postao sam svestan da je to upravo onaj deo ulice u koji sam kao ucenik osnovne skole, za vreme nekog dosadnog casa, gledao kroz prozor. Naravno onaj sredisnji objekat koji je u stvari tema fotografije, nije mi nista govorio, i nisam uopste znao gde da ga svrstam, niti ga pamtim u tom obliku. Ali deo fasade na desnoj strani slike i prekrasna ulazna Jugendstil vrata na kuci sa leve strane su mi pomogla da nadjem orijentaciju. Kao ucenik sam uvek mislio kada budem ima kucu onda cu imati i takva vrata. Kucu imam a Jugendstil vrata moraju jos malo da sacekaju. Objekat preko puta Patrije je godinama sluzio kao magacin i ekonomat ugostiteljskog preduzeca i njegova fasada nije zanimala nikog. Glavno je bilo da sluzi svojoj svrsi. Snimak Karadziceve ulice i hotela Jagnje je svakom Suboticanu prepoznatljiv, ali iz te foto pespektive retko ko je ulicu video i doziveo jer nase oko odnosno pogled zahvata daleko siri ugao nego fotokamera.

  12. Zoki kaže:

    @Lansky

    Ova fotografija kapije iz 92. godine je specifična i po dva natpisa na zidu koji se odnose na dve navijačke grupe

  13. Vinko Francišković kaže:

    Kad se setim šta je kadgod bilo (kako), same suze padaju u krilo.

  14. Dragan kaže:

    Lansky,hvala vam na ovim pričama i fotografijama,godinama pratim vaše članke i jedva čekam nedelju da pročitam neku novu zanimljivost o našem gradu.Preporučujem vam da objavite knjigu o zanimljivim pričama ize prošlosti Subotice u kojoj ćete vešto uklopiti istorijsk činjenice,kao i zanimljivosti za sve one koji nisu istoričari. Ne sumnjam da bi interes bio veliki,a još manje u vašu veštinu da sve uklopite tako da bude i edukativno i zanimljivo.

  15. pajo kaže:

    Ja bih o slici 4 i kafani na ćošku. Često sam prolazio tuda ali mi neko drugo ime ostalo u sećanju a ne Beba. Desno je Gomboš sokak, tu je negde onako ušreg bila još jedna kafana kojoj sam zaboravio ime pa ako neko može pomoći.

  16. Lansky kaže:

    Pre „Bebe“ kafana se zvala „Dva goluba“

  17. pajo kaže:

    zahvaljujem Lansky. ja sam radio u Birotehni od 84-86te pa sam često prolazio pored te dve kafane.

  18. Volimljude kaže:

    Hvala Vam, Lansky. Čekala sam Vaš tekst, uvek me obradujete.

  19. Anonimni kaže:

    Preko puta su bile,ako se ne varam „Dve Krigle“.

  20. Aleksa kaže:

    Dva goluba bas i nije bila kafana nego obican bife gde se uz pice sluzila samo kafa. Prava kafana Dva goluba se nalazila na uglu Brace Radica i Zaharija Orfelina, to je u stvari bio vise restoran nego obicna kafana. Zgrada se urusila zbog dotrajalosti a kasnije srusena. Ja sam bio sa drustvom na sv.Ivana 1956.godine (pamtim dobro jer je neko iz drustva ukrao pepeljaru.
    Postojao je i bife Dva goluba na Halaskom putu, na uglu kod kasarne i Gorenjske ulice, zgrada je davno srusena.

  21. Lansky kaže:

    @Aleksa
    Nisam znao da je ta kafana u Braće Radića radila i posle rata. Imam dve slike enterijera (od pre rata i iz ratnog vremena). Manje više su iste ali je vlasnik razglednice potpisan na dva jezika a i ulica se ne zove isto. Godine 1948. dobiće ime Braće Radić.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2020/04/Subotica-Gostiona-Dva-goluba.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2020/04/ket-gplomb.jpg

  22. Aleksa kaže:

    @Lansky
    Hvala na slikama, drago mi je da smo uspeli sacuvati od zaborava jos nesto od stare Subotice. Kako su nasi stari znali ovakav objekat nazvati domacim recnikom: gostiona – vendéglő. Na drugoj slici se kroz vrata vidi i druga sala gostione. Inace, ulica se nekada zvala Wessélenyi út.
    Mesto gde se gostiona nalazila na uglu dve ulice je apsurd. Sa jedne strane ulica u kojoj stanuje gradjanska elita Subotice, a na drugoj strani ulica tzv.Crvenih fenjera.

OSTAVITE KOMENTAR