Đorđe Sorad: Kako smo došli do zelene fontane

Reporterka beogradske televizije počela je razgovor sa gradonačelnikom Subotice pitanjem:  „Koliko ste angažovali novih uličnih čistača ?“

 „Niti jednog! Građani zadovoljni lepom okolinom ne bacaju smeće kojekuda.“ – glasio je odgovor.

Godina je 1985. i sve sija i blista. Obnovljene su fasade, pločnik, kandelabri, izgrađena je nova fontana pa su i Subotičani želeli da daju doprinos ovom preporodu. Svestan je bio prvi čovek grada da nisu svi baš tako savesni kao što ih je predstavio prestoničkoj televiziji. Posebno ga je nerviralo pljuckanje semenki po novom pločniku ali je digao ruke kada je video da i dežurni milicioner upražnjava „sport za zube“.

Danas se osamdesetogodišnji Đorđe Sorad, kao gost Istorijskog arhiva, priseća dana kada je bio na čelu grada. Iako je pre toga tri decenije bio profesor, svi ga pamte kao polgarmeštera onog leta kada je Subotica postala jugoslovenska atrakcija.

„Te godine je u Suboticu vozom stigao predsednik Severne Koreje Kim Il Sung“ – seća se Đerđ Sorad.

„Putovao je preko cele Azije vozom jer se plašio terorističkog napada. Na usputnim stanicama uvek je izlazio iz drugog vagona. Veoma se brinuo za svoju bezbednost. To je bio voz za širokotračnu železnicu koji je prepravljen pri ulasku u ovaj deo Evrope dok je tunel u Čortanovcima morao biti proširen za tu priliku.“

„Nismo bili sigurni da li će se zadržati u Subotici. Na svu sreću, jedna prostorija u stanici je sređena za prijem, posle boravka Janoša Kadara. Kada nas je posetio prvi sekretar komunističke partije Mađarske, on je izašao iz voza do perona gde su razmenjeni protokolarni pozdravi i tada je neko primetio da nadstrešnica prokišnjava i kapa tačno Kadaru za vrat.“

„Primili smo Kim il Sunga u tom staničnom salonu koji nije imao prozore prema ulici, pa nije mogao da vidi da smo tamo doveli decu iz jednog zabavišta da prave galamu. Visoki gost je pitao kakva je to graja, a mi smo mu rekli da su to hiljade Subotičana došle da ga pozdrave. Znali smo da će on očekivati mase naroda, jer je krajem sedamdesetih i Tito u Severnoj Koreji spektakularno dočekan uz mase severnokorejskih građana.“

„Nakon toga smo prešli u njegov veliki voz, na ručak. Bio je luksuzno opremnljen, čak se sećam i nekih papagaja koji su mu pravili društvo na dugom putovanju“ – pripoveda bivši gradonačelnik.

Zelena fontana je bila kruna radova na preuređenju centra grada. Ona je u delovima čekala još od 1971. godine kada je plan bio da se postavi na mesto današnje plave fontane. Kada je došla 1985. godina, ona je ipak zauzela mesto na Trgu Slobode, tačno na mestu gde je nekada bio parkić, uređen kada je izgrađena Gradska kuća. Zanimljivo je da je ta leja imala približno isti oblik kao i zelena fontana koja je prvobitno projektovana za „Majmun plac“. Da li je moguće da je ideja o fontani postojala i 1912. godine?

„Do kontakata sa preduzećem „Žolnai“ došlo krajem šesdesetih godina, nakon što je Bata Kovačić ispred grada bio u poseti Beogradu.“ – priča Sorad.

„Hotel Moskva je  pregovarao sa Žolnaiem, kao fabrikantom dekoracionih ploča i cigala, koji bio mogao isporučiti hotelu potrebne količine. Kovačić je smatrao da je to dobra prilika da se poseti Žolnai i da dođe do razgovora, ne samo o željama hotela, već da se poveže sa „Žolnai potrebama“ naše Gradske kuće (za unutrašnjost i za krov). Tako je došlo do pozamašne količine izvoza za Žolnai, što je za tadašnje „skromne eksportne mogućnosti“ značilo itekako mnogo za njih. Stoga je, kao zahvalnost, u ukupnu isporuku Žolnai uključio i zelenu fontanu za Suboticu. Ta zahvalnost je značila da je fontana kupljena za „za sitne pare“ i isporučena početkom sedamdesetih.

Direktor fabrike, prilikom svečanosti otvaranja, pomenuo mi je jedan standardni crtež fontane iz njihove arhive, koju oni mogu ponuditi. Takav su verovatno već imali 1912. godine na raspolaganju, možda ga i nudili za naš trg tada, ali para za to nije bilo, kada se uzmu u obzir troškovi izgradnje Gradske kuće. Mislim da nije Žolnai ponudio crtež zelene fontane. Prema Kovačiću, on se nakon posete Beogradu povezao sa arhitektom Svetislavom Ličinom, te bio kasnije sa njim u Pečuju gde je Ličina prezentovao svoju skicu. Na osnovu toga je izrađena ponuda Žolnaia  i izvedena proizvodnja delova koji su tada isporučeni i lagerovani, delom u podrumima Gradske kuće, ali i drugde u Subotici. Neki od tih uskladištenih delova su vremenom pretrpeli oštećenja i samo ti delovi su naknadno ponovo naručeni i isporučeni 1982/1983. godine.“

Prof. Dr. Szórád György sa ing. Terteli Karoljom i tadašnjim direktorom fabrike Žolnai, na otvaranju fontane

Prvi susret Subotičana sa fontanom, proleća 1985.

Lansky



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Svaka čast ovom gospodinu, mnogi kažu da je zaista bio jedan od Najboljih gradonačelnika Subotice, kada su se u gradu velike promene u pozitivnom smislu okom videle za vreme od čak i jednog mandata.
    Nije trebalo 30 godina da se nešto započne i završi.

  2. stormwatch kaže:

    Ovakav covek je trebao biti gradonacelnik jedno 30 godina kasnije…t.j. u danasnje vreme. Subotica bi imala svetskog, obrazovanog, modernog, pristojnog i strucnog coveka na celu grada u svakom mogucem pogledu. Coveka koji bi opet redizajnirao i reinventirao Suboticu. Umesto toga, Suboticom vladaju oni koji nisu zasluzili ni da udju u istu, oni isti koji nit vole Suboticu niti Subotichane niti ono sto Subotica zaista jeste. Subotica ce nakon njihove neslavne vladavine prvo morati da pokrpi haos koji su oni napravili, a onda da nastavi tamo gde je pre deceniju stala.

  3. Ice kaže:

    Sada neka vrate onaj parkic pre zelene fontane, i to bi bilo bolje i lepse nego ova oronula fontana…

  4. Zdravko kaže:

    Pozdravljam svog profesora gospodina Soroda.Matematički metodi i modeli su neprevaziđeni!

  5. Prof. Dr. Đorđe Sorad/Szórád György kaže:

    Pozdrav Zdravko i hvala na komentu.!
    Bio sam strog „učitelj“, ali kako vidim kod Tebe u komentu i u ličnim kontaktima sa bivšim studentima, da sam vam (pa i fakultetu) zauzvrat pružio nešto vredno sa ekonomsko-matematičkim metodima i modelima. Nažalost morao sam 1990-te da prekinem rad na ekonomskom fakultetu, ali što još više žalim je kontakt i rad sa mojim đacima.
    Inače bio sam više od 30 godina na fakultetu, ali Subotica me pamti – kako vidiš i u ovom članku – kao jednogodišnjeg gradonačelnika, koji je voleo svoj grad i pokušao da ga reafirmiše u sopstvenom građanstvu ali i šire u zemlji i inostranstvu. Želeo sam da građani osete moju prvrženost gradu, da prihvate akcije na obnavljanju dobrih tradicija, pa i uvođenja novosti, koji će učiniti grad i svakodnevni život lepšim i udobnijim. Čini mi se da moje napore uspeh pratio.

  6. Igor Medjanski kaže:

    Sa najdubljim poštovanjem, srdačan pozdrav gospodinu Soradu i upućujem Vam iskrene želje za dug život i dobro zdravlje, potpuno zasluženo svojim radom i odnosom prema ljudima (svim!).
    Medjanski Igor (u Vaše vreme „prvi čovek“ Elektro vojvodine Elektrodistribucija „Subotica“.

  7. croat kaže:

    Subotica je imala dva gradonacelnika vizionara Karolja Biroa i Djordja Sorada ostali su bili ….. L(s)abani!

  8. Zdravko kaže:

    Poštovani profesore Sorad,
    Kao Vaš „đak“ mogu reći da ste na svoje studente prenijeli ogromno znanje i iskustvo.Od tada je prošlo oko 40 godina. Ekonomski fakultet u Subotici,zahvaljujući profesorima kao što ste vi, dao je čvrste temelje za napredak u struci.

    Profesore želim Vam sve najbolje u životu!

    Pozdrav Zdravko

  9. rax kaže:

    Ne sporim tvrdnju o oba najbolja gradonacelnika, nisam bila tu i ne znam, ali ne zaboravite da su to bila druga vremena. Tada je ovo bila YU, prilike i uslovi su bili drugaciji. Zivelo se za buducnost, a ne u proslosti, kao sada. Svi gradonacelnici, koji su bili suboticani su bili dobri, trebala je velika hrabrost biti gradonacelnik i zastupati nase interese u vremenima, koja su dolazila posle ova oba gradonacelnika. Rekla bih istorija ce pokazati ko je kakav bio, ali nece, jer se sada istorija toliko falsifikuje, a generacije koje bi mogle svedociti istoriju nestaju.

OSTAVITE KOMENTAR