Dogodilo se na sutrašnji dan

Već neko vreme se tom dečaku vrzmala u glavi ta ideja. To je bilo jedno od onih pitanja koje i ostali sedmogodišnjaci postavljaju sebi i odraslima : Da li je jači tigar ili krokodil, bokser ili karatista…Dilema da li kamen može da zaustavi tramvaj trebala je da bude razrešena na stanici kod podvožnjaka.

Na šinu je postavljen jedan oblutak. Na osnovu pameti pokupljene tokom sedam godina života, tramvaj bi trebao da bude jači. Ali, šta će biti sa kamenom? Ne kažu ljudi džaba – tvrd kao kamen. Možda odskoči i pogodi nekog…  Što se više bližio dolazak tramvaja, to je slutnja bila veća da će vozilo da se prevrne. Da tresne na stranu uz zvuk sličan onom koji dolazi sa teretne stanice gde se sudaraju vagoni. Odrasli ljudi na stajalištu su razgovarali ili gledali negde drugo. Šta ako…Neće valjda…Možda je najbolje odustati.

U to naiđe tramvaj i …

…ne desi se ništa. Otišao je prema Paliću a na šini je ostala gomilica praha. Oduševljenju nije bilo kraja. Od sad će ovo biti zanimacija kada se nađe blizu pruge – mislio je. Nije znao ono što i odrasli, da za to više neće biti prilike. Proleće je 1974. i tramvaj će za koji dan zauvek odjezditi sa subotičkih ulica.

Lansky



KOMENTARI

  1. Pametnjaković kaže:

    Koliko sam ja čuo, pre ukidanja tramvaja je bilo govora o modernizaciji istog.
    Navodno su i naručeni novi tramvaji iz Čehoslovačke, koji eno i dan danas krstare osiječkim ulicama.
    Trebalo je i koloseke modernizovati, eventualno pojedine premestiti na neka druga mesta.
    Političari tog vremena očigledno nisu bili na visini zadatka i bili su nesposobni da reše ovaj problem, pa su subotički tramvaj pustili niz vodu, a građane su ubedili kako su autobusi sad u modi, jako su dobri i da im nema ravnog.
    To je bilo najlakše rešenje gde se ne treba puno razmišljati.
    Uglavnom, MALO nadprosečni nabeđeni ljudi su bili na odličnim političkim pozicijama, a koje nisu stekli nekom stručnošću i znanjem, već po političkim partijskim linijama su stizali na ta visoka funkcionerska mesta, po principu, što glasniji i bezobrazniji to na višljoj poziciji.

  2. Jefimija kaže:

    Kao i uvek, interesantan i lep članak iz pera našeg poštovanog Lansky.

  3. adkersu kaže:

    „Grad bez tramvaja i nije neki grad“ – reče davno negde sedamdesetih godina prošlog veka Duško Radović, rođen u Nišu, gradu gde je još pre Subotice ukinut tramvaj.

  4. S&S kaže:

    @ Pametnjaković
    Isto kao i danas – što glasniji i bezobrazniji to na višljoj poziciji.

  5. Viatorem kaže:

    Sto se vise vremenski udaljavamo od nekih stvari i dogadjaja, time ih vise ulepsavamo i idealizujemo, pa tako i pricu o nasem Subotickom tramvaju. Licno verjem da oni koji danas najvise ceznu i zale za tramvajem u stvari uopste ne znaju kako je u stvarnosti izgledao i kakva tortura i gubljanje vremana je bilo jedno putovanje od Rudica do Palica. Verujem da bi svi ti pseudo-nostalgicari bili najglasniji u zahtevima da se taj krs i otpad sto pre skloni sa ulica, da se napravi vise mesta za automobile koji su tih godina eksplozivno poceli da se sire i da zauzimaju gradski prostor. Tramvaj jeste ekoloski prihvatljivo prevozno sredstvo, ali samo tamo gde mu geografska konfiguracija odgovara, i tamo gde je ekonomska konstelacija, citaj – privredna snaga, dovoljno mocna da ponese njegove troskove odnosno da ga sufinansira, jer gradski prevoz nigde u svetu ne posluje profitabilno. Tramvajski tek pogotovo ne. Njegova korist i isplativost je evidentna, ali samo u jednom sirem aspektu kompletne urbane infrastrukture, odnosno tramvaj i metro su strateski projekti celokupnog ekonomskog razvoja ali danas ne vise samo jednog grada, nego njegovog zaledja i regije u cijem je sredistu. Tramvaj jeste izvesni statusni simbol jedne urbnizovane sredine, ali samo da bi bio jedan statusni simbol, za takvo nesto je suvise skup.Jedna mala epizoda za ljubitelje Subotickog tramvaja koji je grad cinio gradom: svi tramvaji u svetu su tada jos imali koduktere. Ti kondukteri bi sedeli na svom mestu odmah pored ulaznih vrata i naplacivali karte putnicima. U Subotici to nije bio slucaj. Nasi kondukteri nisu imali takvo sediste nego su stalno isli kroz vozilo, probijali se kroz najvecu guzvu izmedju putnika i glasno izvikivali – Jos neko bez vozne karte? i kada bi prosli kroz prednja kola onda bi Tarzanskom elegancijom prelazili u prikolicu (naravno u punoj voznji) i nastavljali sa svojim refrenom – jos neko bez vozne karte? Kondukteri bi na svakoj stanici silazili cekali da putnici izadju i udju u tramvaj, potom bi odmerili kompoziciju od pocetka do kraja, proverili da li su svi delovi jos tamo gde im mesto,da li je trola jos uvek u kontaktu sa el. kablom i onda dugim zvizdukom iz pistaljke dali signal kocnicaru da moze da krene. Voznja bi isla onda do sledece stanice, pod pretpostavkom da se trola usput nije odvojila od kabla. Na svakoj drugoj stanici su se tramvaji ukrstali pa onaj ko prvi stigne, ceka na onog drugog iz suprotnog pravca a taj kad dodje – dodje i onda idemo dalje za iste pare. Novca za kompletni novi tramvaj nije bilo, a onaj stari je jednostavno odsluzi svoje. To je hod vremena i niko ga ne moze zaustaviti.

  6. djuka kaže:

    @Viatorem
    klasicna zamena teza…

    „Novca za kompletni novi tramvaj nije bilo“
    kako je bilo novca za desetine novih autobusa, nova stajalista, nove okretnice, nove zgrade Suboticatransa?

    nije bilo ni potrebe praviti kompletno novi tramvaj. tramvajska mreza se mogla postepeno modernizovati, kao sto se to svugde i (u)radilo.

  7. Viatorem kaže:

    @ Djuka
    Nista se nije moglo modernizovati jer se nikada nista nije celo vreme egzistencije tramvaja, ni modernizovalo niti se u tramvaj ikada bilo sta ulagalo. Koliko se secam Suboticki tramvaj nije imao bar dva vozila iste marke i istog proizvodjaca, Bio je to vozni park sakupljen i napabircen uglavnom od vozila sa otpada koja su drugi gradovi odbaicili, koja su improvizovano popravljena i koja u nekoj normalnoj zemlji ne bi nikada prosla kroz tehnicki pregled. Moglo se jedino poceti sve iz pocetka. U jednom gradu kao Subotica to nema nikakvog smisla jer je Subotica jedno tipicno naselje gradjevinske anarhije sa nultim stepenom urbane kulture. To vazi kako za period od pre sto godina tako i danas. Izgradnjom Elektricne centrale napravljeno je i parce pruge za dotur uglena sa teretne stanice pomocu teretnog tramvaja. Kasnije je jedna apsolutno neracionalna jednokolosecna pruga samo produzena prvenstveno zbog povezivanja centra grada odnosno zeljeznicke stanice sa banjom Palic. Ta pruga je od pocetka bila tako diletantski napravljena da tramvaj po njoj nije vozio nego je u bukvalnom smislu tandrkao i poskakivao. Voziti se Subotickim tramvajem je bilo isto sto i voziti se na komionu po dzombastoj cesti.Autobuski sabracaj je daleko racionalniji i jeftiniji i poveziúje vise i bolje sve delove grada nego sto bi to ikada mogao tramvaj. Cak i kada bi novca bilo dovoljno za jednu totalnu rekonstrukciju tramvaja, bez autobuskih linije se ne bi moglo. Zasto onda investirati u manje efikasan tramvaj iz cistog luksuziranja, i u isto vreme jos i u apsolutno neophodan autobuski saobracaj.

  8. Pravdoljub.. kaže:

    Kao i uvek , članak je izvanredan. Pozdrav za autora. 🙂

  9. Hrvoje Macanović kaže:

    Ako niste znali u Nišu se nalazi deo subotičkog tramvaja i to na glavnom pešačkom sokaku. I to onaj letnji otvoreni vagon koji je pretvoren u kafić

  10. DD kaže:

    Makar da ga uvedu od centra do industrijske zone…i da ide svakih 5 minuta u spicevima. To bi se sigurno isplatilo… Ima slucajeva da bus u 14 ne staje na nekim stanicama jer nema mesta za nove putnike. A garazu bi mogli smestiti negde iza ind. zone.

  11. Arpad kaže:

    Hvala Viatoremu za racionalan odgovor. Voleo bi da Subotica ima tramvaj. Kojom trasom bi isao? Ko bi putovao sa njim? Koliko cesto?

  12. djuka kaže:

    @Viatorem
    „Nista se nije moglo modernizovati“

    srecom, ovako nisu razmisljali u Zagrebu, Beogradu, Osijeku, Segedinu, Bratislavi, Temisvaru, Pragu, Debrecenu, Oradei, Miskolcu i svim ostalim gradovima u kojima je tramvajski saobracaj zapoceo otprilike u isto vreme kao i u Subotici, a postoji i danas.

    u tim gradovima – srecom – nije bilo idiota kojima je bilo lakse ceo sistem prevoza unistiti, nego ulagati u njega i dopuniti ga drugim vrstama javnog prevoza.

  13. Viatorem kaže:

    @ djuka
    O cemu mi pricamo? O Subotici ? O tramvaju u jednom gradu gde je u 21 veku problem asfaltirati jednu malu ulicicu.Gde ogroman broj ljudi u 21 veku nema vodovod niti kanalizaciju. Gde vise od pola stanovnistva zivi u potleusicama od naboja, ili nekog slicnog materijala? Jedan savremeni niskopodni tramvaj ima duzinu izmedu 35 i 50 metara. Po kojim ulicama ce to da vozi i gde ce se moci zaustavljati? Jedna jedina savremeena tramvajska garnitura kosta izmedju 2,5 i 3 miliona € . Za grad velicine Subotice trebalo bi najmanje 20 takvih garnitura. Gde bi se polagale sine? U kojim i kakvim ulicama. To ne ide po blatnjavim sokacima. Gde i kako postaviti stubove-nosace za tramvajski kabel? Koliko kosta tramvajska infrastruktura i ko ce je odrzavati i za odrzavanje platiti? Jedino znam sigurno da sve to ne ide od prodaje tramvajskih karata. Koliko gradskih autobusa se moze kupiti za 3 miliona € ? Njima treba samo nasuti benzin u rezervoar i kljuc vozacu u ruke. Nisu potrebne nikakve sine, skretnice, posebna signalizacija, posebno skolovana radna snaga za odrzavanje sinskih vozila.Svaki normalan automehanicar je u stanju da pogleda oko autobuskog kvara. Za sinska vozila su potrebni posebno skolovani kadrovi. Tramvaji se kupuju u inostranstvu za devize, rezervni delovi takodje, jedino putnici ne kupuju karte za devize.Mislim da fantaziranja o tramvaju u Subotici treba pod hitno preskociti i presaltovati se ma mastanja i fantaziranja o metrou. To su daleko lepse fantazije. Tramvaj niko nije ukinuo jer ga nije zeleo, nego zato sto jednostavno u Subotici nije bio rentabilan, a jos manje je sluzio svojoj svsi i nameni.

  14. samo pitam kaže:

    Mi smo kao mali stvaljali novcic na prugu. Nakon sto voz predje preko njega, bude savrseno ispresovan. Eh ta, decurlija sto im je zeleznica bila draza od raspalog decijeg igralista.

  15. avet kaže:

    @samo pitan
    Aha, znači ti si bio jedan mali “ diverzant „.

  16. Aleksa kaže:

    @Viatorem
    Vidim da ste se potrudili objasniti neisplativost tramvajskog saobracaja u Subotici i ne mogu reci da niste u pravu. Medjutim, (uvek ima neki medjutim), ne bi trebali uvek sve posmatrati sa stanovista isplativosti, ima tu i stvar prestiza – na teritoriji Srbije tramvaj je postojao samo u Beogradu,Novom Sadu,Nisu i Subotici, u Nisu i Novom Sadu ukinut 1958.a u Subotici 1974.godine. O razlozima ukidanja u Nisu i Novom Sadu ne mogu govoriti, ali mi je poznato da je glavni uzrok u Subotici bio taj sto je prosirenjem Beogradskog puta (Ivana Milutinovica), tada medjunarodnog puta E-5, ukinuta linija za Aleksandrovo koja je u to vreme bila produzena sve do Fidelinke i bila najrentabilnija linija. I kako je prethodnih godina linija za Palic radila samo u letnjim mesecima, sudbina tramvaja je bila zapecacena.
    Da sada izostavimo konstantnu nebrigu za tramvajski saobracaj, da je svojevremeno trasa bila nelogicno postavljena, naime cetiri puta je prelazila sa jedne na drugu stranu tada medjunarodnog puta E-5 ipak trebamo konstatovati da se sve moglo resiti postavljanjem sina u kolovoz, kako je to u mnogim gradovima uradjeno, a da novaca nije bilo – bilo je, samo se rasipao na sve strane (vidi samo izgradnju zgrade Sreza i Politickih organizacija (sada Vojvodjanska banka).
    Sticajem okolnosti u rukovodstvu saobracajnog preduzeca su se nasli ljudi totalno neupuceni u saobracaj (direktor je bio po zanimanju ribar), desilo se sta se desilo.
    Ako je jedan Osijek, koji je tada bio manji grad od Subotice uspeo da zadrzi tramvaj, a ima ga i sada,u Subotici koja je imala industrijski potencijal jaci od mnogih gradovu u Jugoslaviji, ne vidim razloge za ukidanje tramvaja.
    Priznajem, ima tu i sentimentalnosti i lepih uspomena. Samo jedna – kada sam sa svojim sinom prvi put seo u otvorena kola tramvaja u Rudicu, on mi je sedeo u krilu,tramvaj krece,on se okrece prema meni,pogleda me – i taj pogled cu pamtiti celog zivota. Eto, to je za mene znacio tramvaj.

  17. Viatorem kaže:

    @ Aleksa,
    Svi mi stari Suboticani imamo nasa sentimentalna secanja i evocije na nas stari tramvaj. Mogao je i ostati kao neko nostalgicno prevozno sredstvo ili nesto kao turisticka atrakcija. U tome bi jos mozda i imao neku svoju svrhu, namenu i smisao. Putovati od Rudica do Palica 45 minuta, a to je razdaljina od nekih valjda 7-8 kilometara, jednostavno je bila losa alternativa. Suboticki tramvaj je bio beznadezno zastareo i moglo se samo sve sravniti sa zemljom i onda poceti iz pocetka sa novim tramvajima i celom infrastrukturom oko toga. Pod pretpostavkom da je i bilo novca za takav ekstremno skupi poduhvat, postavlja se pitanje daljeg finansiranja, jer tramvaj kao ni ostala prevozna srestva komunalnog saobracaja ne mogu se sama finansirati (recimo od prodaje karata) i imaju permanentnu potrebu za dotiranjem i moraju se isto tako stalno obezbediti sredstva za to. Cinjenica da je tramvaj izvesni simbol urbanosti i predstavlja stvar prestiza, stoji, isto kao sto stoji da urbani prestiz nije ekonomski argument. Aleksa, imate srdacni pozdrav od Kertvarosa.

  18. CING - DONGL! kaže:

    Uvek kada mi na ulici zazvoni uvo, pomislim da ide tramvaj. Svestan sam da je svojevremeno jednoglasno ukinut (taj jedan glas je i bio presudan!?), ali za svaki slučaj ipak pružim korak.Šta ja znam,moguće je da se taj naš, nikad prežaljeni „Tramvaj zvani želja“ povampiri, i iz mračnog depoa „Narodnog pozorišta -Nepszinhas“ u izgradnji (a kada će biti premijera, ne zna se) iziđe među onaj isti narod koji ga se odrekao,pa potom „puj-pike, ne važi“,poželeo. A onda,da vidite rođeni moji…Autobusi zbog smrznutog goriva k’o mečke ni makac do proleća, a on, Njegovo Veličanstvo Tramvaj, polako klaj-klaj od pozorišta do fontana od „Žolnai“ keramike, pa krugom oko parka i Gradske kuće do Sinagoge…Za sada.

    Naravno, prvih dana bi ispred njega išao kondukter sa crvenom zastavicom dok se ljudi ne priviknu, a posle…- ihaaaj! Cingl-dongl! Čuuvaaaj, prijatelju, nije šala! Pazi, molim te, ide Tramvaj?! A u tramvaju bi konferansije objavljivao, recimo: „Narodno pozorište – Nepszinhas. Molimo putnike iz partera malo napred!“…“Gradska kuća, svečana sala. Molimo ne razgovarajte sa vozačem, pardon -glumcem!“ Ili, pak: „Dragi putnici, Sinagoga. Neka se spreme oni koji izlaze (šta, zar ima i takvih?!).-No, šta kažete, ako nećemo sa neizvesnim investicijama, mogli bismo sa režiserom i pozorišnom scenografijom. Bilo bi to zaista čudo od Drame i „Narodnog pozorišta – Nepszinhas“ iz Subotice. U izgradnji.

OSTAVITE KOMENTAR