Drapšinova ulica – život i smrt

Drapšinova ulica ili Gomborski sokak, jedan je od ostataka davnih vremena, pre ozbiljnijih regulacija ulica i tome duguje svoj današnji pravac. Taj krivi sokak i okolinu, gradograditelji merkaju ceo vek, ali mu se nije posrećilo do danas. Planirana je tu i autobuska stanica ali i romantične pjacete sa kafanicama i klubovima.

Hajzlerovo kupatilo

Danas

Današnji urbanisti tu crtaju, kao i svuda okolo, jedne do drugog stambeno poslovne objekte. Do pola porušen, sve je dalje od onih lepih dana koje pamti, kada je ta kaldrma bila puna mladog sveta i kada se šetnja korzom obavezno produžavala pored Gradske kuće u tu krivu uličicu.

Neke od ideja za taj blok i za rešenje zapuštenih dvorišta Štrosmajerove.

Arh. Szabo Zsombor

Drapšinovu su uvek više cenili oni koji su u Suboticu došli sa strane. Valjda je vukla na neki mediteranski ugođaj. Rođene Subotičane je suviše podsećala na mnoge slične šorove sa periferije. Svi ti lepi trenuci, pripadaju jednom, relativno kratkom blesku u dugom veku Gomborskog sokaka.

Sve je počelo otvaranjem kafea Galerija 1986. godine. U to vreme, lokali se nalaze u rukama društvenih preduzeća ili starih zanatlija, pa novi biznis odlazi u pasaže i sporedne ulice. Tako su u toj uličici, jedan za drugim, u vrlo kratkom roku, nicali novi prostori. Tada se činilo da će to biti sjajna budućnost Drapšinove ulice.

Gradski centar je konačno počeo da se širi. BOSSova ulica je onda još bila samo Engelsova pa su se svi skupi automobili tiskali što bliže kafeu Galerija, dok je na „tamnoj“ strani ulice radilo mitsko mesto – Gustav.

GUSTAV

Proleće 1985. godine i derbi druge lige zapad : Spartak-Iskra (Bugojno). Na očigled 10 000 navijača „Plavih golubova“ , jedan mladi Bugonjanac na ogradi istočne tribine, razvija transparent tj. plahtu na kojoj velikim slovima piše ISKRA BUGOJNO.

Niko nije mogao ni da sanja, pa ni on, da će dvadesetak godina kasnije, biti ne samo navijač Spartaka nego i direktor tog subotičkog kluba, a što je za nas interesantnije, pre toga postaće vlasnik prvog pravog rock’n’roll mesta u gradu, podruma/pivnice/kluba – GUSTAV.

Goran Vukoja, danas vođa bajkerske grupe DEVILS WHEELS a tada student i biznismen, više biznismen, uz pomoć zemljaka Mije, preuređuje poplavljeni podrum u Drapšinovoj ulici i grad dobija još jedan od finih lokala, urađen u drvetu.

Godina je 1990. i grad je pun kafića. Gustav ni po čemu ne obećava da bi mogao da se razlikuje, pogotovo što je Goran to mesto zamislio, ne kao svoj osnovni biznis, jer je imao krupnije poslove, već kao kafić gde će moći da dovede svoju ’’raju’’. Falila je još jedna determinanta otelotvorena u još jednom zemljaku, Josipu-Jopi, koga su zadužili da vodi novi lokal. Tridesetogodišnji Jopa sedeći u tek otvorenom Gustavu, pošto gostiju još nema, dozvoljava sebi slobodu da pušta svoje punk rock kasete. I tako se skuplja prva ’’regularna’’ ekipa, privučena Jopinim izborom muzike, koji uz to nema ništa protiv da i gosti donesu svoje kasete.

Vlasnik Vukoja, nije se bunio zbog promene programske koncepcije već i sam klima glavom u ritmu. Neće puno proći a on će postati mecena najbolje lokalne scene.

I ostalo je legenda. Ovaj put to nije fraza jer je Gustav postao nezaobilazni deo biografije njegovih poštovalaca i rokera nekoliko generacija. Gustav je postao i vremenska odrednica i deo pedigrea svakog ko sebe smatra rokerom danas ili u mladosti. Danas deset puta više ljudi priča da je tamo odlazilo, a Gustav je u stvari bio neveliko mesto ali taman dovoljno da primi sve poklonike gitarske muzike i iznedri nikad bolju rok scenu.

Tanja

Foto : Željko Vukelić