Od naredne školske godine počinje primena Zakona o dualnom obrazovanju. U pojedinim subotičkim srednjim školama se međutim taj sistem obrazovanja već godinama uspešno primenjuje.
Pekari se u Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici već godinama školuju po dualnom sistemu obrazovanja. U školskoj pekari oni imaju kvalitetnu praktičnu nastavu, koju dopunjuju sa praksom u subotičkim privatnim pekarama.
„Ovaj smer sam izabrao da bih imao zanat u rukama, sa kojim bih kasnije mogao da idem dalje. Stičem praktično znanje i lakše ću se snaći kada odem u neku privatnu pekaru. Naše testo se razlikuje od testa u privatnim pekarama, tako da na ovaj način navikavam na to testo“, objašnjava Dragomir Baraković, učenik treće godine na smeru pekar.
Od naredne školske godine pekarski smer će se u ovoj školi sprovoditi po dualnom sistemu obrazovanja.
„Zahtevi poslodavaca su na prvom mestu, da se opredelimo da i pekari krenu po dualnom obrazovnom sistemu. Pošto postoji velika deficitarnost radne snage, a obrazovni sistem je takav da kada oni od početka krenu kod poslodavca, njih oblikuju i obuče da rade na njihov način u realnim uslovima“, kaže Jadranka Vojnić Purčar, koordinator praktične nastave u Hemijsko-tehnološkoj školi Subotica.
U Tehničkoj školi Ivan Sarić, naredne školske godine uvode dva obrazovna profila, na kojima će se đaci školovati po dualnom sistemu. Budući električari i mehaničari motornih vozila će praktična znanja sticati u subotičkim firmama.
„Učenik će takođe imati mogućnost da polaže B kategoriju, tako da kada on završi ovaj trogodišnji profil imaće jedno kompaktno znanje za bilo koju radionicu, servis ili bilo koju firmu u kojoj je potrebno održavanje vozila“, ističe Željko Rajčić, direktor Tehničke škole „Ivan Sarić“.
U Politehničkoj školi se po dualnom sistemu školuju operateri za izradu nameštaja, u saradnji sa IT Klasterom ista je situacija i sa tehničarima za digitalnu grafiku i internet oblikovanje, a od naredne školske godine dualnim sistemom biće obuhvaćen i novi obrazovni profil, operater za osnovne građevinske radove. Đaci koji se školuju po dualnom sistemu bi lakše trebali da dođu do posla.
„Te kompanije koje su ih primile na učenje kroz rad su zapravo veoma zainteresovane da te učenike i zadrže. Od njihovog međusobnog odnosa, od ponude i tražnje zavisi da li će učenici ostati kod njih. Činjenica je da su u tim kompanijama oni imali prilike da steknu veštine i znanja koja su upotrebljiva. Da li će ih upotrebiti u konkretnoj kompaniji ili negde drugde to ćemo da vidimo. Vreme će pokazati. Naši timovi za karijerno vođenje bi trebali to da prate, i pratiće“, objašnjava Iso Planić, direktor Politehničke škole Subotica.
Ideja dualnog obrazovanja jeste upravo školovanje stručne radne snage za koju postoji potreba na tržištu rada. Kompanije u kojima đaci stiču praktično znanje međutim na osnovu Zakona imaju i određene obaveze, pa ostaje da vidimo kako će sve to funkcionisati u praksi.
RTV
Daualni sistem je trenutno nesto najbolje sto postoji za obrazovanje kadrova u zanatstvu. Nekada se to prosto i jednostavno zvalo „Segrtska skola“. Danas je to isto, samo malo kitnjastijeg naziva. Meni licno najbolje izgleda Nemacki sistem izucavanja zanata. Kada mlad covek zavrsi osnovnu skolu, prijavljuje se na konkurs firme koja trazi segrte u onoj bransi koju on zeli. Firma ga pozove na razgovor i proceni da li odgovara njihovoj potrebi. Ako im odgovara potpisuje se ugovor ( potpisuju roditelji ako je jos maloletan) Firma ga prijavljuje (upisuje) u skolu ( on sam to ne moze) i on onda radi u firmi 4 dana u nedelji a jedan dan provodi u skoli gde se uce iskljucivo strucni predmeti za njegov zanat. Nakon tri godine izucavanja zanata i uspesnog polaganja ispita postaje KV radnik (kalfa). Nakon trogodisnjeg skolovanja postoji mogucnost da nastavi skolovanje jos jednu godinu a koje je svaki dan i na kraju postize tzv. privrednu maturu koja mu omogucava direktan upis u na neku visu skolu srodnu njegovom zanatu, nakon koje dobija zvanje pogonskog inzenjera. Nakon vise skole moze da nastavi skolovanje na univerzitetu i dobije zvanje diplomiranog inzenjera. Nakon sticanja KV zvanja moze nakon par godina prakse da polaze majstorski ispit postane VKV radnik. Dakle svako moze da se razvije i napreduje prema zelji i vlastitoj mogucnosti i sposobnosti. Misljenja sam da jedan Dipl Ing masinstva koji je poceo kao masinbravarski segrt ima neprocenjivo znanje i sposobnosti koje svaka ozbiljna firma izuzetno ceni i naravno vise nego solidno placa.
P S
Zaboravio sam da kazem cim ucenik (segrt) potpise ugovor o izucavanju zanata, od prvog dana prima odgovarajucu platu, i tece mu radni staz takodje od prvog dana kao i sva ostala osiguranja.
Sta je lose u starom sistemu obrazovanja?A sta je razlika ?
Jako je interesantno da je i kod nas postojao sličan sistem dualnog obrazovanja kod određenih smerova, ali na žalost to se svelo na „praksu“ gde je poslodavac po svojoj dobroj volji plaćao učenike-radnike bez obaveza, a da ne pominjem radni staž jer je to kod nas teško ostvariti.Ako na primer tri dana radiš, a dva dana ideš u školu red je da se to i plati (makar simbolično), a i da taj prihod ulazi u radni staž.
Firme u Nemackoj primaju na izucavanje zanata onaj broj ucenika za koji smatraju da ce im biti potreban u buducnosti. Tu nema skolovanja kadrova za biro rada. Svaki segrt moze skoro sa 100% sigurnoscu da racuna na radno mesto nakon zavrsetka skole. Naravno uvek moze nesto da se desi u medjuvremenu, ali polazi se od toga, i tome se tezi, da ce biti ucenik primljen u stalni radni odnos.Ja sam svoj citavi radni vek proveo u Nemackoj i imam sledece malo iskustvo sa radnim stazom. Prilikom priprema za odlazak u penziju pozvali su me u biro penzijskog osiguranja da zajednom sa nadleznim referentom pregledamo moj radni staz, da li je sve u redu i da bi se izracunala visina penzije. Posao je bio lak i brz jer sam promenio svega tri poslodavca. Ja sam potpuno zaboravio da sam negde u mladosti radio tacno pet dana u jednoj firmi , poceo u ponedeljak a u petak dao otkaz. Tih pet dana su uredno prijavljeni i placeni penzijskom osiguranju u sto sam se kasnije uverio. Plate ucenika su redovne i njihova visina je razlicita u zavisnosti od firme do firme. Neki placaju bolje neki malo losije. Primera radi Aldi „Bogovski“ placa svoje ucenike, buduce prodavce. U prvoj godini ucenja plata je 950 € , u drugoj godini1200 €, u trecoj 1600 €. (moze se proveriti na internetu). Valja odmah napomenuti da se radi o bruto plati i da odbici iznose, a vec prema poreskoj klasi, oko 40 %. Radni staz i zdravstveno osiguranje i sva ostala osiguranja, se podrazumevaju sama po sebi.
@Pajo pa upravo je to falilo. Kako mozes recimo nekog pekara nauciti zanatu a da testo u zivotu nije zamesio. I to nije samo slucaj sa zanatima. Zavrsila sam ekonomski fakultet po starom programu odmah posle gimnazije, i samo zahvaljujuci roditeljima koji se bave istim poslom sam imala prilike da vidim kako to izgleda u praksi. Ti da se danas bavis ekonomijom, a da ne znas o cemu se to konkretno radi je apsurdno. Teorija je jedno a praksa je sasvim nesto drugo. Kao Bog i sesirdzija.