Grad se menja

Polovinom dvadesetog veka i u naš grad je stiglo NOVO DOBA. Visoke betonske zgrade, neki ih i danas zovu KULE, zidale su se jedna za drugom da daju novo lice Subotici.

Po podacima iz 1953. godine, Subotica je imala 18 095 stanova (najveći deo izgrađen pre 1941. godine). Trideset godina kasnije, poslednjeg dana 1982. godine taj broj je iznosio 37 278, dakle dvostruko više. Jedan subotički dom imao je u proseku oko 61 kvadratni metar.

U isto vreme nije se udvostručio broj stanovnika, što govori da su se Subotičani raširili na više kvadrata, između ostalog i zato što je prosečna porodica bila manja.

Dodajmo tome desetak novih škola i fakulteta, desetak administrativnih i poslovnih zgrada, sportske objekte, robne kuće i objekte namenjene industriji, zdravstvu i za druge namene – u zbiru još šezdesetak zgrada.

Neki Subotičani latili su se fotoaparata da zabeleže ove promene. Iz tog vremena su ostale slike izgradnje novih zgrada koje će manje-više izgledati isto sto godina. Malo kome se dalo da potroši dragoceni film na pređašnje stanje, na prizor koji zauvek nestaje.

Ulica Jo Lajoša  na Prozivci sedamdesetih, zatim fotografija sa istog mesta dvadeset godina kasnije. Od poslednje slike prošlo je još dve decenije. U pozadini Senćanska crkva.

Lansky

 



KOMENTARI

  1. Garden City kaže:

    Mi gradimo prugu – pruga gradi nas
    Evo tebi majko iz daleka, izgradjenog novoga coveka.

    U socijalistickim zemljama je forsiran kolektivizam a maksimalno je redukovan individualizam. Drustveni stanovi, stanovi solidarnosti, fabricki stanovi, sve je to bilo gradjeno u ho-ruk maniru, dok je individualna gradnja i gradjevinsko zadrugarstvo bivalo potisnuto i kao nesto kapitalisticko proglaseno nazadnim i zaostalim. Izgradnjom stambenih blokova je unisena vekovna struktura naselja i zivota u njemu, i stvorila se vestacka nova klasa „radnih ljudi“ koji su potrpani u visespratnice bez da medjusobno imaju icega zajednickog ili bar nekih dodirnih tacaka. Novogradnja je stvorila i novoga coveka i formirala njegov mentalitet. Jedan mentalitet Alaj-begove slame jer je stambeno resenje doslo na tacni. Stanar nije vlasnik drustvenog stana ali za njega placa manju kiruju nego sto bi to ekonomski razum zahtevao. Izgradnjom tzv. Satelitskih naselja je izgradjeni su i novi socijalni odnosi. Da li su ljudi postali sretniji u takvim naseljima-silosima za ljude, je jedno drugo pitanje. Izgradnjom novih stanova izgradjen je i novi covek u njima, tacno po ukusa tadasnji vlastodrzaca i njihovih ideologa. Da ne bih bio pogresno shvacen – naravno da treba graditi stambeni prostor, ali treba i ljudima omoguciti ekonomskim instrumentima koje drzava ima na raspolozenju da mogu takodje individualno graditi. Pre svega mislim da je trebalo ljudima omoguciti njihove stare nasledjene kuce u kojima su zivele generacije, da ih obnove, renoviraju nadgrade/dograde, temeljno saniraju, podignu nivo kulture stanovanja, i sve to uz pomoc povoljnih gradjevinskih kredita ili nekih drugih subvencija koje su povezane sa gradnjom odnosno renoviranjem do tada postojeceg stambenog fonda.
    Kao neko ko je rodjen i odrastao u Subotici, cije poznavanje Subotice je prekinuto pre oko 50 godina, i savremnu Suboticu poznaje samo sa fotografija i Google – Maps, mogu reci da se je grad i te kako promenio i potpuno drugacije izgleda nego pre. Ja slobodno mogu reci da su promene otisle ipak na bolje i da je Subotica dobila daleko upecatljiviji urbani izgled i image nego sto je to bilo pre pola veka, uprkos tome sto je izgubila tramvaj kao jedan od znacajnijih gradskih atributa.

  2. belial kaže:

    Onda se bar gradilo redom i planski! Krenuli da grade radijalac od pocetka pa do hale a danas 1 zgrada ovde 2 tamo pa red kuca pa opet zgrada -retardizam!
    Parkove i parking mesta ovi samozvani krojaci grada ni na filmu nisu videli a spominjace ih generacije i generacije sto su unistili grad. Kozije ulice bez pesackih i biciklistickih staza bez zelenila bez ideja, maste, pameti…. fuj u kojem vemenu zivimo.

  3. Bobisa kaže:

    Kozje ulice bas ste dobro rekli svaka vam cast,kao i ti odakle su dosli sto grade nisu druge puteve i staze ni videli sem kozjih staza!!!

  4. Mercedes kaže:

    Lepo je što se od samodoprinosa sto su nam sa plate skidali, gradili stanovi. Ali, mnogi okupljeni, od opstine, ne mogu se legalizovati, jer grad jos ni dan danas, nije zaveo u Katastar.

  5. G. kaže:

    Lep tekst kao i uvek Lansky.
    Možete li mi reći gde je slikana prva fotografija?
    Koliko god da gledam, ne izgleda mi poznato.
    Zgrade koje su u prvom planu podsećaju na one iza Šenoine, ili one od „kifle“.
    Malo i na onu što je u Kumičićevoj kraj ambulante, ima takvih na više mesta u gradu, nema šanse da prepoznam koje su, ali me još više buni višespratnica koja se gradi u drugom planu. Gde je to ?

  6. Lansky kaže:

    Ta slika je trostruko zanimljiva jer se pored ulice vidi i blato koje je vladalo u subotičkim predgrađima, a tu je i taj stari (tada novi) Opel ili šta li je.
    Snimak je napravljen na početku ulice Vladimira Majakovskog a ono je Ekonomski fakutet u izgradnji.

  7. Citta Giardino kaže:

    Opel na slici je relativno nov. Sudeci po hladnjaku rec je o modelu Olympia/Record iz 1954 godine. U to vreme u Kertvarosu i Novom Gradu nije bilo niti jedne asfaltirane ulice. Bilo je nesto isflasterisano oko Severa, teretne stanice i carinarnice, i naravno Palicki i Paralelni put. Ostale ulice su bile uglavnom nasute crnom sljakom/pepelom iz peci Suboticke elektricne termocentrale. Sljaka je dobro upijala vodu i bila sasvim dovoljna u vreme kada je perifernim ulicama mozda prolazilo 5 – 6 vozila dnevno, ako je i toliko. Nove stambene zgrade sa cetvrtastim/kvadratnim tlocrtom su zvanicno nazivane „Kule“. Tipicni primer su crvene cetvorospratne zgrade u Parceticevoj/Krasevoj ulici.

  8. Citta Giardino kaže:

    PS
    Ono debelo blato na slici je vise posledica gradjevinskih radova i prolaza teskih masina i kamiona nego stvarna i svakodnevna slika iz tog vemena i te ulice.

  9. !% kaže:

    Predzadnja slika je ul. Jo Lajoša, ili Češka ul. (pre : Forrás utca) slikana je od prekoputa tadašnje fabr. nameštaja „10 Oktobar“ ili ugao Jo Lajoša i Kvarnerske ul. u toj kući su stanovali prodica Baranji..krajem pedestih ipočetkom šesdesetih godina..Nazad se vidi Senćanska crkva u ul. BraćeRadića (pre: Veselényi utca)

OSTAVITE KOMENTAR