I subotički radnici mogu da igraju tenis

Radnički sport klub „Jedinstvo“ preuzeo je u svoje ruke i tenis igralište ranijeg tenis kluba „Plavo-belih“.

„Jedinstvo“ se stavilo na sasvim opravdano stanovište da se tenisom mogu baviti ne samo intelektualci i deca bogatih roditelja, već i fizički radnici. U prošlosti se, skoro u svakoj državi u Evropi dokazalo da su baš iz redova fizičkih radnika proizilazili tenis prvaci. I Srbija, i Hrvatska, i Mađarska imale su dugi niz godina svoje tenis šampione koji su fizički radnici.

I Jedinstvo je u propagiranju ovog belog sporta potpuno uspelo. Svaki dan se javlja sve veći broj radnika koji žele igrati tenis. Svako poslepodne održavaju se treninzi u Dudovoj šumi i pored radne inteligencije nalazimo veliki broj radnika, trgovačkih nameštenika, koji su prihvatili poziv Jedinstva i postali teniseri, možda budući šampioni Subotice, Vojvodine i Jugoslavije. Jedinstvo i ovom prilikom poziva našu omladinu, bez obzira na svoje poreklo i socijalno stanje te zanimanje, koji vole tenis i žele da ga nauče igrati, da se prijave. Možda se baš u njima skriva budući prvak Jugoslavije.

Javiti se može kod druga Milana Maluševa u poslovnici Zadruge, Aleksandrova 4.

 

/“Slobodna Vojvodina“ 1945. godine/

TK Spartak postao je ekipni prvak Jugoslavije 1964. godine i 1967. godine (Špear, Kasap, Balog, Jaći, Filipović, Vidaković)



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Pokusavam da zamislim jednog klasicnog Subotickog „Kubikasa“ kako na kraju radnog vremena odlaze kramp i lopatu, i zuri u Dudovu sumu da odigra jednu partiju tenisa, jer obozava fizicke aktivnosti na svezem vazduhu.

  2. Aleksa kaže:

    Ja mislim da u to vreme nije moglo biti nekog masovnog tenisa jer su postojala samo dva igralista. Ono sto vidite na slikama je nastalo mnogo kasnije, a ekipa koja je 1964.i 1967.godine osvajala prvenstvo Jugoslavije je sastavljena od dece koja su odrasla u okolini Dudove sume, I ja sam mlade dane provodio u Dudovoj sumi, ali sto se tice tenisa samo sam bio posmatrac, moje drustvo je vise privlacio fudbal.

  3. Lansky kaže:

    Za mene je još nepoznanica ova klupska zgrada. Bio sam ubeđen da je podignuta tridesetih godina jer je potpuno u Bauhaus maniru. Posle sam naišao u jednoj monografiji da je izgrađena 1952. godine.
    Bila je tu još krajem sedamdesetih ali je posle toga nestala. Kada, zašto…

  4. Kertvaros kaže:

    @ Lansky
    Ne mogu se setiti da sam ikada bio u samom tom objektu. Meni se licno cini da je to pre svega bila jedna svrsishodna gradjevina i da njena slicnost sa Bauhausom iz toga i proizlazi. Toranj u obliku kubusa je tu pre svega zbog omogucavanja bolje preglednosti sportskog terena iz pticje perspektive. Inace bi jedan obican prizemni objekat u potpunosti zadovoljavao sve klupske potrebe. Danas je ponovo u modi Bauhaus arhitektura iz prostog razloga jer njena forma omogucava vise stambene povrsine i vise dnevne svetlosti u prostorijama. Otpada kosi krov, a samim time i kosi zidovi koji su cesto prepreka kod svrsishodnog namestanja stambenog prostora. Ravan krov omogucava postavljanje odgovarajuce terase na objekat, sto uopste nije zanemarljivo kod danasnjih cena placeva, a time i velicine gradjevinskih parcela.

  5. Lansky kaže:

    To su godine kada su u gradu glavne arhitekte bili oni koji su karijeru počeli pre rata (De Negri, Hofman, Baltazar Dulić…) pa sam ubeđen da su još bili pod uticajem međuratne moderne. Objekat jeste mali i funcionalan a pečat mu daje taj okrugli prozor na sredini.
    U Novom Segedinu, u velikom parku je bila terasa iz tog vremena. Poslastičarnica, čini mi se. Vremenom je ostala zapuštena.

  6. Anonimni kaže:

    Posle dve-tri monarhije, stvaranjem DFJ, kasnije FNRJ, imali smo MNOGO VIŠE
    terena za tenis. Znaju se lokacije u Subotici, kao i u okolini. Istina, bili su to posedi
    BIVŠIH kapitalista. Danas je malo tenis igralista za mlade, pa i za stare. DGY-SU

OSTAVITE KOMENTAR