Inkomerc u Marka Oreškovića

Nakon četiri izgrađene lamele u Frankopanskoj ulici koje su podigli u periodu od 2008. do 2014. godine, građevinsko preduzeće „Inkomerc“ će ovoga leta otpočeti nove aktivnosti na izgradnji u ulici Marka Oreškovića.

Na placu pored Visoke tehničke škole strukovnih studija projektom je predviđena igradnja višespratnice čija visina neće preći 16 metara.

VTŠ, Hemijska škola i Srednjoškolski dom.

Panorama Subotica (3) vts skola centar 3

Pozicija

mapa-marka-oreskovica

Tokom izgradnje koristiće se cigla, a samo objekat će nakon završetka dobiti energetski pasoš. Grejanje će biti realizovano putem gradskog gasovoda što se do sada pokazalo kao najefikasnije rešenje u dobro izolovanim objektima. U dvorišnom delu su predviđena parking mesta, dok će budući stanari imati mogućnost otkupa  garaža u prizemlju. Sam objekat neće imati poslovne prostore.

Kada je izgled objekta u pitanju, za očekivati je da će Inkomerc ispratiti prepoznatljivi stil pri izboru boja. Od zgrada u Bore Stankovića i Miloša Obilića, preko lamela u Frankopanskoj uvek dominiraju crvene i žute nijanse fasade.

Budući izgled objekta

marka-oreskovica-inkomerc-4

marka-oreskovica-inkomerc-3

marka-oreskovica-inkomerc-2

marka-oreskovica-inkomerc

Inkomercov objekat u Miloša Obilića

Panorama-Subotica-5

Po etaži su predviđena šest stambenih jedinica, od garsonjera (28kvm) preko dvosobnih stanova (40kvm)  do trosobnih stanova veličine 58kvm. Na raspolaganju su i dupleksi u pokrovlju.

Kompletan presek jednog etaža možete videti na ovom PDFu

Presek etaže

presek

 

Primer stana

trosoban-stan-4

dvosoaban-stan-2



KOMENTARI

  1. ivan kaže:

    Volim urbanisticki plan po meri investitora a ne po meri gradjana. Na svu srecu u Subotici nema para tako da projekat geto nikada nece biti izveden toliko brutalno kao u Novom Sadu.
    Samo mi nisu jasne budale koje su spremne da izdvoje velike sume novca da bi ziveli u kutiji za cipele u kraju bez drveta igralista za decu sa cestom dovoljnom za pola auta da prodje i gde se auti parkiraju jedni drugima na krov.

  2. root kaže:

    Ma urbanisticki plan je kao deca u zabavistu da su ga pravila i dobila dvojku! Nigde parkova, biciklistickih staza, parkinga za sve te stanare samo zgrade i improvizovani parkingzi na zelenim povrsinama.
    Pogledajte sta je taj Inkomerc napravio u frankopanskoj, niti mozes pesackom stazom proci (lik je smestio ladno parking na trotoar), niti biciklistickom!

  3. djomla kaže:

    Urbanististički planovi nam i jesu katastrofalni. Kakvi urbanisti takvi i planovi – polovični. Ali da su po meri investitora, to nisu. Ljudi greše ako misle da su investitori zadovoljni ovakvim planovima, a još više greše ako misle da ih investitori kroje po svojoj volji.

    @root problem sa Frankopanskom imate praktično u svakoj ulici gde se nalazi zgrada. Investitor je u tom slučaju bio dužan da uvuče zgradu na novu regulacionu liniju, i trotoar bi trebao da ide uz zgradu. I sve zgrade koje se budu gradile u toj ulici ićiće po toj novoj liniji pošto tako plan diktira.

    Problem i jeste taj što se ne gradi po blokovima već kako ko gde nađe plac. Zato i imamo situaciju poslednjih 25 godina da praktično svi nakon izgrađenih par lamela pređu na drugu lokaciju.

    Problem parkinga je već hronično rešenje, a problem zelenila još veće, ali je i za to regulativa kriva. Svaki investitor je dužan da obezbedi jedno parking mesto na 70 kvadrata stambene površine (realno danas treba bar 2). Ukoliko to ne obezbedi plaća popriličnu sumu. Zato i nema zelenila, jer se sve pretvara u parking. A i kada plati tu sumu, grad nikada ne izgradi ta parking mesta, već uplaćeni novac potroši na nešto drugo.

    Slična situacija je i sa uređenjem gradskog građevinskog zemljišta koje svaki investitor plati gradu pre gradnje. To su ogromne cifre koje se nikada ne utroše u izgradnju nekog parka, već uvek odu na podmirivanje nekih drugih obaveza grada. Pa se vi posle pitajte što nema parkova…

  4. upoznati kaže:

    Grad preko nadoknada za uredjenje gradjevinskog zamljista inkasira na godisnjem nivou preko milion evra, ali to gradjani ne vide sem onih koji to moraju da plate.

  5. ivan kaže:

    I ja sam siguran da investitori nisu zadovoljni, sto se njih tice bas bi bilo zgodno da se izmedju pozorista i gradske kuce napravi blok zgrada, po mogucstvu da im grad pokloni zemljiste. Salu na stranu investitor ko investitor trudi se da ulozi sto manje i zaradi sto vise i to je u potpunosti legitimno. Medjutim lokalna samouprava je ona koja treba da regulise i napravi neki kompromis izmedju interesa gradjana i investitora. Nazalost bez obzira na partisku pripadnost lokalna administracija se pokazala da nema intelektualne kapacitete ista da resi u nekim normalnim i humanim okvirima. Ova gradjevinska papazjanija ostaje na duze vreme i tesko moze da se popravi a to je najgore u celoj prici.

  6. djomla kaže:

    @Ivane „kompromis izmedju interesa gradjana i investitora“

    Gradjani i investitori nisu na razlicitim stranama niti su u nekakvom interesnom komfliktu da bi neko trazio kompromis izmedju njihovih interesa. Takodje zakoni i sluze tome da se uvedu pravila a ne da se nalaze kompromisi. Kada su pravila jasna i jednaka za sve onda greske nema.

    Ali se slazem sa vama da u gradu ne postoji intelektualni kapacitet da se bilo sta resi.

  7. Neb kaže:

    Kakva je ovo arhitektura, sta je ovo ljudi moji 🙁

  8. stormwatch kaže:

    Ne znam za vas, ali meni je ovo predivno. Ovakvu transformatorsku stanicu Subotica jos nije imala.

OSTAVITE KOMENTAR