Ispod plave fontane

„U parku ispred Gradske kuće nalaziće se dve simetrične fontane, rešene kao „vodopadi“ oko dve centralne skulpture. Iako je u prvim predlozima bilo opredeljenja da se nova fontana gradi od granita, konačna varijanta će ipak biti od Žolnai keramike. Osim što će menjati boje zahvaljujući svetlosnim efektima, nova fontana će biti ozvučena pa će i svirati.“

Tako je u novinama 1998. godine najavljen budući vodoskok ispred Gradske kuće. Rok je bio do septembra te godine ali se on protegao sve do novog milenijuma.

Buduću formu mu je zadao betonski temelj, odnosno vatrogasni bazen koji je tada već petnaestak godina bio pod zemljom. Zatrpan je polovinom osamdesetih prilikom velikog uređenja centra grada.

Taj prostor je ranije, još početkom sedamdesetih, bio rezervisan za zelenu keramičku fontanu, u vreme kada je Trg Slobode još bio manifestacioni, kada je gradu bio neophodan taj prostor za velike socijalističke mitinge, takozvane masovke. Iako su graditelji Gradske kuće 1912. godine ispred svečanog ulaza kompletno uredili taj park sa drvećem i cvetnim lejama koje zaokružuje ukrasna čelična ograda, naredne generacije Subotičana su po svaku cenu pokušavale da u njega uguraju još po nešto. Pogotovo poslednjih četvrt veka tokom kojih je, poput baštenskih patuljaka, na travi niklo više bista i spomenika diskutabilne estetske vrednosti.

Tokom ratnih godina, betonski bazeni za vatrogasce imali su svoje opravdanje. Prizori gradova bombardovanih iz vazduha, iako su daleko iza linija fronta, doneli su brigu u svaki kutak ove planete. Tako je i u našem gradu za vreme II sv. rata izgrađeno više ovakvih tankova. Oni ispred Gradske kuće i Velike crkve, spretno su uklopljeni u parkovski prostor i stoga nakon rata nisu bili na smetnji. Verovatno se posle još računalo na njih, za slučaj nekakve vatrene stihije, međutim, vrlo brzo se pokazalo da predstavljaju i opasnost. Novine nisu prenele ali je ostalo zabeleženo u sudskim spisima sačuvanim u Arhivu – već prve godine nakon rata, u bazenu na Trgu žrtava fašizma utopio se jedan dečak. Uprkos tome, nisu prestajale rizične dečje igre na rubovima od betona.

Vremenom su svi ovi vatrogasni bazeni zatrpani, što je moglo biti učinjeno i sa onim na „majmun placu“, ali je on ipak ostao napunjen vodom. Da je ofarban, da su mu dodati vodoskoci ili neka skulptura u sredini (vidi fontanu ispred gradske kuće u Segedinu), možda bi to bila sasvim pristojna fontana. Ovako, pun ustajale vode, kažu da je imao zadah žabokrečine.

Na kraju treba reći da to nije bilo neko zapušteno mesto. Uvek je oko bazena bilo uređeno zelenilo. Na jednoj staroj slici se čak vide saksije sa palmama.

Lansky



KOMENTARI

  1. Mic po mic... kaže:

    Gledajuči te fotogafije na kojem je ‘ vatrogasni bazen’ mogu da kažem da oblikom i stilom više se uklapa u arhitektonski stil pejsažne oblikovanje parka ispred gradske kuće.
    Šteta što nisu taj postojeći bazen prilagodili da bude fontana , jer ova koja je danas izgledom i kvalitetom samo degradira celokupni ambijent oko gradske kuće.Ustvari je samo kič za koju su veliki novci izdvojeni ,a do danšnjeg dana se ne zna transparentnost koliko je sve ovo koštao građanima subotice

  2. Kertvaros kaže:

    Plava fontana sigurno nece biti uvrstena u svetsko arhitektonsko nasledje, ali ona je sasvim solidan rad i potpuno odgovara mestu na kome se nalazi. Sto se bastenskih patuljaka tice, oni su jedan sladunjavi kic namenjen iskljucivo kucnim bastama a nikako javnom prostoru. Ovo oko fontane su po pravilu patuljci postavljeni od strane politikantskih patuljaka. Vatrogasni bazeni su nicali po gradovima sirom zaracene Evrope jer se morala akumulirati voda za gasenje pozara, mada ako padne fosforna avio-bomba sva ta voda nista ne pomaze. Ipak su ti bazeni imali svoje opravdanje jer pri bombardovanjima se neretko unistila ili barem ostetila vodovodna mreza pa je onda i svaka akumulacija vode bila dobrodosla. Nakon svrsetka rata svi ti bazeni su ponovo zatrpavani i nestali iz slike gradova. Protivpozarni bazen nije nikakva ratna novina. Ako pogledamo stare idilicne fotografije sela,na kojima se vidi kakva bara u centru sela gde se kupaju deca i plivaju patke i guske, tesko da cemo u prvi mah pomisliti da je zapravo rec o rucno iskopanom jezercetu za gasenje pozara. Jos od davnina su stanovnici sela imali takve seoske bare iz kojih bi donosili vodu u slucaju pozara. Formirali bi tzv. „vatrogasni lanac“ iz dva reda. U jednom redu su bili snazni odrasli muskarci a u drugom zene i starija deca. Red u kome su bili odrasli muskarci bi kofama zagrabio vodu iz bare koju bi onda lancano jedni drugima dodavali. Prazne kofe bi prihvatio onda red sa zenama i decom i vracao bi ih ponovo nazad na baru. Kasnije su usle u upotrebu pumpe, prvo rucne, posle i na motorni pogon. Za nas klince su Suboticki bazeni imali magnetnu privlacnost. Pitanje svih pitanja je bilo – ima li riba u njima. Ribe niko nikada nije video ali su svi „culi“ da ih ima. Decja radoznalost moze lako dovesti do tragedije pa su ih uglavnom opasali gustom zivom ogradom i lejama sa cvecem kako bi se otezao ili onemogucio deci pristup. Kada smo vec kod ratnih suvenira u formi vatrogasnih bazena, setio sam se i jednog bunkera, takodje ratna zaostavstina, a koji se nalazio u dvoristu zgrade Jadrana, nedaleko od letnje pozornice u neposrednoj blizini objekta za filmsku projekciju. Mislim da je sluzio kao skoloniste od bombardovanja za zaposlene u obliznjim objektima. Bio je takodje poluzatrpan i videli su se uglavnom otvori za ventilaciju i gornji deo ulaznih vrata. Izgradnjom „malog stadiona“ je potpuno uklonjen. Ako mozda neko zna nesto vise o tom objektu, bilo bi lepo da nesto napise.

  3. Aleksa kaže:

    Ovi vatrogasni bazeni su izgradjeni kada je cetrdesetih godina pocelo bombardovanje grada od strane saveznika. Bila su dva istovetna, jedan kod Gradske kuce a drugi u parku kod Velike crkve. Bila su i dva cetvrtasta, jedan na Puskinovom trgu gde je sada benzinska pumpa a drugi na Halaskom putu na mestu izmedju samoposluge Trgoprometa i skole Secenji Istvan. I na kraju, jedan okrugli kod Curine kafane. Jedina dva koja postoje su kod Velike crkve i deo kod Curine kafane, oba zatrpana.
    Tzv.bunker koji spominje Kertvaros je u stvari bio ulaz u skloniste u podrumima Suda Negde sam o tome vec ranije pisao.

  4. Mic po mic... kaže:

    Ja se sećam tri takva betonska vatrogasna bazena-onj kod gradske kuće ,dugi kod zgrde ‘ kifle’ kod benzinske pumpe a treći kod ‘Čurine kafane’.Iskopanih vatrogasnih bazena je bilo više-kod ‘Julkine kafane ‘ kod Jasibare, pa onda ‘bara ‘ na kraju Kireške ulice sa fortifikavionim iskopanim grudobranima do velikog betonskog bunkera Mađarskih honveda na višljem delu lesnog nanosa… ‘Dekung’ je posebna priča-danas više ne postoji i zatrpana je…

  5. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa,

    To je vrlo logicno objasnjenje. Koliko se moglo videti sa ulice, „bunker“ je bio suvise mali da bi imao, sam po sebi, kapacitet za nekakvo spomena vredno skloniste. Da je ustvari bio alternativni izlaz iz sklonista je savim razumno. Ukoliko bi bomba srusila zgradu suda, ljudi u podrumskom sklonistu bi mogli biti otseceni od spoljnog sveta. Sa jednim takvim izlazom gradjenim u formi bunkera i otpornim na udare iz vazduha imali su dobru sansu ili cak i sigurnu, da izadju iz bombardovane rusevine.

  6. Anonimni kaže:

    Kad smo kod bazena ispred curine kafane, kakav se tamo spomenik sprema?

  7. Trovach kaže:

    Interesantno, bas juce sam supruzi pricao na ovu temu. Secam se da sam kao klinac stalno gledao u bazene na Trgu zrtava fasizma, jer sam ocekivao da cu u njima videti krokodila (posto se on nalazio i u bazenu u zoo vrtu na Palicu). Bas joj je bila smesna ta moja decacka naivnost.
    Jos jedan vatrogasni bazen je bio i kod vatrogasaca ispred Curine kafane, ali o tome ste vec pisali. Moj tata je imao obicaj da me vodi nedeljom na golupciju pijacu (da vidim koke i zeke), pa na matine u „Zvezdu“, dok je mama cuvala jos jako malu sestru.

OSTAVITE KOMENTAR