Isto Isto (reč, dve o boji fasada)

Završena je prednja fasada Tehničke škole na opšte zadovoljstvo građana. Nakon oljuštenog lica ove velelepne zgrade, svaka promena na bolje praznik je za oči. Makar boja bila ista kao i kod prethodno okrečenih: pozorišta, pravoslavne crkve, zgrade Fidelinke (u Borovo ulici), Muzičke škole, zgrade bivšeg SDK (na korzou), Jevrejske opštine, Pošte, zatim palate preko puta Beograđanke…

slika 2

slika

jevrejska opstina

To je ta fina blaga bež boja koja zaista elegantno izgleda. Ono što se po neko pita, jeste: da li će i sve naredne fasade koje se budu obnavljale biti iste boje?

Oni koji se sećaju preporoda Subotice osamdesetih godina, pamte i kako su jedna za drugom stare palate dobijale novo lice i te fine nijanse raznih boja koje su izvele grad iz socijalističkog sivila. Za Suboticom su krenuli i drugi gradovi: Beograd, Zagreb, Rijeka…

Subotičko pozorište je jedino u gradu imalo onu narandžastu boju koja je pod popodnevnim suncem sa zapada bojila ceo trg.

sest-stubova

Za pravoslavnu crkvu kažu da je nekada imala jednu nijansu plave, no nigde nije zapisano da se mora vratiti originalna boja.

Sledi fasada hemijske škole. Ako opet bude korišćena ta kremasta bež, pomisliće ljudi da je nekom na lageru ostalo neprodato ove farbe pa mora da se kurtališe zaliha. Znajući naše prilike, ne može čovek da se ne seti epizode „Mućki“ kada Del boy dobije ponudu da okreči kineski restoran a baš u garaži ima izvesnu količinu boje koja je „pala sa kamiona“. Nije greda što je ta farba – fluorescentna.



KOMENTARI

  1. Megatron kaže:

    Keramika Jovanovic je drugacije obojila svoju fasadu pa ni to nije bilo dobro ljudima hehe…

    Fazon je u tome da u zavodu za zastitu spomenika sede takvi ljudi kojima kada se jednom nesto svidi, onda sve mora da bude isto takvo.

  2. Salamander kaže:

    Svaka čast za zaključak u tekstu. Stiče se utisak da stvarno neko ima boje na lageru i uskoro ćemo imati „unificirane“ fasade u moru dostupnih prelepih nijansi. Ne želim da zanemarujemo istorijske podake o bojama određenih zdanja koje bi trebalo da se dovedu u originalno stanje ako je to moguće o čemu bi zavod za zaštitu spomenika i te kako morao da vodi računa. Pogledajte na primer Švajcarsku (ne možemo da se poredimo ali treba da težimo ka tome): sve stare zgrade u širem centru zadržavaju originalno stanje fasada dok enterijer vlasnik može da uredi kako poželi (u skladu sa građevinskim normama), pa tako se zadržava originalni izgled ulica kao što su izgledale prije par stotina godina.

  3. Prolaznik kaže:

    Del boy, prošaraj malo
    Dva mesta u tekstu zaslužuju akcenat:
    1. “ …pomisliće ljudi da je nekom na lageru ostalo neprodato ove farbe pa mora da se kurtališe zaliha.“ Ako malo modifikujemo ovu pretpostavku moglo bi se reći i ovako: “ … možemo pomisliti da neko naročito doprinosi da jedan proizvođač ima odličnu prodaju jedne vrste mateijala za završne radove na fasadi“. Lekare danas obilaze trgovci lekovima, ti farmaco-akviziteri pacijentima ispred nosa utrčavaju u ordinacije, meri se učinak lekara koji već drže na svojim stolovima čitav štos recepata sa logoom leka na koji će samo dopisati dnevnu dozu terapije, košarklašima mere koliko sekundi su bili na parketu, koliko puta su skočili, dodali, šutirali, pogodili. Fudbalerima se broje dodavanja, šutevi, asistencije. Niko više ne pominje divne driblinge, raspevanu lepršavu igru, to su prevaziđene kategorije jer ovaj tranzicijski liberalizam samo pita:koliki je učinak . Bankarskim činovnicima već i u polusmenama preračunavaju koliko transakcija su realizovali, koliko klijenata su proterali kroz mašinu, koliku dnevnu proviziju su napravili, koliki je dugoročni interes banke iz kredita i drugih ugovora koje su potpisali sa klijentima i regrutovali ih kao buduće večite dužnike. Dalje ne treba da nabrajam jer je stvar očigledna, u opštem trgovačkom promiskuitetu nije valjda da su jedino veliki proizvođači fasadne farbe naivni pa ne lobiraju na tržištu, nemaju fondove za „stimulaciju ukusa“, ne znaju šta je to „direktni marketing“. Jedino je pitanje kako to da im u Subotici najbolje ide ta nežna, blaga bež boja !? Jedno je sigurno, najbrže će se isprljati i biće potrebno novo krečenje, a poželjno je da se to uradi kompatibilnim materijalom, ali teško mi je da poverujem da baš tako dugoročno računaju jer jedno je sigurno: neće biti novog krečenja za života onoga ko prodaje,onoga ko kupuje i onoga ko stavlja potpis na izvođački projekat fasade javnih objekata u Subotici.
    2. drugo mesto koje zaslužuje akcenat : „da li će i sve naredne fasade koje se budu obnavljale biti iste boje?“ . Možda će biti ali ta prozračnost i svežina prija oku sada dok je sve novo jer su te obnovljene fasade „posejane“ po gradu. Kad bi se nekim slučajem obnovile fasade u dugom nizu u istoj ulici ( počelo je nešto u „Borovo“ ulici ali stadoše) onda bi problem bio očigledan. To ne bi bilo lepo iako bi bilo dobro! Zato projektanti gradskog autfita bi morali da razmišljaju kako će to sve izgledati „kad nas jednom, ne bude više“ kad posivi, ostari i ulice dobiju izgled kolone ostarelih i pokislih vojnika.
    Zato bih voleo da neko ovom našem Del boyu kaže, dečko prošaraj bre malo.

  4. Posmatrač kaže:

    Odlično zapažanje… Bićemo grad „krem“ boje… Razumem ja da se gleda i na faktore poput izdržljivosti na sunce, vlagu i ostalo, ali mi je nedopustivo nešto što je nekad bilo crveno/braon/plavo sada bude svetlo bež i belo…

    Zamislite katedralu ili Hemijsku školu u bež boji, kriminalno! Nada se da se to neće desiti…

    Inače većini objektata leži ta boja… univerzalna je sa njom ne može da se promaši. Meni je Tehnička škola prva zgrada kojoj ova boja ne leži… Za tako monumentalan objekat mora ići adekvatna-tamnija boja.

  5. marko kaže:

    Katedrala još uvek nema ni jednu boju.. 🙂

  6. stormwatch kaže:

    Subotica je uvek bila Cream de la Cream Srbije, verovatno se nose tom cinjenicom kada farbaju odreda sve restaurirane fasade tom bojom….ima li drugog logicnijeg objasnjena a da nije auto paradox, jedini umetnicki izraz extremne desnice…

  7. stormwatch kaže:

    @marko

    Temelji Zvonika su u jako losem stanju i pitanje je sta ce se tamo raditi, o toj problematici bi bilo lepo da napisu i nesto oni koji se bave tim poslom.

  8. Ivan kaže:

    Nije dobro kad se ne kreci, nije dobro kad se kreci, nije dobro u ovom stilu, nije dobro u onom stilu … pre par meseci ste razglabali kako su okrecili onu zgradu gde je otvorena prodavnica kupatilske opreme …. da okrece u neku boju koja se nekom ne svidja onda je to tema, ovako kad neko odabere neku neutralnu, blagu, ali veoma elegantnu boju to je onda problem sto su i drugi takvu birali.

    To su neke boje koje imaju dugorocno prednosti, sto u smislu te neke neutralnosti i elegancije koje daju objektu, takodje ce verovatno manje biti vidljive posleice uticaja sunca itd a i zbog nijanse su verovatno povoljnije, mada koliko mogu da primetim neke jarke boje i nisu hit.

    Izbor boje fasade je stvar volje izvrsioca radova, isto kao sto i vi kuci birate boju fasade, ili zidova unutar prostorija …

  9. ćira kaže:

    Dakle zanemarimo sto se obnavljaju fasade problem je sad boja…da je crvena u pitanju odmah bi rekli da su komunjare da je zelena bilo bi evo mađarizacija…najbolje bi bilo da se nista ni ne radi

  10. djomla kaže:

    Obzirom da je novogradnja mahom sarena sa izuzetno ruznim i jeftinim fasadama, i da se ona desava bas tu oko centra grada, bice ova uniformisanost jasna granica izmedju starog i novog.

    Godinama sam ukazivao na katastrofala izbor boja u novogradnji tezeci da ih svedem na bas ovakve nijasne zemljanih boja, obasnjavajuci investitorima da fasada ostaje trajno i da je bitno povesti racuna o njoj. Ali ne, stave crvenu koja posle dve zime izbledi kao da je stara 50 godina.

    Sada smo dosli u situaciju da se biraju znatno kvalitenije i umerenije boje i to treba pohvaliti. Ova boja je pun pogodak. Svetle nijanse osuncanih fasada dobro deluju na depresivnu Suboticu.

  11. EagleX kaže:

    @Megatron
    Poenta clanka o keramiki Jovanovic nije bila o izboru boja koliko je bila o obijanju prozorskih otvora u prizemlju i pravljenje velikih izloga cime je trajno narusen originalni izgleda fasade.

  12. Vera kaže:

    Boja je divna,zgrada je prelepa,elegantna kao labud… Svoje privatne objekte neka svako boji kako želi, mada nije lose konsultovati struku i tada. Koja boja bi bila lepša u ovom slučaju -braon, oker, bordo, roze, žuta, siva? Podrzavam pravac uredjenja fasada koji se sprovodi.

  13. Raz-Um kaže:

    50 nijansi krem

  14. De la Croix kaže:

    @EagleX
    Saglasnost za zgradu u Matije Gupca dao je Luka Aćimović obrzlažući to otprilike „oni će svakako uraditi šta hoće“.
    Što je najgore, u pravu je. Zavod za zaštitu spomenika je sveden na značaj neke nevladine organizacije, grupe građana…Može da ti da mišljenje a ti radi kako ti volja.
    A ako neko blizak vlasti nešto hoće, tu nema pogovora jer MZZSK nije nezavisna ustanova već gradska i ne može da donosi odluke suprotne volji vlasti.

OSTAVITE KOMENTAR