Jedan gradski ćošak

Bio je to ćošak na kome su se nekada susretale četiri ulice. Mali parkić koji je zauzimao taj prostor, zvao se u prošlosti Széna tér, Senjak, Obilićev venac…Zatim je tu podignut spomenik, potom bazen a sazidana je 1954. godine i nova zgrada iza njih.

Gvozdena ograda kao ona kod Gradske kuće opasavala je vatrogasni bazen

stara subotica (1)

stara subotica (2)

Šezdesetih godina u malom parku se smestila benzinska pumpa. Možda je to nekima tada izgledalo kao dobra ideja ali sigurno ne i stanarima zgrade „Kifla“ ili „Kifli ház“, kojima je zaklonila pogled na put od žute cigle.

stara subotica (4)

stara subotica (3)

stara subotica (5)

Žuta kocka

zuta kocka sencanski put (2)

zuta kocka sencanski put (1)

Pedeset godina kasnije ta pumpa je srušena a iza građevinske ograde je nikla nova, moderna.

Decembar 2016, pred otvaranje

nis subotica puskinov trg bb

puskinov trg bb (2)

puskinov trg bb (1)

 



KOMENTARI

  1. djuka kaže:

    secate li se da je dugo na toj krivini stajao znak „crna tacka“?

    inace ova pumpa, kao i ona stara, je poput cira na dupetu. kad bih samo znao ko je einstein koji je dao dozvolu za tako nesto…
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2010/07/sencanski-put.jpg

  2. Nekoliko listova iz starog kalendara kaže:

    Kad god vidim „Kiflu“ prvo pomislim na djacko doba i odlazak sa celim razredom na gradjevinu da dobijemo glinu za rucni rad u skoli. Dosli smo na celu sa uciteljicom i sa nekakvim kesama i kartonskim kutijama a radnici koji su kopali temelje dali su nam velikodusno svakom po jednu lopatu gline iz fundamenta Kifle. Bilo je to lepo djacko doba kada su se skolski predmeti zvali: racun, citanje, lepo pisanje, poznavanje prirode, fiskultura, pevanje, crtanje, i rucni rad. Tada je jos skola bila jedno lepo i prijatno mesto gde se odlazilo sa radoscu i veseljem. Kada je zgrada zavrsena bila je non plus ultra stambenog komfora svoga vremena. Useli su se pripadnici drustvenog krema tadasnje Subotice. Lokalni politicari, vazni i deficitarni strucnjaci, sudije, oficiri ( nista ispod pukovnika) i ostali creme de la creme odnosno lokalni who is who. Benzinska pumpa usred naselja je tada bila simbol urbaniteta, vesnik jednog novog savremenog i lepseg doba. Doba gde se ljudi voze u automobilima, a danasnji smradez izduvnih gasova je tada bio oblak „parfema“ srece koji je najavljivao lepu i sretnu buducnost. Naravno, nisu svi ljudi stanovali u Kifli, ali su imali konkretan cilj prema kome su tezili. Ako ne bas Kifla a ono bar nesto slicno i radili su na tome da ostvare svoje zelje. Bilo je to vreme stremljenja napred, kako za drustvo tako i za pojedinca. Benzinske pumpe, novi stanovi, Fice, neonske reklame na fasadama, elektricni aparati u domacinstvu, Italijanska moda i roba sa Ponte Rosso pijace, obelezavali su te godine izgradnje, razvoja i euforije. Kada danas neko od mladjeg sveta pogleda te zapustene, prljave i oronule fasade, tesko da ce pomislite kako se ceo taj kraj u Subotickom zargonu nazivao „Nove zgrade“ Kad bi nekoga pitali gde stanuje a on odgovorio u Novim zgradama, tacno se znalo na sta misli i gde se to nalazi. Na slici bunara, odnosno osobe koja pije vodu (vide joj se samo noge) odmah se moze reci da je to originalni Subotican koji perfektno poznaje i vlada tehnikom pijenja vode sa javnog bunara. Kada su dve osobe na bunaru to nije nikakav problem. Jedan okrece tocak bunara a drugi pije, posle se samo promene. Medjutim kako piti vodu kada si sam i nema nikog da ti okrece tocak na pumpi. Prvo treba iz sve snage dobro okretati tocak pumpe da voda potece sto jacim mlazom, a tocak da se dalje okrece po inerciji, zatim se sto brze prebaciti na suprotnu stranu od tocka – da te ne lupi po glavi, dlanom zacepiti bunarsku cev i onda prineti usta vlastitom dlanu i piti. Izgleda prosto i jednostavno ali zahteva izvesni trening.
    Vidim sebe u kratkim pantalonama sa komadom gline u ruci i mislim – da sam tada znao sve ovo sto danas znam, i sta sve donosi buducnost, gde bi mi bio kraj.

  3. Peđa kaže:

    Šta se desilo sa spomenikom. Jeli srušen za vreme okupacije ili nakon oslobođenja?

  4. Lansky kaže:

    Spomenik je još bio tu kada se gradila zgrada (1953/54). Bio je zapušten i oštećen još od bombardovanja 1944.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2014/04/zgrada-kifla.jpg

  5. Peđa kaže:

    Šteta što smo imali i imamo takav odnos prema istoriji. Šteta što nikada nije obnovljen. Kad se setim kako izgledaju neki ,,spomenici“ u centru grada ovaj je bio sasvim primernog izgleda. Ne sporim zasluge osobama u čiju čast su podignuti, nego nakaradan izgled.

  6. webislav kaže:

    Ta benzinska pumpa je bila veoma slavna i posecena sedamdesetih godina…
    redovi su se protezali do Brace Radica ulice…. a sve zbog tada prvi put uvedenih devojaka u kratkim sorcevima koje su tocile gorivo i prale prozore ….muskih zaposlenih na pumpi nije bilo osim u prodavnici unutra.
    Te devojke su bile lepo odabrane i sve zgodne i lepe …Jelena , Flora i mnoge druge,
    zaista su napravili bum za to vreme
    I kao i sve trajalo je jedno vreme pa su devojke prestajale da rade jedna po jedna….. a redova je kasnije bilo iz drugih razloga heh….bonovi itd

  7. Smiljan Njagul kaže:

    Spomenik koji se danas nalazi u parkiću naspram Mešca nekada se nalazio ispred kifle na mestu današnje benzinske pumpe. Kasnije je premešten na drugu stranu pa uklonjen. Godinama je ležao u delovima u dvorištu palate Rajhl kod tadašnjeg ateljea vajara Save Halogena. Kifla je u planu obnavljanja ovog dela Senćanskog puta porušenog bombardovanjem obeležena u planovima kao objekat C. Kao glavni projektant navodi se Koloman Hofman, a projektant Baltazar Bolto Dulić. Veliku zgradu sa okruglim rupama na balkonima naspram nove opštine i banke i kod današnjeg parkića proketovao je Franji Denegri.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2016/12/kifla-puskinov-trg.jpg

OSTAVITE KOMENTAR