Jedan zaboravljeni spomenik

Subotica, za razliku od mnogih gradova Jugoslavije, posle rata nije izgradila neki od onih spomenika koji plastično dočaravaju revolucionarnu borbu. Jedan od razloga je i taj što su partizani na kraju rata zatekli jedan započet postament na današnjem Trgu žrtava fašizma, koji je zadao približne gabarite budućeg umetnikovog rada. Toma Rosandić i njegovi učenici su na tom mestu stvorili spomenik univerzalne simbolike i poruke bez „teatralnosti i socrealističke heroike“ koji su tih godina bili poželjni.

Filat-izlozba-Subotica-1963

Danas je malo onih koji se sećaju da je Subotica na glavnom trgu ipak imala spomenik revoluciji. Nije bio dugog veka, verovatno to i nije bio plan s obzirom da je izrađen od drveta. I pored toga bio je zanimljivo oblikovan. Autor Gabor Aljmaši kreirao je tri ljudske figure koje su podupirale zvezdu petokraku na vrhu, dok je u podnožju spomenika pisalo: „Bez republike nema ni prave narodne države nema ni slobode ni demokratije“. Ovaj natpis, i onaj na drugoj strani („Narodni front je temelj bratstva i jedinstva“) vodi nas u vreme prvih posleratnih izbora u Jugoslaviji. Izbori za Ustavotvornu skupštinu 1945. nisu bili demokratski iako su pravo učešća imale nekolike građanske stranke koje se nisu kompromitovale u ratu. Narodni front (KPJ) agresivnim nastupom i kampanjom ugušio je svaki pokušaj opozicionog delovanja te nije bilo neizvesnosti oko rezultata izbora.

spomenik subotica aljmasi (2)

spomenik subotica aljmasi (1)

spomenik subotica aljmasi (3)



KOMENTARI

  1. adkersu kaže:

    „Narodni front (KPJ) agresivnim nastupom i kampanjom ugušio je svaki pokušaj opozicionog delovanja te nije bilo neizvesnosti oko rezultata izbora“. Zvuči li vam ovo poznato?

  2. Bandiera rossa kaže:

    Nisam svedok vremena, ali onako na prvi pogled mislim da uopste nije rec o nekavom spomeniku vec o nekoj vrsti propagandne dekoracije za potrebe polit-propagande i indoktrinacije stanovnistva. Koliko se secam za svaki miting na trgu je postavljana dekoracija i ozvucenje, pogotovu slike i portreti svih mogucih funkcionera i ideologa, i sve to garnirano sa dugackim i rogobatnim parolama ispisanim na prigodnim transparentima. Uz sve to je isla i velika masa radnih ljudi i gradjana koji su „spontano“ i „organizovano“ stizali na miting. Da bi se ono vreme bolje razumelo treba imati u vidu da je filosofija Karla Marksa potpuno ispervertirana od strane V I Lenjina (i kasnije Staljina) Marksizam kao jedan pravac Nemacke filosofije 19 veka biva pretvoren u boljsevizam koji nema vise skoro nista zajednickog sa Marksizmom i ako se poziva na njega i smatra ga svojim ideoloskim temeljem, a sto vise ne odgovara cinjenicama. Ironija sudbine je da je KPJ osvojila oruzanim putem vlast i na principu Lenjinizma instalirala vlast radnicke klase, a koja u dotadasnjoj Jugoslaviji nije bila vecinski deo stanovnistva, nego je sasvim logicno, u jednoj agrarnoj zemlji bila samo u jednom zakrzljalo/rudimentarnom obliku zastupljena. Jugo-komunisti su se nasli u jednoj paradoksalnoj situaciji. Imali su vlast radnicke klase, jedino radnika nigde ni od korova. Dakle moralo ih se pod hitno stvoriti. To se je radilo tako sto je agrarno stanovnistvo pretvarano u radnicku klasu. Po selima gde je bilo otpora takvoj metamorfozi, „pripomoglo“ se je raznim represivnim metodama uvezenih iz SSSR-a. Ujedno se je radilo na omasovljenju KP clanova i onda smo imali komicne situacije kada jedan bivsi nadnicar- bezemljas koji jedva srice slova, izjavljuje da je privrzen i odan postulatima jedna frakcije Nemacke filosofske misli iz 19-tog veka. On naprasno postaje klasno svestan i onima klasno zaostalima objasnjava sta je to dijalekticki materijalizam. Ako neko slucajno ne zna sta je to dijalekticki materijalizam – pokusacu da objasnim. Dakle dijalekticki materijalizam je kada neko sa zavezanim ocima u mracnij prostoriji bez prozora pokusava da uhvati crnu macku, a koja se tamo uopste ne nalazi, i onda uzvikne uhvatio sam je.

  3. Liberty Walas kaže:

    Mala korekcija:
    Narodni front – kasnije preimenovan Socijalisticki savez radnog naroda jugoslavije (SSRNJ)

    Komunisticka partija Jugoslavije (KPJ) kasnije preimenovana u Savez komunista Jugoslavije.
    Dakle radi se o dve razlicite organizacije.

  4. Lansky kaže:

    Narodni front jeste bio savez organizacija i pojedinaca koji su pomagali antifašistički pokret otpora, međutim, na izborima 1945. bio je potpuno pod kontrolom KPJ.

  5. croat kaže:

    adkersu
    U momentu sam na isto pomislio!

  6. Liberty Walas kaže:

    @ Lansky

    Narodni front potonji SSRNJ je imao svoj smisao u okupljanju onih koji nisu bili clanovi partije. Sve organizacije u tadsnjoj DFJ/FNRJ/SFRJ su bile pod totalnom kontrolom kompartije, i svako iole znacajnije radno mesto je bilo iskljucivo rezervisano za clanove SKJ.To nije bila nikakva tajna i to se se jednostavno nazivalo – Diktatura proleterijata. Diktatura bez obzira kako se nazivala, i u cije ime se sprovodila, ostaje ipak ono sto jeste – naime obicna i ogoljena diktatura.

  7. ROSA kaže:

    Uvek sam se čudila da su nove komunističke vlasti imale jedan takav spomenik koji je na Trgu žrtava fašizma! U svim drugim gradovima, ti spomenici su jednom rečju užasni!
    Sada mi je jasno, to nisu komunisti ni pravili hvala bogu!

  8. pista kaže:

    Bio je tamo jedan drugi spomenik blize biblioteci, koji je posle odvajanja/prisajedinjenja ove regije nakon 1920. godine nestao. A na spomeniku ptica rasirenih krila… turulmadár

OSTAVITE KOMENTAR