Kad se zimi šuma vadi

Ima tom godina ihahaj, fajin. Došla zima, nema se drugog posla Stipan i Felo, dva šogora jesape – triba štogod radit. Site se, iće vadit šumu. Upregnu Žaru i Becu i ajc sa soncama do subašluka.

„Faljnis bać Joso !„

„Na vike faljen bijo dico“ veli njim Joso Šumar.

Izdivanidu ova dvojca da su došli iskat jednu parcelu el dvi pa da vadidu drva.

„Mooož momci, jeto dobićete svaki po jednu i daću Vam nuz granicu jedan komad debeli drva da vadite i sve je vaše. Bijo mi vodnik s’ karaule i tražijo da se ti par dračova i gelegunja povadi jel smeta graničarima kad iđedu u obalazak. Tako ako oćete i to nuz granicu povaditi ove dvi ćete dobiti radaša“

Složu se ova dvojca i Felo, nad spadalima spadalo, zna da bać Joso  šumar ima dobre zardelije rakije a nikako ji ne nudi a zna vrag i bolu bać Josinu. Pa pita bać Josu.

„Jalte bać Joso? Kad je ova naša šuma posađena i zašto? „

„E rano moja zdravo davno još Marija Terezija ….i tu bać Joso počne divaniti“

slike sa sela (4)

„E Stipane mi moramo ić, veli Felo u po bać Josinog divana. A ovom oped kad prikineš dok ne završi litaniju oma se ražalosti.

„Ta site momci .Oćete jednu dobru zardeliju?“

Tu se nji dvojca niki nećkaju ku niki promizgivaju, pa oće pa neće, a bać Joso samo liva  da ne bi očli jel nedaj Bože da on ne završi divan o šumi i o tom kako je Čikerijanski pisak očo za gradnju varoške kuće.

Nakvasila se ova dvojca ku dva tinja iz lampaša al gotovi batrgaje sve jedan drugog potpačivaje. Kad su sili u sonca oma su i zaspali i da njim konji nisu znali otić sami do košare ko zna di bi oni stigli.

Sve u svemu, počelo vađenje šume tuku Felo i Stipan po žilama i pivadu „ Aj lipoj vidit dis šogori paze ta jedan drugom mane ne nalazeeeeeee“. Pivadu kad jedared štogod –kogod ku da je tute oko nji.

Stanedu oni i glede kad nika dvojca glede u nji i jedan počo štogod šprljekat ko zna na kojem jeziku pa ispruž’jo ruke i vamo će bliže ovoj dvojci.

„Kuš u klinac !?-veli Stipan.

Ovaj se nepoznati niki smije i sve većma iđe bliže, kad jedared veli Felo BIIIIŽ.

Povućali sikire i gasa iz šume a ona dvojca štogod vičedu za njima.

Istrčedu na dvi duži iz šume i taman će du na put kad kogod škljocne puškom i vikne STOOOOJ! RUKE U VIS!

Stali siroti skroz osapunjani  od trčanja digli ruke onaj iza leđa njim komanduje da legnedu.

„Dobri moj Bože spasi nas molim te „-počo molit Felo al u sav glas.

„Tišina! -drekne onaj iza leđa.

Ućuti Felo siroma taki oznojan leži na ladnoj zemlji a puška mu upačena u glavu –jujujuj..

Dok su tako ležali samo odjedared čuju drugog što je kasnije malo stigo.

„Eno ih, i čuju trtrtrtrtrtrtrtrr…trttrttrt….trtrtrtrr“

Zagnjuridu sirota ova dvojca nosove u zemlju al ku kočić za palantovanje. Kad jedared čuju nika kola, Stipan pripozna zvuk džipa.

„Ustanite Vas dvojica. Šta ste polegali?

Ustanedu oni siroti i drću što od zime što od strava kad prid njima četri vojnika i vodnik s karaule, njev drug Pavle. A nuz džip ona dvojca što stranjski divanidu al sagnuti glava i svezani a jedan vojnik drži mitraljez upačen u nji.

„Pa što vas dvojca bežite kada Vas niko ne vija?“ -kroz smi će vodnik Pavle.

Tu se Felo okuraži kad je vidijo Pavleta pa veli.

„Šta ne vija? Taj tamo eno onaj livo što stoji vezan tako se izdrečijo na me da sam skoro u gaće puštijo a ti kažeš nemoj bižati. A i jonaj drugi ništa frflja očin će ji znati najbolje što smo se mi sklonili zna nji očin ko su“

„Drugovi to su za sada nama još nepoznati ljudi koji su prebegli kod nas i koliko smo se razumeli sa njima tražili su vode i sekiru da nacepaju drva da bi se ogrejali“

„Nek on ište šta oće al od mene i jod mog šogora nek iđe dalje. Šta klinac nije očo iskat kod tebe na karaulu neg baš na nas dvojcu naletijo „! – veli Stipan al rasrđen.

„E to ćemo tek da vidimo da ustanovimo sve – kaže Pavle. Više nemojte nikada ovako postupati, jer momci su mislili od Vas dvojice da su ona dvojica i umalo Vas nisu poubijali  -zato samo smireno“

„Eee moj Pavle aj da si ti bijo u našoj koži pa bi te vidili kaki bi junak bijo, ja znam da ću od sad nosit moju lovačku sa mnom i sam sebe čuvat a ti vijaj se okolo sa kojkakim lotrošima, meni ne pada napamet da više bižim a ni da ostavljam onaka lipa drva zbog strava. Jel tako šogore?“

Felo digne čelo i pogleda ji sve i veli.

„Dašta neg tako. Ti pušku a ja ću moje pulinke dovest pa nek nam priđe kogod. Moja šuma di sam raso i čak je ku deran i zapalijo jedared pa da ne smim bit u njoj, eeeeeee klinac malo. A da bižim više, e ni taj film nećete gledat.”

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR