Kada u prodavnici staneš pred pun frižider mlečnih proizvoda…

…seti se kada si lizao poklopac od folije kada otvoriš jogurt, ne zaboravi koliko je dragocen bio ovaj napitak kada je najveće pakovanje bilo ono od pola litra a za kefir se moralo do Segedina. Podseti se mleka u prokletoj kesi i kuvanja istog dok ne počne da kipi.

sonja mleko

Brzo smo se navikli na izobilje u supermarketima pa postoji opasnost da postanemo ravnodušni odnosno ne uživamo kao nekada u ovim stvarima kao u vreme dok smo umakali kiflu u jogurt na velikom odmoru. Shvatili su to u jednoj beogradskoj mlekari pa su pribegli starom pakovanju u tetrapak. Mnogo se toga promenilo od tad. Najpre, mleko i jogurt se više ne prodaju na litre nego na grame, rok trajanja je duži, a ukus…teško je reći.

Naši stari su kvalitet mleka merili prema masnoći u njemu a sada je obrnuto srazmerno. Svaka mlekara je bila karakteristična pa je odlazak u neko drugo mesto bila jedinstvena prilika da se proba, recimo tamošnji jogurt, pošto je to funcionisalo na teritorijalnom principu (da li zbog dogovorne ekonomije ili kratkog roka trajanja). Kada govorimo o jogurtu, odlazak u neke druge zemlje značio je otkriće da oni jogurt zovu nešto drugo, što više liči na naše kiselo mleko. Ima zemalja gde nema ovako tečnog jogurta.

Pecivo i jogurt u staklenim teglicama – Mlečni restoran “Trojka”, u Rudić ulici 1963. godine (foto: Karlo Dević)

mlecni restoran subotica

Tragajući za starim ukusima, sve je više onih koji izbegavaju „korporativne mlekare“ i kupuju od malih preduzeća za preradu mleka. Na mlečnoj pijaci ima jedna mala bodica ispred koje je uvek red. Cene su razumne, puno toga se prodaje u rinfuzi i sve je nekako masnije.

Stara subotička Mlekara

Ovo preduzeće nekada se nalazilo u samom centru grada. Preko puta današnjeg Otvorenog univerziteta na mestu stambenih zgrada i Maxi-a. U privrednom pregledu iz 1964. godine piše da se Mlekara u Subotici uopšte ne može nazvati industrijskim proizvodnim objektom. Njen kapacitet je oko 12 000 litara dnevno, te se zbog toga velika količina mleka iz okoline Subotice dnevno nosi u konzumne mlekare u Novi Sad, Beograd pa čak i u Sarajevo.

Na ovim slikama sve izgleda stvarno skromno. Ipak, u Subotičkim novinama šezdesetih godina reklamiraju Kefir ! Nije ostao upamćen za razliku od maslaca koji nije imao sebi ravnog i koji je pre nekoliko godina prestao da se proizvodi.

stara mlekara subotica (1)

stara mlekara subotica (2)

stara mlekara subotica (3)

stara mlekara subotica (4)

stara mlekara subotica (5)

stara mlekara subotica (6)

stara mlekara subotica (7)



KOMENTARI

  1. Mors kaže:

    Vau, sjajan članak Lanski. Veoma me iznenadilo to, da je mlekara bila u samom centru grada. Slike zlata vredne. Valjda je bila u središtu, da bi mogli što brže razvesti mleko da se ne pokvari 😀

  2. Mlekadzija kaže:

    Jednog dana dva vesela dodjosa, Burek i Jogurt koji uvek idu ruku pod ruku, dospeli i u Suboticu. Kada je to tacno bilo i koje godine valjda vise niko i ne zna. Uglavnom oni dosli, sprijateljili se sa lokalnim stanovnistvom i sada su svi zajedno nerazdvojni. Pre vise od pola veka kada se svaka zivotna namirnica prodavala u specijalizovanoj radnji – meso u mesari, hleb u pekari, a mleko u mekari, islo se u mlekaru sa posebnim kanticama od litar-dva a vec prema potrebi. Mleko se prodavalo po pravilu u ranim jutarnjim satima zbog temperature jer nije svaka radnja imala frizider, ili bolje receno retko koja ga je imala. Nekada su u mlekarskoj radnji mleko prodavali iz velikih aluminiumskih kanti koje su stabilno stajale na ne bas preterano cistom podu, a prodavacica bi nekakvom isto tako aluminijumskom kutlacom grabila mleko i sipala u posudu koju je musterija donosila od kuce. Neko se dosetio da sve to nije higijensko i onda se pocelo sa prodajom u flasama. Te flase su bile samo jedna epizoda na putu ka kartonskom pakovanju. Nisu bas svi ljudi kupovali mleko u mlekari. Moja mama bi uvece pred spavanje ostavila jednu cistu posudu sa poklopcem ispred ulaznih vrata, a sledeceg dana u ranu zoru bi dolazila mladja zena na biciklu cak sa Supljaka i donosila mleko svojim abonentima. Obracunavalo bi se obicno na kraju meseca. Svi zadovoljni. Seljanka je prodala svoje mleko po stvarnoj trzisnoj ceni, a musterija bi dobila stvarno sveze i kvalitetno mleko direktno sa sela. Da mlecni proizvodi u svakom kraju imaju drugaciji ukus je poznata cinjenica i razlicitost ukusa je direktna posledica mikro-klime svakog regiona. Mikro-klima odredjuje vrstu i kolicinu korisnih bakterija koje tamo zive i naravno uticu na mlekarske proizvode. Primera radi sir iz Svajcarskog Ementala ima drugaciji ukus od isto takvog sira proizvedenog po istom receptu i sa istom tehnologijom ali u Nemackim Alpama. U nasoj Subotickoj mlekari nisam nikada bio, ali sam pored nje prolazio i zapamtio onj specificni miris koji je sirila oko sebe. Mnogo godina kasnije prilikom posete jednom etnoloskom muzeju u Schleswig-Holsteinu, video sam jedno kompletno postrojenje za preradu mleka koje je jos pocetkom 50-tih godina bilo u pogonu. Bez obzir sto je vec vise decenija bilo van upotrebe, osecao se jos uvek isti onaj miris kao kada se prolazilo pored nase Suboticke mlekare.

  3. srbenda iz backe topole kaže:

    .Hvala gos-n Lanski .Malo sam se raznezio kada sam procitao ovaj text. Mlekara o kojoj je rec bila je tacno pored moje/nase skole Bosa Milicevic. Svako jutro posle jutarnje bele kafe od POLAAA litara i burek sa jabukama kod shogora( pored nekadasnjeg borca) smo dolazili u skolu, a tamo nas je docekivao miris mleka .Al kojeeeg Onog pravog sto nas podseca na miris mleka koje je nasa baka / nana ./maaajka .. kuvala u letnjoj /litnjoj kuhinji /kujni!!Nekima .. ovim mladjima, verovatno nista ne znace ovakvi clanci , ali meni ..hm..hm je ovo povratak u neka srecna vremena .. Teska ali ipak srecna !!JOS JEDNOM STVARNO HVALA .(proradile mi emocije.. jbg!!)

  4. Webislav kaže:

    pa secam se mlekare iz tog doba, tamo je radio moj otac jedno vreme
    pored ograde je curila surutka bacala se tada. Imala je cudan miris pa se zato i secam.
    A secam se i mlecnog restorana u rudic ulici , tamo smo kao deca isli na flasirani jogurt i uz jogurt … fidelinkina kifla ….. i naravno zamazana gornja usna od jogurta …. nezaboravno … jos se oseca i ukus i miris tog restorana.
    Nije ovo dobro … ovako se podsecati na nesto sto vise nikad nece moci da se oseti i proba.

  5. Eva kaže:

    Ne mogu da se setim gde je bio mlecni restoran u Rudicevoj ulici. Moze neko pomoci?

  6. croat kaže:

    Lansky sjajan clanak kao i uvek!

  7. Lansky kaže:

    Mlečni restoran u Rudiću, u zgradi do sinagoge radio je do kraja osamdesetih. Frizeraj do njega još radi.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/09/CNV000013.jpg

    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/09/SDC18139.jpg

  8. Mlekadzija kaže:

    Ja znam samo za dva mlecna restorana, jedan na Korzu i drugi u Strosmajerovoj ulici. Oba restorana su nosila naziv – „Zdravljak“. Mozda je bio jos neki, ali moja noga nije nikad prekoracila prag jedne takve institucije.

  9. Mirko kaže:

    Jedan mlečni restoran bio je i u Gradskoj kući sa ulične strane na mestu gde je sad uslužni centar. Kao klinac često sam dolazio kupovati kifle premazane sa maslacom i jogurt. U tom mlečnom restoranu dugo je radila nedavno preminula tetka Marika inače supruga proslavljenog fudbalera Spartaka Antona Tapiške.

  10. Aleksa kaže:

    Baš me je Mlekadžija (alias Kertvaroš) zaintrigirao, pa sam se prisetio nekih davnih vremena, kada sam bio „mlad i zelen“, a budući da sam sada star i polako se spremam na odlazak u „večna lovišta“, moram da podelim sa vama neke svoje uspomene.
    Da prvo krenemo sa mlekom. Naime, nakon rata, zbog opšte nemaštine sve se delilo na karte, pa tako i mleko. Sećam se da su to bili beli papiri, na kojima su bili odštampani datumi – svako dete je dobijalo dnevno pola litre mleka. I tako smo mi stajali u redu pred prodavnicom mleka i izvirivali niz ulicu kada će mleko stići. I, negde popodne dovozili su mleko sa konjskom zapregom u metalnim kantama. Prodavačica je prvo svakom odsekla kupon za taj dan i sipala mleko iz kante u naše posude.
    Kasnije je mleko bilo u slobodnoj prodaji, prvo u flašama, pa posle u kesama, a pojavilo se i tzv.trajno mleko u tetrapaku, čak se i jogurt prodavao u flašama.
    Prvi burek sam kupio u prodavnici Fabrike hleba „Jedinstvo“, koja se nalazila u prizemlju Nićin palate – to je bilo negde 1955,1956 godine.
    Slike Mlekare potiču iz nekog kasnijeg vremena, verovatno negde s kraja šezdesetih godine, što se jasno može razabrati na slici na kojoj se u pozadini vidi zgrada Radničkog univerziteta.Naime,izgradnja Radničkog univerziteta je započela 1960.godine, a kamen temeljac je postavio Svetozar Vukmanović Tempo. To je vreme kada se Mlekara već proširila na prostor gde je nekada bila gostiona Tri šešira i kuća dr.Šefera.
    U to vreme Mlekara imala više prodavnica širom grada, ali se u njima prodavalo samo mleko i mlečni proizvodi.

  11. adkersu kaže:

    Mlečni restoran sa slike bio je na Korzou. Pamtim ga po drvenim oblogama i „mintama“ na zidu.

  12. pajo kaže:

    Manci neni je umrla krajem osamdesetih. ponekad smo kupovali mleko kod nje. higijena je bila …hm .. upitna,ali mleko – fantastično!!! kajmak na njemu žut i debo a flaša ostane muzgava. nikad više kasnije nisam sreo tako nešto. komšija blizu nas ima farmu sa tridesetak krava. odem oko 7 naveče kada ih pomuze,i stvarno iz štale nosi kofu punu mleka. kupim po tri litre i pravim kiselinu ali nije to to. u svakom slučaju bolje je nego iz radnje al ono od Mancineni si mogo nožem seći….

  13. laki kaže:

    @Eva

    U Rudić ulici je bio pored poslastičarnice „Beograd“… danas je tu „Forneti“ („Mini Pani“) ili tako nešto.

  14. Mlekadzija kaže:

    @ Aleksa,

    Bingo! (ono za Kertvaros)
    Sto se bureka i jogurta tice to je kod nas u porodici u to vreme bila orijentalna egzotika o kojoj smo culi tu i tamo ponesto, ali ne i licno probali ili barem videli. Medjutim sada sam se prisetio da kada bi odlazio kod oca u kancelariju koja je bila u Gradskoj kuci, sredinom 50-tih, je medju cinovnistvom bilo veoma popularno i u modi, doruckovati burek u svim varijantama uz obevezni jogurt uz to. Zaposleni u opstini su to masovno konzumirali ali ne secam se vise gde su ga kupovali. Vi ste svoj prvi burek doziveli, kazete , ispod Nicin palate; pred ocima su mi Union, foto Berta, Pekara, Singer… sve sami traditionalni objekti kojih vise nema. Licno sam mislio da Gradska pekara „Jedinstvo“ nije imala nista sa burekom, i da je on importiran ustvari preko privatnih pekara iz Makedonije. To su naravno samo moje pretpostavke i ne moraju biti tacne. Vama zelim dobro zdravlje i da se sto cesce javljate na ovom portalu. Zivih svedoka jedne epohe naseg grada je nazalost sve manje.

  15. adkersu kaže:

    Najbolji burek sa mesom šezdeserih bio je u pekari Bore Božinovskog u Frankopanskoj ulici.

  16. Mlekadzija kaže:

    @ adkersu
    Sta je danas sa Borom? Da li je jos ziv?

  17. Molnar kaže:

    Secam se mog nase Erzsi neni koja nas je u Tolstojevoj ulici snabdevala mlekom imala je jednog konja koji je vukao seljacka kola sa kantama smlekom .Erzsi neni je zvonila na ulaznim kapijama i po naruzdbama sipala mleko a njen konj je polako vukao kola i tacno je znao pred kojom kucom treba da stane. Taj konj je vec tada imao dobar Navi -GPS. Hvala na clanku budi secanja na daleku proslost. Mnogo pozdrava Subotici iz Nemacke.Ps bivsi stasnovnik Tolstojeve ulice

  18. Aleksa kaže:

    @Mlekadžija
    E moj Kertvaroš, nema više Bore, nema ni njegove kuće ni pekare, sve je srušeno. Kakav je samo hleb pekao, najbolji u gradu. Stajali smo u redu u dvorištu gde je bila pekara, a hleb je prodavao tako reći pravo iz furune. Nekad bilo, sad se pripoveda!

  19. Mlekadzija kaže:

    @ Aleksa,
    Bora i moj pokojni otac su se dobro poznavali i bili prijatelji. Meni je Bora ostao u dragom secanju. Zbog toga sam pitao. Njegova pekara nam je bila predaleko da bi kod njega kupovali hleb, ali zato je novogodisnje prase islo obavezno u njegovu „furunu“.

  20. Lansky kaže:

    Kefir subotičke mlekare 1967.
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/09/kefir-subotica-1967.jpg
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/09/kefir.jpg

OSTAVITE KOMENTAR