Kako je subotički TOKIO dobio ime

Ako je na pominjanje ovog japanskog grada prva pomisao prenaseljenost, onda ovaj subotički stambeni blok ima nešto zajedničko sa Tokiom, a da li je baš to bilo presudno kada je kršten, nikada nije bilo najjasnije.

Osim prigovora stručnog dela javnosti na brutalizam u arhitekturi, zameralo se na visini zgrada koje se naslanjaju na stari deo varoši. S druge strane, građani koji su došli do stana u ovom naselju, nisu imali primedbi te vrste jer su im domovi bili komforni i u centru.

Ono što je tada bilo najzanimljivije, jer je za razliku od konfekcijskih solitera bilo nešto novo, to je poslovna zgrada u središtu bloka.

Još u toku gradnje videlo se da će to biti nešto neobično i nadasve moderno. Krajem sedamdesetih modernost je kod nas još uvek obećavala napredak.

Neki u ovoj građevini prepoznaju ponešto od japanske arhitekture pa ime naselja pripisuju toj činjenici. Betonska naselja bila su diktat svetskih trendova u to vreme a Japanci su spadali u magove arhitekture tog stila (na čelu sa Kenzo Tageom).

Arh. Žombor Sabo je objekat zbog okruglih prozora nazvao „Veš mašina“.

Onaj ko je projektovao ovu kuću, arhitekta Goran Martinović, kaže da su novinari „Subotičkih novina“ jednog dana sa svog prozora preko puta, ugledali grupu japanskih turista kako se besomučno, kako već oni znaju, fotografišu ispred nove zgrade. Martinović podseća da je Bela Duranci naziv Tokio pripisao „celokupnom izgledu koji odudara od šablonizirane forme savremenih, funkcionalnih objekata.“

Posle tri godine izgradnje i Subotičke novine se u jednom članku osvrću na pitanje otkud Tokio:

„Stariji ovo naselje zovu „tamo di je bio stari Pionir“ a mladi su odlučili da kao najnaseljeniji deo grada – to bude TOKIO“.

Ajde da verujemo da su MLADI bili ti koji su krstili ovo naselje. Možda je to najbliže istini. To je ta omladina koja je želela da njihov grad bude savremen i živ. Kojima ne smeta gužva i buka već je priželjkuju. Danas, četiri decenije kasnije, spremaju se za penziju i gledaju neke vikendice uz šumu ili seoske kuće sa voćnjakom gde bi uživali u miru i tišini.

Lansky



KOMENTARI

  1. XXX kaže:

    Prozivka se može preimenovati u „Bijeljina“ ili „Priboj“.

  2. ludak kaže:

    Zasto je Prozivka dobila to ime?

  3. Lansky kaže:

    „Slobodom prozvani i mrtvi žive“
    piše na spomeniku podignutom palim borcima subotičke opštine. Kažu da je po tome dobilo ime i naselje.

  4. Webislav kaže:

    Prozivka ime je nastalo zbog prozivanja po listi za dodelu stanova
    u tim pocetnim zgradama, pocev od Pazinske pa nadalje , kako su
    se gradile zgrade i prozivali novi korisnici.

  5. Zorica kaže:

    Lepo ime Bijeljina…

  6. arhitekta 1 kaže:

    teski promasaj ta poslovna zgrada u sredistu, ne znam kako neko uspe da projektuje takvu glupost.

  7. Posmatrač kaže:

    Ta posl. zgrada je definitovno bila ispred svog vremena (za lokalne standarde). Evo ni u 21. veku nemamo izgrađeno ništa slično, ne mislim na brutalizam, već nešto što bi danas moglo da ponese epitet „ispred svog vremena“. Takođe se visinom i gabaritima uklapa sa starim zgradama prekoputa.

    Sa druge strane, ostale stambene zgrade u Tokiju su kao tumor u centru grada 🙁

  8. Sayonara kaže:

    Ime Tokio po nekoj logici dolazi valjda zbog gustine naseljenosti. Kada je gradjeno naselje nisam ziveo u Subotici ali sam bio abonent „Subotickih novina“. Koliko me secanje sluzi, onako maglovito, meni se cini da sam tamo u vezi te gradnje procitao clanak Milosa Ignjatovica, i u clanku prvi put cuo da se spominje naziv za naselje – „Tokio“. Da li je Ignjatovic kum imenu tog naselja ne mogu reci jer je sve ovo samo moj subjektivni i ograniceni dozivljaj. Najverovatnije je u nekoj Subotickoj kafani onako uz casicu, pala asocijacija na Tokio i onda je naziv dobio vlastitu dinamiku a novinski clanak postao njegov multiplikator. Samo ime je kratko, sazeto, govori i objasnjava sve, lako se pamti i ostaje svakome upecatljivo.
    Mene bi zanimalo kako su ostali Suboticki kvartovi dobili svoja imena. Neka znam (ili mislim da znam) a neka su mi jos od detinjstva ostala zagonetna. Pocetkom 60-tih godina je nastalo naselje „Kod Partizana“ (misli se na fabriku bicikla) medjutim vremenom je dozivelo metamorfozu u „Teslino“ danas se ide cak ponegde tako daleko da se je i na tradicionalni stari naziv „Kertvaros“ pocelo siriti ime „Teslino“ Pozabaviti se nazivima starih delova Subotice bi sigurno bila jedna dobra i interesantna tema i solidan prilog istoriji grada.

  9. Jelka kaže:

    Kakva divna jelka drvo na starim slikama 🙁 nema je više
    bila je visoka do 6-og sprata vidi se na jednoj od slika.

  10. jakuzzi kaže:

    Na livadi „prozivke“ su madjarski fashisti postrojili suboticane ( 1943.) …prozivali i streljali. Otud naziv. Samo da se ne zaboravi…

  11. Kocka,kocka,kockica kaže:

    „Prozivka“ – knjiga koja opisuje dešavanja pod okupacijom u našem gradu. Ljudi su prozivani i odvodjeni u radne logore. Nažalost ne sećam se ko je autor knjige.

  12. NaIvan kaže:

    @jakuzzi
    Ima tu puno toga, puno nepravde sa svih strana iz tih vremena, a kada bi počeli da spominjemo šta sve ne treba da se zaboravi, priči nikada ne bi bilo kraja.
    Istorija nije baš tako jednostavna kako ti to ovde sada navodiš, niti je jednostrana.
    Ovo je tvoje viđenje, šta ne sme da se nikako zaboravi, ali ne navodiš ništa o činjenicama, događajima koji su poželjni da se zaborave i da se nikada više ne spominju.

    https://narod.hr/svijet/partizani-bez-sudenja-smaknuli-stotinjak-hrvata-civila-u-subotici

    A ima ovakvih događaja još puno.

  13. ledenjak kaže:

    Ma dajte ,Prozivka ili kako god biće NOVA Bosna i gotova stvar.

  14. Arpad kaže:

    Zgrada u sredini „Tokia„ je projektovana po uzoru jedne japanske zgrade, cija slika je bila u nekom casopisu. Mislim da je na ime Tokio uticala i gustina stanovnika u tom kvartu.

OSTAVITE KOMENTAR