Kamen na stanici nije više tajna

Ako neko misli da su svi podrumi i tavani već pretraženi i da više nema šta da se nađe a da to ima istorijsku vrednost, evo jednog predmeta koji nam stoji ispred nosa, za koji nismo znali šta je.

Prvi koji je naslutio o čemu se radi bio je istoričar Hunor Szabo. Kroz prozor voza koji je izlazio iz železničke stanice u Subotici, spazio je kameni predmet koji mu se učinio poznat. Nakon kratkog istraživanja došao je do razglednice koja je dala mogući odgovor.

postament

Sto godina ranije

Krajem 1918. godine iz parka kod železničke stanice nestala je skulptura voljene kraljice Elizabete Bavarske – Sisi. Vlast nove kraljevine uklonila je simbole prethodne monarhije. Izgubio se svaki trag ptici Turul sa vrha obeliska na glavnom trgu i poprsju kraljici Eržebet.

obelisk subotica

Obelisk na trgu bez ptice Turul (dvadesetih)

Jedan dokument u Istorijskom arhivu Subotice svedoči o istrazi koja je dovela do pronalaženja kraljičine biste (vidi priču: Istraga detektiva Tota). Međutim, ta skulptura nije ponovo postavljena. Kako u tekstu za “Het nap”navodi Hunor, razlog je bio spor između železnice (MAV) i Grada oko toga čije je spomenik vlasništvo. Eto traga koji nas vodi na stanicu. Spomenik je ponovo nestao 1944. a postament je verovatno preuzela železnica kao svoje vlasništvo. Govorimo o kamenu koji se i danas nalazi u dvorištu stanice, između pošte i podvožnjaka.

postolje

Spomenik u parku kod železničke stanice (postavljen 1900.g)

erzsebet kiralyno

Hunor Sabo je pokušao na železnici da sazna nešto više ali tamo nisu imali odgovor. Prošlo je predugo vremena, izmenjale su se države i režimi a kamen je ipak samo kamen. Neko je pominjao Titovu bistu. Možda je postolje u neko vreme nosilo i nečiju drugu glavu, međutim, pogled na slike je nedvosmislen dokaz da je ovaj kameni postament onaj iz 1900. Slova koja su bila na njemu, mogla su biti skinuta ili su izbledela ako je u pitanju farba. Neke savremene metode bi možda mogle da daju potvrdu ovoj pretpostavci. Za početak, muzej bi mogao da preuzme ovu relikviju, a u nekoj narednoj fazi moglo bi se razmisliti i o replici stare dobre Sisi. Do dana kada original bude nađen u nečijoj kolekciji ili podrumu, zaboravljen kao i ovaj kamen.

stanica

tabla

Zašto vratiti Elizabetu Bavarsku

Sudbina kraljice Elizabete Bavarske (Sisi), ima i one elemente koji su zanimljivi za pripovedanje a samim tim i za turiste. Ona je dobro poznata u Mađarskoj, Austriji i Nemačkoj ali ne i na Balkanu (izuzev ostrva Krf). Posetioci koji dolaze iz Srbije, u Subotici po pravilu traže šarm K und K monarhije, to se vidi po interesovanju za arhitekturu i artefakte iz tog vremena.

Priča o Sisi je priča o najlepšoj ženi svog vremena, modnoj ikoni i slavi koja se završava nizom tragedija koje su zadesile tu ženu. Ona ne bi imala lokalni karakter da 1900. godine u Subotici nije postavljen veoma lep spomenik (poprsje) u parku kod željezničke stanice. U nekoj turističkoj turi, danas bi taj park okružen starim palatama, imao kao sadržaj i ovu pitku i uzbudljivu priču, kao stvorenu za popularnu novelu.

Kraljica Eržebet Sisi je univerzalni simbol jedne epohe za kojim tragaju mnogi koji posećuju Suboticu. Sa ove istorijske distance, bio bi to spomenik jednoj lepoj ženi, a onima koje zanima istorija, autentični detalj i priča o jednoj tragičnoj subini.

SISI szabadka

 

 



KOMENTARI

  1. Kenjereš Andraš kaže:

    Bilo bi elegentan postupak od sviju nas da njeno poprsje vratimo na svoje staro mesto. Živela je za dobrobit sviju nas u onim vremenima Monarhije.
    Donela bi Subotici bezbroj turista iz cele Europe.

  2. Pera kaže:

    Slazem se u potpunosti.Vratiti Elizabetu na mesto:-)

  3. Kaufmann kaže:

    Sziszi je bila carica Austrije, kraljica Mađarske i Ceske!

  4. sev24 kaže:

    Sisi, je bila austrijska carica i ugarsko-hrvatska kraljica kao supruga cara Franje Josipa.

  5. bac Vranje kaže:

    titula je glasila : “ Po milosti Božjoj carica Austrije,
    kraljica Ugarske i Češke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Galicije, Lodomerije i Ilirije;kraljica Jeruzalema itd.“ Da ne nabrajam jos dvadesetak titula..

  6. STeve kaže:

    Lansky-a za kralja!

  7. karlo kaže:

    Ovo je puna titula Franje Josifa, npr:
    His Imperial and Royal Apostolic Majesty,
    By the Grace of God Emperor of Austria,
    King of Hungary and Bohemia, Dalmatia, Croatia, Slavonia, Galicia, Lodomeria and Illyria;
    King of Jerusalem, etc.;
    Archduke of Austria;
    Grand Duke of Tuscany and Cracow;
    Duke of Lorraine, Salzburg, Styria, Carinthia, Carniola and Bukovina;
    Grand Prince of Transylvania, Margrave of Moravia;
    Duke of Upper and Lower Silesia, of Modena, Parma, Piacenza and Guastalla, of Auschwitz and Zator, of Teschen, Friaul, Ragusa and Zara;
    Princely Count of Habsburg and Tyrol, of Kyburg, Gorizia and Gradisca;
    Prince of Trent and Brixen;
    Margrave of Upper and Lower Lusatia and in Istria;
    Count of Hohenems, Feldkirch, Bregenz, Sonnenberg etc.;
    Lord of Trieste, of Cattaro and on the Windic March;
    Grand Voivode of the Voivodeship of Serbia

    Interesantno sto je nosio i titulu Velikog Vojvode Vojvodine Srbije iako je Vojvodina ukinuta 1867. austrijsko-madjarskom nagodbom

  8. amacak kaže:

    pre dosta godina igram preko emeila combat mission sa jednim švabom. posle pauze od par dana pošalje on potez i izvinjava se zbog kašnjenja koje je nastalo zbog puta … negde … sa suprugom. pitam ga kako je bilo, on kaže dobro ali je propustio da obiđe par mesta koje je hteo jer je „sisi“ bila važnija, naravno supruzi.

    znao sam ko je „sisi“ baš zbog teksta, verovatno lanskog, gde se spominjala ova statua blizu željezničke stanice. vraćajte to, privućićemo verovatno još koju suprugu čija je reč jača od muževljeve.

  9. Pere kaže:

    Na teritoriji nekadašnje Jugoslavije postojala su četiri spomenika Sisi, koliko ja znam, i to u Puli, Vršcu i dva u Subotici. Nijedan od tih spomenika nije bio orginal već kopija, odlivak u bronzi. Bistu Sisi u parku kod željezničke stanice u orginalu u mermeru izradio je Štrebl Alajoš sa koje je skinut kalup i koji je poslužio za izradu nekoliko odlivaka a biste postavljane u nekoliko mesta širom Mađarske (Austrougarske). Negde sam pročitao da se orginal nalazi u Koložvaru a kalup u Miškolcu ili obrnuto. Mislim da ako bi postigli saglasnost na nivou grada , nebi bilo nekih velikih teškoća da se još jedna kopija biste izradi i postavi na mesto gde je nekad postojala! Ja sam za to mada sam i skeptik koliko dugo bi bista stajala u parku ako znamo za noćne aktivnosti sakupljača sekundarnih sirovina u Subotici! 😉

OSTAVITE KOMENTAR