Koliko je stara žuta kocka

Kada je kod nas nešto staro a dobro, onda se kaže da je to još od vremena Marije Terezije. Za neke železničke pruge se tvrdi da nisu popravljane još od njenog vremena iako je prvi voz krenuo u Engleskoj kada je voljena vladarka već bila blaženopočivša. Starom caru Franc Jozefu (1830-1917) ne pripisuje se ništa, a živeo je i carevao u vremena koja se zovu lepa (belle epoque). U približno istom periodu, Velikom Britanijom je vladala kraljica Viktorija. Britanci te godine zovu Viktorijansko doba.

Marija Terezija (1717 – 1780) preuzela je sve uspomene na crno – žutu monarhiju kod nas, mada je danas malo šta sačuvano iz njenog vremena.

Za žutu kocku bi se mnogi zakleli da je iz vremena Austrougarske, kao i sva arhitektura sa kitnjastim fasadama. Istini za volju, treba reći da su se neki trendovi nastavili još neko vreme nakon Habzburgovaca. Na primer, nisu sve gelegunje zasađene u ono vreme, već se ta praksa nastavila i kasnije, kao što ni Žolnai keramika na krovu i fasadi Gradske kuće nije sva ona iz 1912. godine već se nakon oštećenja zamenjuje po potrebi istim takvima od proizvođača iz Pečuja.

Odatle je stigla i žuta kocka. Ali, pođimo redom.

Do dolaska železnice (1869), Subotica je bila grad širokih blatnjavih zemljanih ulica i kuća od istog tog materijala. Sredinom je proticala otvorena kanalizacija a tek po negde su postojali trotoari od opeke. Kad je ovuda prošao „gvozdeni put“, počela je da se menja struktura, do tada poljoprivrednog stanovništva, a sa njima i izgled kuća. U proleće 1878. godine došlo je vreme da se poploča prva ulica u gradu. Bio je to današnji korzo. Dalje su se stvari po tom pitanju odvijale ovom dinamikom: Put od stanice do Prokeš palate 1880. godine, trg ispred pozorišta (kamene kocke i asfalt) 1891. godine, iste godine Štrosmejrova ulica (kamena kocka i asfaltni trotoar)…

Podvožnjak posle bolnice

Žuta kocka je u Suboticu stigla 1922. godine. Inženjerski ured stupio je u kontakt sa fabrikom keramike Žolnai u Pečuju, gde su za popločavanje ulica preporučili ovu, po njihovim rečima, neuništivu kocku.

„Ova kocka je veoma postojana, potpuno otporna na sve vremenske promene i sve fizičke udare.“

Kao dokaz navode popločanje u samom Pečuju i Osijeku – „gde već punih osamnaest godina odoleva ova kocka svim nedaćama i nema nikakvog oštećenja ni na jednom jedinom komadu. Čak ni uglovi opeke nisu izlizani ni oštećeni.“

U narednih nekoliko godina kroz Suboticu je prošao put od žute cigle. Senćanskim putem, Beogradskim putem od bolnice do vatrogasaca, i od Matije Gupca do zatvora…

Ulicama Braće Radića, Štrosmajerovom, Matka Vukovića, Đure Đakovića, delom Somborskog puta, zatim kroz Zagrebačku preko Preradovićeve i dalje Bajskim i Halaškim putem do Zorke.

Raskrsnica Zagrebačke, Preradovićeve i Somborskog puta

Trigerova metla

Ljubitelji kultne serije „Mućke“ (Only fools and horses) znaju epizodu kada komunalac Triger od opštine dobija priznanje za štedljivost. Naime, ovaj čistač ulica je dvadeset godina koristio jednu jedinu metlu. Kasnije, u društvu, Triger objašnjava da mu je to pošlo za rukom zato jer je svoje sredstvo za rad redovno održavao, tako što je više desetina puta menjao četku, a i motku je nekoliko puta promenio. Svima, sem usporenom Trigeru, tada je postalo jasno da to odavno nije ona metla od pre dve decenije.

Po istom pricipu najlepši gradovi Evrope sačuvali su „staru“ kamenu kocku na svojim ulicama. Iako bi asfalt zasigurno bio komforniji za učesnike u saobraćaju, kaldrma čuva atmosferu starih vremena jednako kao i fasade. U njihovom slučaju, poput Trigerove metle, teško da postoji i jedna kocka od onih koje su prvobitno tamo postavljene. One se redovno zamenjuju tako da su kolovozi uvek ravni, pa pojam kaldrma ne znači grbavo. Subotica je imala na ulicama i krupnu i sitnu granitnu kocku. Ona se vremenom trošila i oštećivala sve dok nije rashodovana. Jedino je žuta klinker kocka stvarno bila neuništiva. Bila bi ona na svom mestu i dan danas, da nije imala tu jedinu manu. Bila je klizava. Kada su po njoj počela da idu motorna vozila, bilo je jasno da ona nema budućnost.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Boki kaže:

    Hvala Lansky. U mnoga dvorišta je dospela ta žuta kocka, iz detinjstva mi je ostala uspomena na nju da kada bi hteo da je prepolovim nije bilo ni upola lako kao sa npr. običnom opekom. Stvarno je imala izuzetnu čvrstinu a znala je da pukne i „gde njoj paše“.
    Hvala još jednom za ovaj tekst! 🙂

  2. Suboticanin kaže:

    Da li se zna gde je zavrsila zuta cigla iz brace radic ulice ili je samo preko nje pruzen asfalt?

  3. Aleksa kaže:

    Za ukicu Brace Radic nisam siguran ali je na Halaskom putu ostala ispod asfalta.

  4. Lansky kaže:

    Žuta cigla je izvađena prilikom rekonstrukcije Braće Radić tako da se nadam da je negde čuvaju. Bio je slučaj da su stanovnici Kameničke ulice dobili od grada staru kamenu kocku malog formata i da su sami popločali svoju ulicu. Isti je primer bio i u onoj ulici blizu Starine Novaka. To je veoma fino uređeno. Jedan gospodin iz tog kraja, koji je bio zainteresovan za slično rešenje, pričao mi je da je puno te granitne kocke odneseno na deponiju. Preko toga je došao šut pa onda razno đubre tako da je to sahranjeno zauvek.
    Ono što se nalazi ispod asfalta, ima šanse da jednom iskopaju arheolozi.

  5. Kertvaros kaže:

    Zuta cigla je vrlo lepa, nazalost saobracajno technicki potpuni promasaj. Jos mnogo pre automobilizacije kada su konjske zaprege bile jedno od najvaznijih saobracajnih i transportnih sredstava, kocijasi su tamo imali velikih teskoca. Narocito u zimskom periodu. Tu nisu pomagali cak ni zasiljeni gvozdeni kramponi na konjskim potkovama koje su bacale iskre po zutoj kocki na veselje nas dece. Sto se kaldrme tice zanimljiva je njena etimologija i njena metarmorfoza kroz istoriju. Rec potice iz grckog jezika, glasi „kalos dromos“ sto znaci „lepi put“. Rec preuzimaju Turci i ona u njihom jeziku glasi „kalidirma“ sa istim znacenjem kao i u grckom jeziku. U nasim krajevima postaje „kaldrma“ sa obaveznim epitetom „Turska“ i predstavlja sinonim lose ceste. Po Evropskim gradovima su cesto kao i kod nas flasterisane ulice i puteve jednostavno zalijali asfaltom, koji se je nakon izvesnog vremena izlizao i na putevima su nastale udarne rupe vrlo neugodne i opasne za saobracaj jer su vozaci vozili u slalom da spase svoje vozilo i istovremeno time ugrozavali ostali saobracaj. U Zapadnoevropskim gradovima su pocetkom 60-tih godina masovno vadili kocku iz njihovih ulica i asfaltirali ih radi novonastalog talasa automobilizma. Stare fasade na zgradama iz 17-19 veka su sakrivane nekakvim Eternitskim plocama da bi delovale „moderno“ Na kraju proslog veka su shvatili da su stare ulice i stare fasade mnogo lepse od asfalta i monotonih i jednoobraznih Etrenit fasada i pocelo se sa retrolook arhitekturom i spasavanjem i revitalizacijom onoga sto je jos ostalo. Posto su pesacke zone prosirene manje vise na celu staru gradsku jezgru i automobilski saobracaj izbacen iz starih i uskih gradskih ulica, nije vise bilo potrebe za asfaltom. Krenulo se iznova u flasterisanje, samo je bilo pitanje gde naci kocku iz proslih vekova. I kocka se nasla u izobilju. Stari Istocnoevropski gradovi su ponovili gresku Zapada iz sredine 20 veka i masovno vadili granitnu kocku i jos bili sretni sto u Zapadnoevropskim gradovima to trebaju i dobro placaju svaku isporuku. Danas vec polako i oni shvataju svoju gresku.
    Prica o Trigerovoj metli me podseca na biciklu mog pokojnog ujaka. Ponosno je pricao da je od prve plate kao kalfa podigao kredit i kupio biciklu koju i dan danas jos uvek vozi i koja ga odlicno sluzi. Pri tome je uvek zaboravljao da je ram (vaza) bio jedini originalni deo a sve ostalo nebrojeno puta promenjeno i zamenjeno novim delovima i sa prvobitnom biciklom vise nema nista zajednickog.
    Na poslednjoj slici se vidi jedan originalni Willys Jeep/ Station Wagon. Sva ta vozila su bila iz kontingenta USA pomoci tadasnjoj FNRJ. Mi smo u Subotici imali dva takva, jedan je na slici. Drugi je bio poznat po imenu „Crna Marica“ I sluzi je u SUP-u kao sluzbeno vozilo. Istina bia je to jedna zelena Marica, ali nama klincima uvek interesantna zbog publike koju u njoj vozili.

  6. matori kaže:

    Zna li se tehnologija proizvodnje ove kocke tj.može li se to po istom receptu ponovno proizvoditi?Ipak,možda je jedina mana te kocke što je kad pokisne dosta skliska pa to čini automobile nestabilnim.Estetski je nenadmašna.

  7. IvanM kaže:

    Jedan manji deo je iskorišćen za ukrase oko ivičnjaka.Na Korzou kada padne sneg i ne paziš gde staješ eto nevolje.

  8. Robert kaže:

    Lansky,odličan tekst.redovno pratim vašu rubriku.igrom slučaja sam se zadesio kada su ultom dizali žute cigle(ne kocke) ako me sećanje ne vara to su kinkel cigle.stanari te ulice kao i ja tada koji sam tamo bio ,uzeli smo za uspomenu te cigle.one su od 5-7 kg težine (tu negde).sastav im se ne zna.dosta ljudi imaju u domaćinstvu za kišeljenje kupusa pošto ne upija vlagu zato se valjda i kližu.a u kameničkoj ulici je kaldrma,sive kocke.kolko se sećam odavno su tamo.pozdrav

  9. Miša _Su kaže:

    Zna li neko gde je nastala zadnja slika, ne mogu da prepoznam ulicu. Sigurno je mnogo izmenjena, iako se ja dobro sećam tramvaja.

  10. Kertvaros kaže:

    Meni ta ulica jako lici na Somborski put.

  11. Lansky kaže:

    …gledano iz pravca buvljaka.

  12. Croat kaže:

    Prije petnaest godina sa bio u Opatiji i oni su imali tu zutu kocku

  13. ludilo kaže:

    znaci zuta kocka ce definitno proslaviti 100 godina postojanja…Lep ljubilej. Uspeo sam da uhvatim u prolazu stotinjak komada kada se vadila 2007 godine. Eto za uspomenu

  14. Toranj kaže:

    Lepa je na oko, kvalitetna, dugotrajna, ali za manje površine. Kao ukras. Za saobraćaj, bilo automobile ili pešake jako klizava. Novo vreme traži nešto novo, modernije. Koliko kvalitetno, to je druga priča..

  15. Gligorije kaže:

    Ja sam i dalje da Lansky bude gradonacelnik Subotice, a gospodin Kertvaros dogradonacelnik. I mislim da bi tek tada bilo lepo za Suboticu i Suboticane.

  16. Miša_Su kaže:

    @psihopata
    Hvala, 🙂

  17. Željko kaže:

    Beogradski put

  18. Oki kaže:

    @subotičanin
    Ti kanda’ subot’čanin samo po rođenju, kad nemaš pojma da u ul. Braće Radić nije asfalt.
    Pa nije mog’o ni bit’ pružen!

  19. Milorad kaže:

    Ta kocka je bila klizava pa je nekom dobro doklizala

OSTAVITE KOMENTAR