Kroz Drapšinovu 1984. godine

Početkom devedesetih, pizzeria Castrvm nalazila se u podrumu stare građanske kuće u Drapšinovoj ulici. Dnevna svetlost je u ovaj lepo uređen lokal ulazila kroz one podrumske prozore okrenute ulici, na kojoj su leti bili raspoređeni stolovi. Iza jednog od tih prozora nalazio se i ženski toalet, međutim, sa trotoara to nije moglo da se nasluti jer je taj, kao i ostali pendžeri, bio sa „mlečnim“ staklom.

Toga dana kada je staklu na tom mestu došao kraj, vlasnik picerije je pozvao majstora koji je odmah stigao, opravio posao, naplatio i odmaglio. Brojni gosti i poslovi u restoranu, nisu nikom dali vremena da proverava kvalitet obavljene staklarske usluge, jer to spada u ono rutinsko održavanje…Sve dok se te večeri jedna mlada dama, inače stalna gošća, nije požalila vlasniku picerije. Naime, njen boravak u „najmanjoj sobi“ u nezgodnom trenutku je prekinulo nečije dozivanje. Kad se okrenula prema prozoru imala je šta da vidi. Neki mangupi koji su zauzeli sto na ulici, mahali su joj kroz novo ali prozirno staklo, namešteno toga dana. Ono staro zamagljeno, majstor je zamenio najobičnijim, ne mareći za to što ono štiti ženski wc od pogleda sa ulice. Ko zna koliko je trajao ovaj „šou“ za društvo oko stola, sve zbog tog nemarnog staklara.

stara drapsinova (10)

Ova bizarna anegdota i bezbrojne druge zgode i nezgode, pripadaju vremenu kada je ovaj sokak bio prepun mladog sveta, kada su se novi skupi automobili obavezno guzili oko kafea Galerija a pank rokeri držali front kod Gustava, deca se kockala u Vegasu i drndala flipere u Mraviću…

Svi ti dani tonu u sve dalju tamu prošlosti, ali za ovu ulicu to su najsvetliji trenuci njenog postojanja.

Drapšinova se nakon toga vratila tamo gde je i bila pre nego što je „otkrivena“ polovinom osamdesetih. Kao i te 1984. i danas je ona put od nikuda ka ničemu.

stara drapsinova (5)

Na slici iznad -„Pivnica“ čiji je izlog krasila velika plastična krigla BIP a unutrašnjost klasični socoški birc sa kariranim stolnjacima i limenim pepeljarama (desno) i kafana Dva goluba (levo).

stara drapsinova (3)

Tapetar Gombaš

stara drapsinova (1)

Podrum u kojem se tada čovek nije mogao uspraviti, nakon produbljivanja i borbe sa podzemnim vodama izgradnjom betonske „kade“ 1990. godine, uređena je pivnica Gustav. Kao i mnogi lokali iz tog vremena, prekratko radio da bi isplatio investiciju.

stara drapsinova (6)

stara drapsinova (2)

Pre 30 godina otvoren je kafić Galerija. A 1984. bili su tu…

stara drapsinova (7)

…obućar Novak i cipelar Gombaš

stara drapsinova (9)

Snimke je 1984. načinio Augustin Juriga

stara drapsinova (8)

stara drapsinova (4)



KOMENTARI

  1. mirella kaže:

    Divna stara vremena. Drago mi je sto sam bila svjedok tog vremena.

  2. sportkanal kaže:

    inace ova ulica je centar centra. toliko o tome kako je kod nas bilo sve super do 90tih…
    razvaljeni ko drezden posle 2 svetskog…

  3. Komanceros kaže:

    Ta ulica je „centar centra,“ i kao takva jaki magnet za seljacku publiku koja je nadirala u tu inace gradjansku ulicu i od nje napravila ono sto vidimo na slici. Balkanskoj seljacini je kruna zivotnog uspeha da stanuje u „centru centra“ a to dolazi od tuda da je glavni gazda u selu uvek gradio sto blize crkvi koja je po logici bila u centru sela. Isto takva Balkanska seljacina je odredjivala urbanisticke planove i nije mogla da shvati da se urbanizacija stvara iskljucivo ravnomernim rasporedom urbanih atributa koji cine urbano naselje ili onog koje ima takve aspiracije. Dok je god ljudima po Balkanu simbol gradjanskog zivota jedna Prozivka ili Radijalni put, gradovi ce izgledati tako kako izgledaju i odslikavati kulturu i mentalitet stanovnika. Seljacina u svojoj logici misli , sto ima vise spratova tim je gradskije i otmenije. Nije problem nadiranje seljacina u grad, problem je sto sa sobom donose svoju kulturu i mentalitet. Ta ulica je videla i bolje dane i ja je i poznajem kao takvu. U Subotici ima jos dosta ljudi koji su tamo rodjeni i proveli detinjstvo i mogli bi sigurno mnogo toga reci o metamorfozi jedne gradjanske ulice u simbol kasabe.

  4. De la Croix kaže:

    Ulica na slikama jeste provincijska zato što pripada vremenu kada je Subotica bila cela takvo naselje. Logiku krivih sokaka mogu da objasne mape starih vodotokova i mape grada iz 18. i 19. veka. Neke slične su vremenom nestale a ovaj Gomborski sokak je preživeo iako je par koraka od gradske kuće.

  5. sportkanal kaže:

    ne radi se o krivim sokacima nego u derutnosti cele ulice!
    pogledajte slike i fasade samo!

  6. Lenin kaže:

    Bilo nekad i bazen u toj ulici… ili nije?!Toliko mi i nije važno.Ali da je bio vhs video klub,to je fakat.Kao i da je gospodin Dudaš Lajčika u toj ulici počeo (porodičnu) karijeru,u jednom vlažnom podrumu.
    U toj ulici je „biznismen“ Kramp otvorio „navaho“ kasino,sa tuđim parama(ne znam da li su braća Arpaš ikad preboleli to).Otvoreno,uz blagoslov ratnog huškača i profitera,utajivača poreza Kradomana Božovića.Poker aparati Bož’ća,infrastruktura g Krampa,zarada se deli,porez nikome.
    U bifeu „Dva Goluba“ radila keva našeg pokojnog prijatelja Hozelita,gde smo ponekad svraćili na pivce i par partija bilijara.
    Jelte? Da li se varam ili je ta ulica još uvek bez asfalta,sa onim kamenim kockama 25x25x25cm(ili manji)?Stvarno sam davno bio centru.

  7. peto kaže:

    kafana dva goluba je bio kod kasarne na halaskom putu

  8. Ket golomb kaže:

    Možda se ovako bolje vidi:
    http://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2016/10/bife.jpg

  9. erdelji Judit kaže:

    U ovoj ulici su se radjala deca, Hajzler porodiliste gde sam i ja rodjena. Parno kupatilo , i tamo sam isla kao mini devojcica sa tetkom, kade za kupanje, i ko zna sta sve, ne secam se. Cinjenica je da je ova ulica nekada bila „kulturn“, i onda je dosao komunizam.

  10. amacak kaže:

    ako ništa drugo ove fotografije otvaraju oči nama koji se tih vremena sećamo kako je grad izledao u vreme kada se mnogo manje pažnje poklanjalo izgledu centra grada i posebno stanju fasada u gradu. ustvari, moje su odavno otvorene drugim fotografijama baš sa ovog sajta.

    što sam stariji sve su mi smešniji crno beli komentari dežurnih sveznalica koji su uvereni da je „onda“ sve bilo idealno ili sa druge strane da su „komunjare sve uništile“, dakle da je pre njih sve bilo idealno. prvima savet da još jednom pogledaju slike iz teksta nastale u ta „divna vremena“. drugi, koji idealizuju stanje pre 2. ili 1. svetskog rata sada nisu tema.

  11. arlekino kaže:

    U Subotici pre Prvog svetskog rata smrtnost dece do 5. godine bila je 80%. Toliko o „starim, dobrim vremenima.“

  12. amacak kaže:

    arlekino, kakvog smisla ima porediti smrtnost dece pre 100 godina ako se zna koliko je medicina napredovala?

  13. Komanceros kaže:

    Crno – bele fotografije uvek zrace izvesnom trisstesom (otuznoscu) narocito otkako smo upoznali digitalnu fotografiju. Devastirane fasade kao posledica lose i jeftine gradnje, istorijskih, drustvenih i ekonomskih prilika, opsteg siromastva a koje je opet posledica zaostalosti i sveopste zatucanosti i ogromnog deficita kako sveopste tako i specificne kulture stanovanja. Ulicu sam prilicno dobro upoznao kao i ulicu Zilinskog i Bledsku. Bilo je to 50 – tih godina kada sam sa decom iz tog kraja isao u skolu. Stanovi su iznutra bili isto takvi kao i fasade izvana tada jos u dobrom, ali ne i odlicnom stanju. Ruiniranje nastaje kasnije nadolaskom veceg i gusceg saobracaja koje sve jace svojim teskim kamionima i slicnim gravitirao prema Zelenoj pijaci. Sve to nije ostalo bez traga na fasadama a valjda i na temeljina objekata duz ulice. U kapitalizmu se fasade koje su po pravilu u privatnim rukama lepo odrzavaju jer vlasnik ima interes da permanentnim renoviranjem i odrzavanjem objekta dize njegovu trzisnu vrednost i uvecava svoj kapital. U tome mu pomaze drzava svojim zakonima. Svako ko objekat koji je u njegovom vlasnistvu renovira i dovodi na savremeni nivo, moze svoje troskove da „skine“ sa poreza, odnosno njegovo poresko opterecenje se umanjuje kroz visinu investicije a to moze biti od 10-20% pa sve do 100%. U posebnim slucajevima, recimo ako objekat ima istorijsku, umetnicku, ili slicnu vrednost, onda njegovo odrzavanje sufinansira i odgovarajucu drzavni organ. Po mome skromnom misljenju jedan svebalkanski problem je kultura stanovanja. Ako pogledama fotografije kuca i stanova koji se prodaju po portalima za trgovinu imobilijama, neugodno upadaju u oci stanovi odnosno unutrasnji izgled stambenih prostorija. One odaju uglavnom aljkavost, nedostatak stila, bezvezno gomilanje nefunkcionalnog namestaja, obavezno zabavna elektronika i skoro nigde kakav regal ili polica sa knjigama. Ako u nekom stanu i ima police sa knjigama, onda je ona garantovano manja nego ekran televizora. Sve je nepospremljeno svuda leze komadi odece, u kuhinji neoprano posudje. Mislim, i meni se to togadja da stan nije tip-top pospremljen, ali ipak molim vas, za slikanje… Kada neko prodaje automobil, onda ga opere izglanca da sve sija i tako ga dovozi na pijacu. Zasto nije tako i sa nekretninama. Hocu da kazem izgled nasih gradova je slika i prilika nas samih. Najbolji dokaz su Zapadnoevropski gradovi. One cetvrti u kojima zivi stanovnistvo orijentalne provenijencije se dijametralno razlikuju od cetvrti sa domacim stanovnistvom. Amsterdam, odnosno njegov gradski nukleus se sastoji od gradjevina uglavnom iz 17-18 i 19 veka. Nikom nije ni na kraj pameti da ih rusi i na njihovo mesto postavi betonske visespratnice. Naravno i oni imaju novogradnje ali one su i na novim prostorima. Ti novi prostori su povezani perfektnim saobracajnim sistemom tako da se i sa najudeljenije periferije stize za 10 – 20 minuta na svaku zeljenu destinaciju na sirem ili uzem gradskom podrucju. Kada bi Holandjani imali u nekom svom gradu Drapsinovu ulicu, konzervirali bi je renovirali i pretvorili u „Diznilend“ a kocka kamenog flastera bi bila podignuta na nivo nacionalnog spomenika.

  14. arlekino kaže:

    @amacak

    U ostalim gradovima monarhije smrtnost dece ni izbliza nije bila tolika. A pored toga sto su deca padala ko snoplje u „staroj, dobroj Subotici“-u „zlatno vreme“ ulice su bile od blata, kuce su bile od blata, a ljudi su se, verovatno, i hranili blatom. A forumi su puni onih koji velicaju upravo to vreme

  15. Lansky kaže:

    Drago mi je da su komentari oko ove teme kvalitetni i da je društvo odabrano i kultivisano iako ne vlada ujednačeno mišljenje. Što veli Amačak, doživljaj nekih prošlih epoha često je pojednostavljen – crno/beli. O svakom vremenu bi mogli posebno da govorimo i iznesemo svoja saznanja ali se moraju isključiti emocije. Privrženost nekim nacionalnim projekcijama ili ideologijama obavezno vodi neobjektivnosti.
    Sudbina Drapšinove je složena. Imamo slične šorove: Harambašićevu i Aginu, koji su potpuno očuvani, dok je Drapšinova pola veka čekala rušenje. Kada smo se složili da bi je trebalo ipak sačuvati – počelo je rušenje.
    Slike enterijera su stvarno tužne. Fotograf Subotičkih novina Malagurski, jednom je primetio kako su plastične flaše na trpezi NEFOTOGENIČNE. Stvarno, ako uređujete enterijer probajte na kraju da ga slikate. Na fotografiji ćete videti šta ne valja odnosno šta kvari sliku.

  16. webislav kaže:

    Nekada davno su ulicu zvali i Gomboski sokak, zbog zanatlija koji su pravili dugmad, takodje su je zvali i Bela Ladja ulica po kafani na pocetku ulice. Gradsko kupatilo je bilo preko puta sadasnjeg kafea Liverpul a u okviru tog kupatila je bio i ne bas veliki bazen.
    Ne treba zaboraviti i da je u toj ulici bio i jedini sah klub u gradu u dvoristu kuce br 5

  17. Bunjevac kaže:

    U tom sokaku je bio i niki badagoš.

  18. amacak kaže:

    arlekino, što bi rekli wikipedijanci „citation needed“.

    ulice su bile od blata i ostalim mestima vojvodine i verovatno svim delovima monarhije gde nije bilo jeftinog kamena ili drveta sa najbližeg brda. osim ako ne tvrdiš da su, recimo, u somboru sve ulice bile sa kaldrmom a kuće od suve i od vlage dobro izolovane cigle.

  19. Aleksa kaže:

    Teme se tako brzo smenjuju da sve do sada nisam uspeo da u glavi rekonstruisem bivsu ulicu, koja je u narodu bila poznata kao „Gombkötő utca“.Naziv „Gomboski sokak“ je nastao verovatno mnogo kasnije, ja za njega ranije nikada nisam cuo.
    Posto sam se vec latio komentarisanja, ipak bi bilo dobro da zadjemo malo dalje od 1984.godine.
    Pa prvo desna strana.pocev od ulice Matije Gupca. Pivnica koja je na drugoj slici ranije je bila prodavnica hleba „Fidelinka“. U sledecoj zgradi, u dvoristu je bila pekara, ako pazljivo pogledate ukrase iznad kapije primeticete perece. Ovde smo po starom obicaju nedeljom donosili kolace da se ispeku – uostalom, to su radili i ostali pekari u Subotici – pitajte svoje stare. Prodavnica pekare je bila u radnji ispred koje se vidi covek u prolazu. Tu je nadalje bila poslovnica Mariborskog „Birostroja“.O pivnici „Gustav“ ne bih pisao jer je to opisao u tekstu teme.Hajzlerovo kupatilo (slika 5 i 6) ima zanimljivu istoriju. Sagradjeno kao javno kupatilo, posedovalo je odaje – u prizemlju kade ugradjene u pod, a na spratu obicne kade. Po pricama, javna kupatila, pa i ovo, bila su idealno mestu za ljubavne sastanke, tu se nije trazila licna karta kako bi se dokazalo da su parovi supruznici. Na spratu se nalazila odaja u kojoj se sa Palickim muljem lecila reuma.Postojao je i manji bazen sa toplom vodom – bazen je bio otvoren za muske posetioce, a jednm nedeljno samo za zene.U ulicnom delu kupatila se nalazilo porodiliste, koje je nosilo naziv – necete verovati – „Udarnik“.Dalje se nekada nalazio Sah klub „Spartak: i to u celoj zgradi, u kojoj se nekada nalazila „Pucka kasina“. Nazalost ulicni deo zgrade je pretvoren u poslovne prostore a sah klub se smestio u dvoristu. Dalje, na mestu sadasnjeg Gerontoloskog kluba se nalazila podoficirska menza. Na uglu, ogromna prodavnica „Suboticki magazin“.
    Leva strana, bife „Dva goluba“ ima zanimljivu istoriju. Naime, kafana zvana „Dva goluba se nalazila nekada na uglu ulica Brace Radica i Orfelina Zaharija. Kako se zgrada srusila, naziv je preuzeo pomenuti bife (bife na Karadjordjevom putu se zvao „Kod goluba“, poslovodja je bio poznati ugostitelj Hupko Aleksandar – Sandor. Zgrada u kojoj je bio bife vise ne postoji). Dalje, u suterenu sledece zgrade se nalazila radionica poznatog vodvodara Sebenji. Zgrada advokata Matijevica, kojom pocinje ova tema, meni je poznata vise po cerci pomenutog advokata, Mariki Matijevic, koja je zajedno sa Dorozmai Katarinom pevala na prvim festivalima „Omladina“. Malo dalje se nalazila Hemijska cistiona Ispanovic,cija se porodicna kuca vidi na slici 9, Ta i jos dve zgrade su pretvorene u poslovne prostore. Dalje,prema uglu nema velikih promena, osim sto poslovni prostori imaju drugu namenu, a porodicna kuca Ispanovic je isto pretvorena u poslovne prostore. Na kraju ulice restoran „Bela ladja“ u kojoj je svojevremeno otvoren prvi Express restoran.
    I na kraju, nesto sto je svima promaklo, u celoj ulici je postojao drvored gelegunja, koje su prilikom rekonstrukcije kolovoza nemilosrdno posecene sve do ulice Endrea Bajci-Zilinskog.
    Posto je tu bilo reci o vodotocima, vec nedeljama pripremam napis o vodotocima u sirem centru Subotice, pa kada prikupim sve podatke,veoma radu cu ih objaviri u rubrici „Stari grad“.

  20. stormwatch kaže:

    Ovo kako je Drapshinova izgledala 1984. je mala maca i Svajcarska kako su izgledali Jovana Mikica, Majsanski put, Milosa Obilica, ulice oko prozivke i sl. A u to vreme je i Strosmajerova izgledala ko da su tri bombe pale na nju.

  21. Anonimni kaže:

    Aleksa ! Svaka čast zaista je tako bilo međutm Gombaš cipelar je bio na mestu današnje Galerije odrasla sam i živela preko 40 godina !!!

  22. petar ursal kaže:

    Posle obucara Gombas bio je krojac Piukovic Alojzije i pored njega zlatar. Na mestu krojaca posle je otvoren butik Ceca vlasnistvo Kerekes Svetlane bivse prodavacice u robnoj kuci Standard Zagreb Posle je u ulici bio Ispanovic hemijska cistiona,pa ostrac pa berber i na cosku restoran Bela Ladja

OSTAVITE KOMENTAR