Evo nas na uglu Štrosmajerove i Petra Drapšina. Iako je zgrada i danas na svom mestu, teško bi je prepoznali jer je na ovoj slici celo njeno prizemlje u jednom velikom izlogu. Čak i ulaz koji se nalazi na samom ćošku, ispod balkona, tih tridesetih godina je zastakljen da bi trgovina dobila na prostoru za izlaganje.
Kada je osamdesetih godina došao dan da se staklene reklame skinu, (to je već bio Namateks) i stara zgrada renovira, Subotičane i zaštitare je čekalo iznenađenje. Iza „firme“ koja se nalazila pod balkonom, otkriveni su lepi, dekorisani potporni stubovi.
Potpuno zaboravljeni detalji ali i kompletan izgled Štrosmajerove ulice, otkrivao se pred Subotičanima, kako su jedan za drugim skidani veliki kutijasti izlozi od početka do kraja ulice.
Razvojem industrije, sve mnogobrojniji proizvodi i njihova ambalaža, reklamirali su sami sebe. Potrebu za prostranim izlozima pratila je i pojava svetlećih reklama.
Neon fényreklámok (1944.g)
Tih 30ih, 40ih i 50ih, Štrosmajerova ulica, pogotovo ona trgovačka strana, dobila je moderan izgled koji je tih godina svakako podsećao na neke svetske uzore, ili je bar tome težio.
Izlozi nikad nisu imali manji značaj nego danas. Neke radnje su ih potpuno ukinule i na stakla zalepile reklame. Nama ostaje da na starim slikama još jednom prođemo Štrosmajerovom kakva je bila sredinom dvadesetog veka, i prisetimo se prodavnica koje su na istom mestu opstajale decenijama.
foto Ana 🙂 – ono kad te prvo izgrdi sto si dosao neosisan i neocesljan (a „slikas se za pasos/lk!“) a onda te zalize i stipaljkom ti skupi svu kosu iza glave, da se ne vidi kako si „neuredan“… :)))
Prva fotografija za ličnu kartu mi je pravljena kod Ane 1971. godine.Sećam se kako je svezala pozadi sa gumicom,a sa strane namestila sa šnalama.Tada još nisu dali muškima da u ličnoj bude slika sa dugačkom kosom,a ja sam imao skoro do pola leđa.U onoj lutriji sam uplatio loto tikete sa skraćenim sistemom,na kojima sam imao 3 četvorke,u ono vreme kada je postojala samo loto do 5 pogogodaka.Sa 3 mesečne plate su me usrećili.Tada još često bilo premija,ja sam poznavao dvojicu samo iz našeg kvarta,koji su imali petice.U „Namateksu“ mi radila tetka.Od ulaza levo su bili konci(ako me dobro služi pamćenje).
Izuzetno mi sviđa ta firma iznad ulaza, gde ja mislim da piše „гранд магацин“ na čirilici.Nešto slično smo videli 80. godina na Surćinskom aerodromu,gde je pisalo na izlogu da je to „драгесторе“.Barem oni koji su znali čitati čirilicu znali da je ta radnja dragstor.A šta sa strancima? 🙂
A meteor, tu je radio moj prijatelj Lazo, bio je legenda
Izlozi iz tridesetih godina deluju kao san. Da li je moguće da se ovde nekada tako lepo živelo? Šta nas je to snašlo te smo spali ovako nisko? I još ćutimo i trpimo jer mislimo da je to normalno, da ne kažem napredno. Ne razumem. Hoću ponovo takve izloge!!! Hoću da živim u normalnoj zemlji. Ili , vi sa sajta nemojte više da nas podsećate da je ovde nekada bilo rada, reda, života i nade.
zgrada GZP – mislim na stampariju, na tr sprata stanovali su ovde poznati strucnjaciz Zagreba, Novo Sada, Beograda, Osijeka sa svojim porodicama. Gradjena jos vreme
Gradske stamparije na bivsem placu koji je pripadao Sportskom druőtvu SPARTAK
I sada izgleda lepo predjite na drugu stranu mozda u rano prolece ili u jesen vide
se mozaici na svim spratovima u sredini i LEVO i DESNO. Tada je bio direktor
ALKSANDAR SARCEVIC vrlo poznat litograf, vizionar koji je stvorio cetiri pogona
u firmi GZ Panonija. To je druga prica te stamparije vise nema. Zgrada jedino od
stanara iz prvih godina dve-tri porodice stanuju, a i to su deca ili unuci stampara. DGY
Jes, foto Anna je bila posebna sorta koja je dozvoljavala slikanje samo po p.s., ni cerka nije bila nista manje stroga. Medjutim slike bas i nisu uvek bile najsjajnije. Ali ok, Anna je bila institucija za sebe.
@stormwatch …foto Anna je bila posebna sorta koja je dozvoljavala slikanje samo po p.s….
I jeste i nije.Njoj se dosta puta vraćali oni koji su insistirali da na slici bude frizura po njihovom,a na sup-u ih nisu primili zbog toga.I onda bilo nekih pametnjakovića koji su tvrdili da ona treba da se uklopi u cenu u koju su već platili za one nevažeće slike.Za muškarce su bile neke cake kojih se moralo pridržavati.Recimo šiške se moglo samo do pola čela,zulufi samo kolike su uši i da ne pokrivaju isto.Brkovi samo santimetar niže od kraja usni.Neobrijan nikako.Jedan moj ortak je imao problema sa ušima,toliko su se naslanjale na glavu i pored toga dečko imao izrazite vilice,na slici izgledao kao da nema uši.Morali su zalepiti vatu iza ušiju da se bar malko vide. 🙂
Hehe stara dobra vremena.Poznata foto Ana pravila Sam kod nje slike za pasos i za licnu rekla mi da Se nasmejem tako Sam deset godina imala nasmejanu licnu i pasos 🙂
A ko se nije slikao kod Međerija sa onim njegovim tortama. Samo doda ili oduzme svećice gore i vozi
Obe cerke od Foto Ane su bile moje prijateljice posle skole cesto sam navracala njihovi roditelji su bili izuzetni.pozdrav Lenki i Silviji(pevacici)
@Lenin
Vracala je milicija u to vreme slike nekada i zbog naocala. Pogotovo ako su naocale bile za to vreme space shuttle – t.j. fotosenzitivne ili imale malo tamnija stakla.
Direktor stamparije imao je nadimak saco vrlo fini gospodin i kcerka mu je radila u stampariji Panonija preko od hotela Patria. Spartakove prostorije su bile u navedenoj kuci u dvoristu da bi kasnije presli u ulicu Brace Radic pre picerije Denis ,sada je tamo nikla velika nova zgradurina. Tamo je bila jedno vreme kafana Dva Goluba koju je drzao legenda subotickog ugostiteljstva Pera Rajcic. Kcerke foto ane su dobro i vidjam ih u gradu. Uglavnom ulica se nije mnogo promenula osim tramvaja koji je isao sredinom jer se nije nista gradilo od zgrada sto je i dobro.
Moja prva fotografija je bila napravljena u foto „Ana“ studiu.
Sve sa štipaljkom koja mi viri iza ramena. 😀
NA STARA DOBRA VREMENA….
Odrastao sam u Strojsmajerovoj ulici. Ovo je previse setno za mene. Sve je zaista bilo drukcije, lepse, otmenije. Nostalgija je zaista cudna stvar
@petar ursal
Da li iimate još nekih informacija o placu i starim zgradama iza nove zgrade koju je izgradila Panonia? Ja sam uspeo da nađem samo jednu skicu tih kuća pre nego je zgrada izgrađena. Značila bi mi svaka informacija ili fotografija. Taj plac i ti objekti gde je bio Spartak su nacionalizacijom uzeti mojoj porodici.
IVANE NA BLIND DATI INFORMACIJE. Slike postoje iz vremena kada je ovde bio
SPARTAK mislim na sportsko drustvu pre svega na fudbalski klub. Sa ulice cvrsta
kovana i od gvodzdja ograda transparentna, na pocetku lep ulaz park, a dole na
oko 50 do 100 metara su bile klubske prostorije. Nista se nije rusilo na fronti od
ulice je podignuta zgrada koja i sada postoji, a u dubini se nalaze i dalje zgrade
tih klubova. IPAK IVANE OVO JE JAVNOST KOME I STA DATI – informaciju ili
fotografiju – koja je to porodica kojoj su nacionalizacijom uzeli plac i zgrade. DGY
Da, u pravu ste, mada ne znam koliko te informacije i fotografije nisu za javnost. Ne vidim da su to informacije koje ne bi smele da se iznesu javno. Ali poštujem Vaš stav da ne želite da ih iznesete. Ja nisam našao ni jednu fotografiju, samo crtež sa strane ulice sa kovanom ogradom i zgradama. Ni jednu fotografiju nisam našao ni u istorijiskom arhivu. Razgovarao sa gospodinom M. Grlicom, gospođom V. Aladžić pre izlaska knjige Gradotvorci, međutim samo sam taj crtež uspeo da vidim. Ukoliko imate nekih fotografija i podataka i voljni ste da ih podelite samnom ja ću Vam pokazati presude sa kojima se oduzima plac i zgrada u Štrosmajerovoj 14 kao dokaz da ne dajete informacije na blind.
Vlasnici kojima je uzeto su bili Kujundžić i Tumbas
Ukoliko želite u sledećem komentaru ću ostaviti kontakt mail.
Hvala unapred
Ivan
1988. sam došao na odsustvo iz vojske i odem da se slikam kod Foto Ane, da mi ostane kao neka profi studijska fotografija…gleda ona mene u vojničkom odelu…gleda u moje lice i kaže…Stvarno ne mogu puno da ti pomognem, jako si klempav …ja propao u zemlju 🙂 I ipak sam se slikao…
A kako je i izgledala radnja Milosa Kurtesa ispod Muzicke skole 1920tih do okupacije moze se videti na mom facebook profilu medju slikama
Hvala autoru !
Podsećanje na jedno vreme koje je bilo, ili se činilo, mnogo lepše. Hvala Vam na tkstu i slikama. Kao i uvek, 5+ i velika zahvalnost za Vaš rad i trud.