Deci ostavljamo državu u kojoj treba da žive

Od dobitnika Ćopićeve nagrade stiže nam intimna i dosad neispričana priča o poslednjim danima legendarnog revolucionara Ernesta Če Gevare.

„U konzumerskom vremenu u kome se Če više i ne pominje, ideja o slobodi i istinskoj revoluciji – ne političkoj koliko ličnoj – postoji samo kao nekadašnja iluzija, mit, ili samo puka istorijska činjenica. Ovaj roman je nastao kao rezultat mog desetogodišnjeg istraživanja Če Gevarinog života. Nema mnogo ljudi koji su kao on dali život za svoja ubeđenja i ličnim primerom menjali postojeći poredak, posebno u modernom dobu“, rekao je Krstić povodom objavljivanja nove knjige.

„Prateći istorijske činjenice, naročito događaje koji su prethodili njegovom ubistvu, tragao sam za nadom, za smislom, revolucija je samo deo toga… Mnogi me pitaju: zašto Če, zašto Latinska Amerika? Pa ljudi se najpre prepoznaju po onome što ih spaja. Slična nam je istorija, mentalitet, živimo u s*ebanom svetu i manje-više zavisimo od drugih, a opet, izgleda da sami ne možemo i ne znamo. Glavna reč je promena, i šta je svako od nas spreman da žrtvuje da bi nešto promenio, za sebe, za druge, za svoju decu? ’Mundo libre’ je pisan u tom uverenju, i ja verujem da će to čitaoci prepoznati“-kaže Krstić.

Upoznavajući nas sa intimnom stranom Če Gevarine ličnosti, Krstićev roman vraća veliku temu u srpsku književnost, verujući da su njegove ideje i dalje žive, iako je od smrti prošlo više od pedeset godina.

Knjigu „Mundo libre“ možete pronaći od subote 21. septembra u svim knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

 



KOMENTARI

  1. croat kaže:

    Citao sam Ceovu jednu knjigu i nekako mi se nije dopala. Valjda sam odrastao u poznom delu socijalizma kada su sve te revolucionarne ideje i parole izgubile ostrinu i pomalo smisao a Ce je bio radikalni revolucionar. A mozda je i taj juznoamericki revolucionarni duh bio drugaciji.

  2. La Cabana kaže:

    … izgleda da sami ne mozemo i neznamo.
    (Jedna genijalno izrecena misao autora knjige)

    Mitos o jednom Argentinskom avanturisti koji je iza sebe ostavio jezivi trag krvi, nebrojena zgarista i ruine, gde god da se je pojavio, izgleda da i dalje zivi. Avanturista i probisvet koji u svom celokupnom zivotu nije uradio nista dobrog ni korisnog, ali je unesrecio na milione ljudi po Latinskoj Americi i Africi. On je bio simpatizer i sledbenik jednog Staljina i Mao Ce Tunga, kao i njihobe ideologije i nacina vladavine. Glorifikacija jednog takvog neodgovornog coveka, generise po svetu uglavnom kojekakve Vuline i tome slicne likove.

  3. croat kaže:

    La Caban
    Taj jeziv trag on nije ni poricao i u knjizi je pisao o tome kako su ubili neke pobornike kapitalista, znam da me je to porilicno zgrozilo tada.
    Juznoamericke revolucije se nisu desile davno a opet je nekako tesko suditi o njima zato sto nemamo neko licno iskustvo kako je zaista bilo obicnom coveku i zasto su se tako masovno priklanjali komunistickom pokretu. Moja prva pomisao je da su ljudi ziveli u siromastvu koje mi u evropi nismo doziveli i da im je valjda sve bilo bolje od toga. Istorija kaze da je na Kubi za vreme diktatora Batiste BDP bio puno veci nego kasnije u Komunizmu, ali koliki je taj BDP doticao siroke mase , il se sve slivalo u dzepove pojedinaca.

  4. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    Če je bio psihički veoma bolestan čovek, studirao je, doduše, medicinu ali nikada nije postao lekar, umesto toga uživao je u ubijanju ljudi, smrtne kazne izvršavao je lično, ne dozvoljavajući to svojim saradnicima, jer je voleo da posmatra čoveka kada umire. U Santa Klari je napravio pokolj kaluđerica. Otišao je u Boliviju posle Kube da podigne nepismene bolivijske seljake na „revoluciju“ i lupetao im o komunizmu, Marksu i Engelsu. Slušali su ga, ne razumevajući o čemu govori, ali su ga sledili u početku verujući da će da ih vodi u pljačku. Kada su shvatili da je budala, sami su ga prijavili vlastima, a onda je morao da pobegne iz Južne Amerike. Dokopao se Konga i tamo isto pokušao, ali je jednako prošao sa crncima. Nije mu bilo druge nego da se vrati u Južnu Ameriku. Sa nekoliko saboraca, sakrivao se kao progonjena zver, svi su ga jurili, i vlast i narod, da bi konačno ga, po dojavi, pronašli, blatnjavog, iznemoglog i poživinčenog, pa su ga likvidirali. Zašto je i da li CIA od njega napravila mit i sa kojim ciljem, možda će se jednog dana otkriti. Inače, o tom „velikom čoveku“ postoje svedočanstva njegovih bliskih saboraca da je osim nadimka „Če“ (Čoveče – u žargonu, nešto kao kod nas bre!) imao i nadimak SMRDLJIVAC jer se nije prao i odeću nije menjao nedeljama. Smrdeo je kao tvor. A te njegove „ideje“ bila su najobičnija buncanja o pravdi, jednakosti i slobodi koja se protežu još od Francuske revolucije, garnirana „besklasnim društvom“ i sličnim idiotizmima, kakve bar mi stariji još pamtimo, kada se verovalo da će „doći komunizam“, samo su neki već unapred otišli u njega (imali su sve, a radili tek toliko koliko su hteli!) – da bi mogli da nam jave kako je u njemu! „Nema pravde, postoje samo zakoni“, kaže Bulgakov u „Maestru i Margariti“ kroz usta đavola, jednakost je iluzorna jer je ne može biti među ljudima pošto smo svi drugačiji na svoj način i svako je shvata drugačije, a sloboda je fikcija kao i jednakost. „Sloboda je kada nemaš šta da izgubiš“ – a čovek uvek ima nešto da izgubi, makar to bio i život. Zato je neslobodan dok je živ. Otuda ono večito pitanje: „Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj?“

  5. baćo kaže:

    I sadašnji papa je idejni sljedbenik južnoameričkog anarhizma.Ili se barem očešao o njega.Predstavio se s „buon giorno“ umjesto s „sia lodato Gesu Cristo“.

  6. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    @croat – Sam si odgovorio na pitanje koje si postavio o BDP, jeste se doticao „širokih masa“ koliko i nije, i u vreme Batiste i posle njega. Samo što je u njegovo vreme bio veći i što je bilo šanse da samim tim i neka „mrvica više“ i njima dopadne. Naravno da je za siromaštvo posle revolucije retroaktivno bio kriv Batista, jer je, navodno, „sve opljačkao“. Tako je za bedu posle rata kod nas bio kriv kralj, posle revolucije 5. oktobra Milošević, posle kojeg „ništa nije ostalo“ i doveo nas „na prosjački štap“ – a onda kada su ŽUTI počeli „to ništa“ da pljačkaju – Bože moj, to je trebalo videti i doživeti!
    Ali nije stvar u tome, nego u psihologiji masa i tvrdnji da su, navodno, bile naklonjene komunističkom pokretu. To su budalaštine, te mase, pogotovo u Južnoj Americi, nisu imale bilo kakvo obrazovanje da bi razmišljale o komunističkim idejama i shvatale ih, niti sposobnost za to, već su samo bile privučene magičnom reči REVOLUCIJA. Svaki put u „komunizam“ (pa i kod nas) bio je njome obeležen, a mase su revoluciju oduvek shvatale tako da treba ubiti onoga koji ima i oteti mu imovinu, da bi se ona, navodno, „pravedno podelila“ onima koji nemaju. Pošto takva pravedna podela NE POSTOJI (barem ne na ovom svetu!), „razočarani“ revolucionari bi nakon pobede revolucije vrlo brzo to shvatali i počinjali da brinu o sopstvenoj guzici – što smo mi mali priliku i kod nas itekako da se osvedočimo posle 1945. godine! Počinjalo je od toga da se neko borio više a neko manje, da je neko dao više za revoluciju, pa samim tim nije PRAVEDNO da onaj ko je dao manje dobije isto kao i onaj ko je dao više! Ne jede revolucija svoju decu, kako se to obično kaže, nego DECA POJEDU REVOLUCIJU! To je uvek tako i zato je ona BESMISLENA.
    Da skratim, što se tiče pogotovo južnoameričkih „revolucionara“, to je u suštini za njih, za mase, bio poziv u pljačku, a „sloboda“, „pravda“ i ostale floskule bile su samo izgovor za to! Če je bio patološki, sirovi ubica, a Fidel Kastro mnogo lukaviji i prefriganiji, otprilike kao Staljin samo što se predstavljao u „mekšem izdanju“ – nešto slično kao Tito dajući da drugi, u tajnosti, obavljaju prljave poslove za njega i vešto pokazujući javno samo nasmejanu stranu te svoje Janusove maske. Zahvaljujući tome i jedan i drugi su se doživotno održali na vlasti.

OSTAVITE KOMENTAR