Zelenović: Pozvali smo Mihalkova i Louča na Palić

Festival evropskog filma Palić biće održan od 14. do 20. jula, a direktor Radoslav Zelenović najavljuje stotinak filmova i više gostiju nego obično, među kojima će biti i dosadašnji dobitnici nagrade za životno delo „Aleksandar Lifka“.

Iako ne može mnogo da otkriva dok se ne završi Kanski filmski festival na kome se zaokružuju svi planovi, Zelenović kaže da su uputili pozive Nikiti Mihalkovu, Kenu Louču i drugim laureatima nagrade „Lifka“ da budu deo proslave 25 godina palićkog festivala i da očekuju da žirijem predsedava mađarska rediteljka, pobednica Berlinala Ildiko Enjedi, a član bude prošlogodišnji laureat „Lifke“, britanski scenarista Kristofer Hempton.

„Imamo potvrdu da će naši gosti biti dve laureatkinje nagrade ‘Aleksandar Lifka’ i nekadašnje predsednice Saveta festivala Mira Banjac i Milena Dravić. Tu su i Goran Marković, Lordan Zafranović, Zoran Simjanović, koji je ove godine i u Savetu festivala“, kaže Zelenović, dodajući da lista laureata nagrade „Lifka“ mnogo govori o samom festivalu, a još više činjenica da su svi oni došli da prime priznanje i ostali obožavaoci palićkog festivala.

Filmovi laureata i nagrađena ostvarenja tokom prethodne dve decenije biće prikazana u okviru programa „Klasici na trgu“ koji se ove godine obnavlja, što Zelenovića posebno raduje, a kako je objasnio u intervjuu Tanjugu, gledaće da program festivala bude skoncentrisan na Paliću, gde im je na raspolaganju Letnja pozornica, bioskop „Abazija“ sa letnjom pozornicom, kao i sala na Velikoj terasi za koju imaju obećanje da će ove godine biti klimatizovana.

Razmišlja se, kaže Zelenović, o vraćanju festivalskih novina, o ponovnom uspostavljanju specijalne autobuske linije Novi Sad-Subotica-Palić, želja im je da 25. izdanje ima i multidiciplinarni karakter pa su razgovarali sa Narodnim pozorištem u Somboru da predstava „Kad bi Sombor bio Holivud“ u režiji Kokana Mladenovića o pioniru filma Ernestu Bošnjaku bude deo programa.

„Neće to biti u tolikoj meri svečarski festival sa zvezdama da izgubi svoj kulturno-filmski karakter, ali će tu biti zanimljivih ljudi koji su deo istorije evropske kinematografije i istorije našeg festivala“, ističe Zelenović.

On podseća da kada je festival završen prošle godine nisu znali da li će jubilarnog izdanja uopšte biti zbog loše finansijske situacije i gotovo nemogućih uslova u kojima je prethodni realizovan.

To se, podvlači, u međuvremenu promenilo, te je Vlada AP Vojvodine umesto jednog miliona, ove godine odlučila da pomogne festival sa četiri miliona dinara, Grad Subotica je umesto 5,3 izdvojio šest miliona, Ministarstvo kulture devet miliona, a od „Media“ programa „Kreativne Evrope“ palićki festival je dobio 46.000 evra, što je drugi put u protekle tri godine da bude prepoznat od strane EU.

Prošle godine je Festival evropskog filma Palić uvršten u šest najznačajnijih festivala u Evropi, kao jedini filmski, a Zelenović podseća da put do toga nije bio lak.

„Kada smo Blažo Perović i ja odlučili da napravimo festival 1992. godine, to je bilo vreme za sve osim za festival. Bilo je hrabro i nesmotreno da odlučimo u julu da pokrenemo međunarodni filmski festival, a u maju su uvedene sankcije“, priča Zelenović.

Odlučili su da ta godina bude nulta i da prikažu nekoliko filmova iz Kinoteke, na čije čelo je Zelenović došao iste te godine i prva na programu je bila „Kazablanka“.

„Sem svira i odjednom se iz zvučnika sa neke lokalne radio stanice čuje „Sedela sam za mašinom, šila sam“. Onda je nestao ton i krenuli su komentari tipa „ma kakvi, oni će da prave festival, ne mogu ni film da puste do kraja““, seća se Zelenović, dodajući da je tada bilo teško doći i do pozornice zbog rastinja.

Distributeri su imali tih godina problema da film dopreme do Beograda, „nabavljali su dve rolne ovde, dve onde“, dešavalo se da ujutru od tri imaju samo dva filma, ali i u takvim okolnostima Zelenović je ponosan što su samo jednom bili prinuđeni da zamene film iz prethodno najavljenog programa.

Godine 1995, kada se rat završio, nisu imali para da organizuju festival, 1999. tokom NATO bombardovanja organizovali su jednodnevni festival zbog kontinuiteta, ali Zelenović je ponosan na taj inat koji ih je držao i gurao napred.

Prvi hrvatski film na palićkom festivalu prikazan je 1997. – „Kako je počeo rat na mom otoku“ Vinka Brešana.

„Pre nekoliko godina sam sreo Vinka i rekao mi je: Ne znam ko se tada više uplašio – mi koji smo vam dali film ili vi koji ste ga prikazali“, rekao je Zelenović, prisetivši se i da su prvu nagradu „Aleksandar Lifka“ uručili Mileni Dravić iako mu je sugerisano da to ne čini jer su Dravić i Dragan Nikolić tada bili u nemilosti vlasti.

„I to smatram takođe jednom pobedom festivala, da i kada je bilo teško i nije išlo kako smo želeli, nismo odustajali, i kada je dobro išlo i kada smo imali preko 400.000 evra za promovisanje filma, nismo popuštali i Blažo je kasu držao čvrsto“, naglasio je Zelenović.

Posle godina traganja za pravim konceptom, pre 15 godina palićki festival je postao Festival evropskog filma.

„Bojali smo se kako će publika da reaguje kada sa poznatih naslova pređemo, recimo, na filmove Kornela Mundruca, ali Subotica i Palić su retka mesto gde je to moglo da uspe, gde imate publiku za svaku kinematografiju, gde imate skoro svake večeri ispunjenu Letnju pozornicu bilo da se prikazuje mađarski, danski ili češki film, da je sala puna na projekciji mađarskog filma u nedelju u 16 sati na 35 stepeni“, podvlači Zelenović.

On naglašava da će i 25. festival biti mesto susreta publike i autora, na kome se otvoreno i, kada treba, kritički govori o problemima sa kojima se Evropa suočava, sa filmovima koji se bave upravo temama važnim za čitav evropski prostor.

Zelenović je istakao da su postavljene dobre osnove, da festival još uvek ima uzlaznu liniju i da još mnogo toga može da se unapredi, te da je zadatak onih koji će u budućnosti brinuti o tom festivalu da zadrže sve što je učinjeno i naprave još nešto novo.

 

Tanjug

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR