„Leteće tvrđave“ na nebu iznad Subotice

Poslednjeg dana prošle godine, na zavičajnom odeljenju Gradske biblioteke, stari Bela Duranci prepričao je svoja sećanja na Savezničko bombardovanje u Drugom svetskom ratu:

Poznog leta 1944. godine zatekao se u jednom bačkom selu kada su glavnim šorom, u koloni ušetali američki vojnici. Bilo je onih koji su pomislili da je stiglo oslobođenje, da su se Saveznici padobranima spustili u naš kraj i upravo zauzimaju njihovo selo…

Kada je ova vojska stigla do mesne kancelarije i posedala na ogradicu, najpre su ih okružila deca a onda i seljani. Nisu to bili oslobodioci već posada bombardera koji je prinudno sleteo u njihov atar. Amerikanci su se nakon napuštanja svog aviona uputili u najbliže mesto gde bi mogli da se predaju neprijatelju. Tamo ga nisu zatekli pa su zajedno sa znatiželjnom dečurlijom čekali da se pojavi neki predstavnik vojnih vlasti i da ih odvede u zarobljeništvo.

Boing B-17 „Leteća tvrđava“ – američki teški bombarder

 

Tih dana Saveznički avioni bombardovali su strateške ciljeve na pravcima kojima se sa Balkana povlačila nemačka Grupa armija E.  Na jednom od glavnih pravaca nalazio se i naš grad. Nije bio primarna meta ali se u šest navrata našlo bombi i za Suboticu. Uglavnom je to bilo pri povratku sa zadataka iznad Rumunije i Mađarske. Najtragičniji od svih dana bio je 18. septembar 1944. godine. Prema sačuvanim podacima, tog dana je poginulo više stotina ljudi. Precizniji su podaci o nastaloj materijalnoj šteti, koja je bila očigledna godinama posle rata. Broj srušenih i oštećenih kuća u svim vazdušnim napadima do tada bio je 266, a samo za 18. septembar taj broj iznosi 520.

Sada možemo da vidimo i na fotografiji jedan od najdramatičnijih trenutaka u istoriji našeg grada. Čelične ptice se presijavaju na septembarskom suncu i za sliku bi možda mogli reći da je lepa, da se u istom tom momentu ispod njih ne gase životi stotina ljudi. Ginulo se tih godina na frontovima, u konc logorima, na morima i u gradovima, ali ništa nam nije poznatije od ove panorame nad kojom se nadvio dim. U gornjem delu slike prepoznaje se Aleksandrovo, desno se vidi hipodrom i Bačkino igralište, levo su budući Kertvaroš i Novi grad…

Formation of B17 ‘Flying Fortress’ of the 15th Aircraft Force (stationed in Italy) bombing on Subotica railway network, from which smoke for fire and explosions is coming. Subotica, September 18, 1944. (Photo by Mondadori via Getty Images)

 

U Istorijskom arhivu Subotice, u Zbirci rukopisa nalazi se tekst koji govori, između ostalog, i o bombardovanju Subotice:

„…Bilo je leto, lep sunčan i topao dan, kada su se na nebu prije podne pojavili avioni – bombarderi u borbenom stroju u po tri velike grupe. U tom preletanju Subotice, svaka ova velika leteća eskadrila rasula je svoj teret bombi na Suboticu… Nakon izvršenog bombardovanja, nastala je ogromna dimna prašina koja se širila polako, a brzo dizala u vis. Strašna prašina je pomračivala Suboticu.

U železničkoj stanici kraj pruge, kod fabrike „Mladost“ dogorevalo je tri, četiri kuće. Na domaku njih u teretnoj stanici nalazilo se više velikih železničkih kompozicija koje su vozile hranu za nemačku vojsku i drugu vojnu opremu. Oko 60% ovih kompozicija je gorelo. Među nabrojanim kompozicijama bila je i jedna duga – puna nemačke municije krupnih topovskih i drugih granata. Pošto je i ona pogođena – vagon za vagonom je eksplodirao i palio i druge kompozicije, a pored njih palio je i neke bliže kuće koje nisu uspele da upale avionske bombe…“

Bela Duranci sa početka priče, došao je u Suboticu januara 1945. kada više nije bilo opasnosti od Savezničkih bombardera. Ali, zato je bio očevidac napada nemačke avijacije na podvožnjak. Sa terase zgrade u ulici Marije Vojnić Tošinice, dok su drugi zalegli pod sto, dečak je sa zanimanjem posmatrao obrušavanje dva nemačka aviona na ovu značajnu saobraćajnicu. Nisu uspeli da pogode podvožnjak nego je oštećena zgrada Pošte 2. Tada je jedna žena ostala bez obe noge. Duranci se seća nje u godinama posle rata. Često je bila u trafici na početku ulice Jovana Mikića, gde je njen muž bio prodavac. Pomagala mu je u poslu jer je bio – slep.

 

Lansky    (special thanks to Roby)



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Stric mi je pricao da su neki nasi dalji rodjaci stanovali na Bajnatu. Kada je krenulo bombardovanje oni su bili zrtve promasaja, jer je gadjana pruga, ili zeljeznicka stanica. Srecom, svi su preziveli jer su se podvukli pod masivan orahov stol, na koji je pala kompletna tavanica.

  2. Meritor... kaže:

    Protuzračna odbrana je celo vreme delovala iz pravaca Kireške ulice. Naime na kraju te ulice nalazili su se jake artiljerijske snage Mađarske i Nemačke vojske koje su bile dobro ukopane i služili su za odbranu grada od vazdušnih napada. U toku odbrane premda su bombarderi leteli visoka da bi ibegli napad artiljerije pogeđen je ili oštećen više bombardera ,neki su pali u blizini današnje granice mađarske-srbije ,drugi su sa oštećenjima su leteli dalje do krajnih odredišta u Rumuniju. Zbog visokog leta bombardera preciznost njihovog građanja izmaklo kontroli pa više su pogodili civilne ciljeve umesto vojnih kako su nameravali. Ustvari bombardiranje je vršeno tako da prateći lovački avioni spustivši se niže iznad grada dimom u boji su markirali određene ciljeve u koje su iz bombardera sa visine od više od 10.000,00 metra su bacani bombe. Normalno da ovakav vid određivanje ciljeva više je ličio na improvizaciju pa su i ljudske žrtve zbog toga bile ogromne kao i štete u civilnim objektima. Na kraju krajeva nikakav efekat nisu postigli jer večina vojske su već davno napustili Suboticu izuzev malih vojnih snaga koji su bili logistika za evakuaciju stanovništva…i brzih lovaca masserschmit čija improvizovana tajno uzletišta se nalazio u šumi ‘deszkaserdo’

  3. croat kaže:

    Meritor koja je to suma Deszkaserdo?

  4. jakuzzi kaže:

    Veci belaj naprave „oslobodioci“ nego okupatori. I na kraju isti rezultat: 75 godina nakon zavrsetka 2. sv. rata, nemci vladaju. Narod radi u nemackim fabrikama, (konc.lageri), jede iz Lidla ( kantina, gde se sluzi uzasno nekvalitetna hrana), i spava u barakama, ciji su stvarni vlasnici nemacke banke.

  5. B.S. kaže:

    @Meritor, Croat-To bi trebalo da je deo Kelebijske šume, ne? Baš uz današnju granicu?
    Stari subotički vazduhoplovci kažu da je aerodrom nekada bio negde kod Zorke, u godinama neposredno posle drugog svetskog rata. Ali to verovatno nije to letelište za Meseršmite, koje je Meritor spomenuo. Zorka je dosta pre te šume. Ako gledamo iz pravca grada.
    Tek dosta posle rata je aerodrom izmešten na današnju lokaciju kraj Čantavirskog puta (čak se današnja lokacija aerodroma vidi na ovoj slici bombardovanja). Na, na žalost, nacionalizovano, oduzeto zemljište. U svakom slučaju, Meritor, bio bih vam zahvalan ako bi ste hteli malo detaljnije da nam kažete gde je to nemačko letelište bilo.
    Član sam Aerokluba Ivan Sarić, pa me zanima.

  6. R.H. kaže:

    Lansky,svaka čast na tekstu a pogotovu na fotografijama.

  7. Vujkovic Damir kaže:

    @Croart i mene to zanima i mislim da je ovo to mesto https://en.m.wikipedia.org/wiki/Deszk
    Blizu je granice

  8. pista kaže:

    deszkaserdo nije kod Deska… https://mapio.net/pic/p-57409568/

  9. amacak kaže:

    vidi se i stari aerodrom na slici u donjem desnom uglu. nalazio se između zorkine, balzakove, ganjo šora i erdutske ulice. danas su tamo bunari vodovoda. tadašnji lovci su mogli da uzleću i sleću na njega ali ne znam da li je korišten u te svrhe. ovo što meritor spominje je neki improvizovani kamuflirani aerodrom verovatno na obodu šume tako da se avioni i objekti nisu mogli videti iz vazduha a pista, koja je takođe morala biti neka poljana je očigledno bila na čistini.

    u posleratnim godinama moj otac je visio na aerodromu kod zorke i izvlačio sajlu za jedrilice koje su bile vučene tako što se pomenuta sajla namotavala na točak fiksiranog kamiona. za nagradu su povremeno dobijali jedan krug u jedrilici

  10. amacak kaže:

    usput, u mojoj porodici postoji priča da je bila napadnuta i stanica na bajskoj pruzi između grada i zorke koja je kasnije pripala ferijalnom savezu. srušena je pre nekih dvadesetak godina. nalazila se par stotina metara od prelaza ulice grožđa preko pruge u pravcu baje. pruga je bila veza sa rumunijom i toliko opterećena da se nekad (po priči) satima nije moglo preći.

    stanica nije bila bombardovana već mitraljirana. kao detalj koji je zapamćen ostalo je da su avioni (ili avion) imali razapetu žicu od kabine do repa, verovatno radio antenu. sedamdeset godina kasnije na jutjubu gledam intervju sa savezničkim pilotom iz tog rata gde on kaže da su pošto su otpratili bombardere na povratku bili slobodni da napadnu meke ciljeve prema prilici koja se ukaže. moguće da je i tu bio napadnut neki voz u stanici.

  11. amacak kaže:

    jakuzzi, bedan ti je komentar. ako baš hoćeš matematiku u subotici 1941. nije bilo teških borbi pa prema tome ni razaranja objekata. ako se uzmu u obzir ljudi imaš ovde nekoliko stotina ljudi poginulih greškom i hiljade streljanih, umrlih u deportaciji i na prinudnom radu i pobijenih u konclogorima namerno. meni je ipak veći okupatorski belaj.

    takođe banka intesa je italijanska, otp mađarska, sber ruska i ne znam šta je problem što ljudi kupuju kuće i stanove na kredit kao u celom svetu.

  12. B.S. kaže:

    @Amacak, i dan danas se kod nas na Bikovu podižu jedrilice vitlom. Jeftinije je nego aero zaprega. Imamo trenutno na aerodromu dva aviona koji imaju kuku za vuču jedrilica. Ponekad oni podignu jedrilicu. Kada treba da se ide na veću visinu. Ali je za većinu poletanja jedrilice(kada se vežba samo poletanje, školski krug i sletanje) isplativije podizanje sajlom, jer ne ide na veću visinu. I paraglajderisti nam isto tako poleću. Oni imaju svoje posebno vitlo, montirano na automobil.
    U svakom slučaju Amacak, hvala za info o tačnoj lokaciji starog aerodroma. Sad ću još jednom detaljno da pogledam ovu sliku sa bombarderima.

  13. B.S. kaže:

    Da ne budem shvaćen pogrešno, ne koristi se točak kamiona, imamo posebnu samohodnu mašinu koja ima doboše sa sajlama sa prednje strane, i kamionski motor. Ali još uvek se koristi sajla za vuču jedrilica, kao i u vreme vašeg oca. To je ostalo isto.

  14. Meritor... kaže:

    @ amacak : pilot je govorio istinu. Moj jako dobar prijatelj imao je bliski susret s jednim takvim savezničkim lovcem. Kao dete bežao je jedan dan van grada preko Majšanskog mosta i to kada je čuo da avioni nadleću Suboticu. Na mostu je trčao pred avionom i iznenada je pao u momentu dok je pilot pucao na njega. To mu je spasilo život, jer je metak udario u gvozdenu zaštitnu ogradu u kojoj je nastala rupa. Dečko je ostao na zemlji, a pilot se vratio, maksimalno spustio iznad detetove glave i mosta, da mu je ovaj mogao videti čak i oči pa i lice sa zaštitnom maskom. Dečko se uplašio da će pilot opet zapucati, ali je ovaj očito mislio da je dete mrtvo pa je nastavio let iznad voznih šina put severa i mađarske granice. Rupa o ovom događaju svedočila je puno godina dok most nije obnovljen, a time i zaštitna gvozdena ograda.

  15. Kertvaros kaže:

    @ amacak

    Razapeta zica izmedju kabine i repa je u stvari jedna celicna sajla. Prema tadasnjem stanju, dometu i nivou tehnike, sluzila je da se pomocu nje regulise let vazduhoplova po horizontali i vertikali. Neko ko je strucniji za aviotehniku bi to sigurno znao malo konkretnije da objasni.

  16. B.S. kaže:

    @Kertvaroš.
    Sajle za komande po visini i po pravcu idu kroz trup aviona, sve do komandnih površina na repu. Bile bi previše ranjive i podložne otkazima i kvarovima da idu spolja.
    Razapeta žica, koja ide od kabine do vrha vertikalnog stabilizatora o kojoj govorite je dipolna radio antena.

  17. sanjivi kaže:

    Pitanje je da li je tada Subotica bila saveznicki ili njima neprijateljski grad

  18. sanjivi kaže:

    Sto se tiče secanja g. Bele Durancija u vezi slepog prodavca mogu samo potvrditi da je tako i da ga niko nije mogao prevariti sto se para tiče.Dugo je radio tamo na cosku Jovana Mikica i Segedinskog puta.

  19. Subotičanin kaže:

    deszkaserdo je bila u današnjoj Kelebijskoj šumi, oko kilometar-dva od granice peštanske pruge sa Mađarskom, sa leve strane pruge udaljena nekoliko stotina metara

  20. Janoš.. kaže:

    Da, on se seća te trafike u kojoj je radio slepi čovek. Ta trafika je stvarno postojala. Bila je na desnoj strani ‘Paralelnog puta’ prema Makovoj Sedmici. Kasnije zbog proširenje puta ta drvena plava-crvena trafika kratko vreme nalazila se na levoj strani iste ulice na križanju.
    Međutim tu priča o slepom čoveku tu se ne završava. On naime sa svojom porodicom stanovao u društvenom ruiniranom -ruševnom i nehigijenskom stanu na početku ulice Boška Vujića sa leve strane takođe u Subotici.
    On i njegova porodica nisu imali te sreće da im se dodeli novoizgrađeni higijenski stambeni prostor iako su bili rođeni subotičani-oboje invalidi sa decom.Polako su umirali jedan po jedan. On je još u tom stanu stanovao do početka 1986-88. I onda odjednom i on ‘nestao’.

  21. Kertvaros kaže:

    @ B.S.
    To zvuci savim logicno. Izgleda da sam ja nesto pobrkao ili sam mozda negde nesto cuo i pogresno shvatio.

  22. amacak kaže:

    subotica je bila formalno mađarska, dakle neprijateljska teritorija međutim terorističko namerno bombardovanje civila bila neuspešna strategija rezervisana za nemačku i japan. verovatnoća da to ovde ima neku ulogu teži nuli.

    evo slike jednog francuskog grada posle naleta bombardera. osećam potrebu da podsetim da je francuska bila velika sila i saveznica u ratu.

  23. Trovach kaže:

    @amacak…Slazem se da je saveznicima Subotica bila potencijalno neprijateljski grad jer je bila veoma vazna nacistima kao saobracajnica, ali ona je bila okupirana bas kao i francuski gradovi koje ste naveli kao primer besomucnog bombardovanja. Saveznici su znali da bi osvajanje grada od kuce do kuce uzelo mnogo zivota vojnika, pa su pristupali strateskom bombardovanju gde je i mnogo civilnog stanovnistva stradalo. Naravno, ti civili nisu bili krivi sto su okupirani, terorisani od strane okupatora i na kraju dodatno stradali od ruke oslobodilaca. Samo, da li bi oslobodioci imali dovoljno vojnika za oslobadjane kada bi oni masovno ginuli tokom oslobadjanja gradova?

OSTAVITE KOMENTAR