Leto kada je „rok-en-rol“ stigao na Palić

Tog leta 1960. godine, uprava kupališta Palić svakog petka na Velikoj terasi organizovala je takmičenje u plesu. Uvek bi to bila druga vrsta plesa i najboljem paru je sledovala nagrada. Tih godina su sa američkog kontinenta, uz popularnu muziku, stizale i okretne igre za mlade koje su se još igrale u paru. Bližile su se godine kada će svako igrati za sebe, ali u vreme o kome govorimo plesao se mambo, kalipso, twist, pa i rock’n’roll, koji je tada bio tek jedna od igara. Kao širi pojam, ovaj izraz je počeo da se koristi kasnije, neki vele, nakon što je Džeger rekao „Sve je to rock’n’roll“.

Takmičenje u plesu na Paliću nije izlazilo iz okvira omladinske zabave, sve dok na red nije došlo veče „rok en rola“. Ono što je tamo imalo da se vidi, uznemirilo je one koji brinu o zdravlju i moralu omladine. Stvar je došla na stranice novina.

Leto je na Paliću, šezdesete su tek počele, omladina se zabavlja ali ne uvek na način koji se dopada svima. Sada znamo da je američka konzervativna javnost za pojavu rock’n’rolla optuživala Sovjetski Savez i komuniste, koji su, po njihovom, ovaj trend projektovali i ubacili da kvari omladinu u Sjedinjenim Državama. S druge strane „gvozdene zavese“ nije bilo dileme da je r’n’r deo američkog propagandnog rata namenjenog komunističkoj mladeži.

Što se tiče nas, kada se bavimo prošlošću obavezno ističemo one događaje koji su se kod nas odvijali u isto vreme kada i u razvijenom delu sveta. Kada smo i mi bili u toku i rame uz rame sa velikima i uspešnima. Međutim, svi oni pojedinci koji su nas gurali u taj moderan svet, u svoje vreme nisu imali razumevanje većine u svojoj sredini, što se nije promenilo do danas.

Leto na Paliću šezdeset i neke

Kako je izgledao taj ples na Velikoj terasi, ne bi ostalo zabeleženo da u novinama nije osvanulo protestno pismo jedne omladinke ili omladinca u kom se događaj opisuje kao vulgaran i nekulturan. Ispod teksta pisma sledi kratko obaveštenje da više neće biti takmičenja u ovoj igri. Koliko god se autor pisma u opisu događaja trudio da na javnost prenese nezadovoljstvo, gotovo sigurno da je kod dobrog dela svojih vršnjaka rasplamsao maštu i interes za nešto novo, razuzdano a sada i gotovo zabranjeno. Pismo je naslovljeno  pitanjem: Da li je to zabava mladih?

Da li je to zabava mladih?

Uprava kupališta i letovališta Palić organizovala je na Velikoj terasi prošle nedelje takmičenje u igranju „rok-en-rola“. Recimo da tome nema šta da se zameri. Konačno, uprava je tražila neku novu formu da svojim gostima obezbedi malo zabavnije veče, malo više uživanja, prijatnijeg odmora.

Samo, u svemu tome bilo je nečega što nije u redu. Nečeg mnogo ozbiljijeg i važnijeg. O čemu se zapravo radi… O zabavi naših mladih – i svih gostiju. Jer, nije i ne može biti umesno ako hiljadu ljudi stoji na ogradi, stolovima, stolicama, ako tridesetak mladića i devojaka u igri, koja sa svim drugim ima veze osim sa samom igrom, svlači se do pojasa, bacajući cipele, skačući po stolovima, valjajući se po podu, zadižući suknje, bacakajući se na sve strane – nalazi sebi uživanje i razonodu. Eto to već nije u redu. I to očigledno nameće pitanje…

Da li nešto što je pre svega vulgarno, nekulturno ZABAVA NAŠIH MLADIH. Nije i ne može biti. Jer jedna ovakva priredba je sve drugo ali ne i popularizacija Palića. Kad se već bira ta forma zabave, onda ona treba pre svega da zadovolji sve. Jer ono što su oni pokazali to je uglavnom daleko od našeg mladog čoveka. Od mladog čoveka koji sedi u klupi ili stoji za mašinom. Od mladog čoveka koji danas upravlja onim što smo stvorili i čime se ponosimo. Jer kada se tako pogleda stvar, onda je ovo mrlja. Mrlja koju treba izbrisati. Mi koji smo gledali i bili to veče na Paliću, bilo nam je jasno da ukoliko neko ponovo pokuša da priredi nešto slično – neće mu biti moguće. Prosto što mi to ne želimo. Mi–mladi.

Leto na Paliću šezdeset i neke

Lansky



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Kuda ide ovaj svet? Jedna vecna recenica koja je prisutna u svakoj generaciji. Nasi stari su se to pitali gledajuci na nas, danas se to isto mi pitamo gledajuci nase potomstvo. Jednostavno od uvek postoji jedan jaz medju generacijama i on je zabelezen jos od pokojnog Sokrata koji se je snebivao nad lenjom, lose vaspitanom omladinom koja ne zna da se ponasa, ne respektuje starije i samo misli na muziku i zabavu. I tako to ide od Sokratovih vremena pa do dana danasnjeg. Samo koju godinu pre pojave Rokenrola, bile su skolske cajanke, subotom od 15 sati popodne u fiskulturnoj sali skole, stolice poredjane uza zid, gramofon, ogromni lonac sa cajem i komadima limuna koji u njemu plivaju, dvoje nastavnika zaduzenih za red, moral i cenzuru gramofonskih ploca koje bi ucenici doneli od kuce. U 18:00 poslednji ples. Devojacki roditeli stoje i cekaju pred vratima. Kao pristojan momak posle plesa otpratis tvoju simpatiju do kuce. Jedva nesto razgovarate. Na nekih 3-4 koraka iza vas devojcini roditelji vas probadaju Argusovskim pogledom i najverovatnije se pitaju – Boze sa kakvim se to dripcem nasa cerka upustila? U ambijentu jedne takve epohe onda nije vise nikakvo cudo da se je pojavio Rokenrol kao odgovor na mlake cajeve sa limunom, muziku sa gramofona i brizne poglede roditelja. Naravno docekali su ga na noz razni apostoli morala, dusebriznici, i cuvari svih mogucih ideologija, od komunista pa sve do najkonzervativnijih crkvenih krugova svih mogucih konfesija. Za utehu – u 18 veku kada nastaje prvi Wiener Walzer, po kratkom postupku je proglasen za jedan frivolni i nemoralan ples i stavljen je od tadasnjih vlasti pod strogu zabranu. Tako teku stvari i tako se menja ovaj svet. ono sto je nekada bila javna sablazan danas je nesto sto se samo posebi podrazumeva. Po ulcama Nemackih gradova je postala normalna slika da u kasne sate mnogobrojni mladi ljudi idu ulicom i nose otvorene pivske flase sa sobom. Nisu oni pijani, ne prave nikakav nered niti galamu, nikakvo huligastvo, ali samo potegnu iz boce. Za divno cudo niko se niti ne obazire na to. U mojo mladosti bi nekoga za hodanje ulicom sa otvorenom flasom alkohola, odvodila policija. Sve sto je novo i iznenada se pojavi, prvo mu se svi podsmevaju i izruguju (tako je bilo i sa prvim mobilinim telefonima) Nakon toga se bore protiv novotarije svim raspolozivim sredstvima i zabranama, da bi na kraju sve to bilo prihvaceno, pa jos uz komentar – Ja sam od ovek bio pristalica novog i jedan od prvih koji je to prihvatio.

  2. X-MEN kaže:

    Taj što je napisao protestno pismo o zabavama na paliću nije bio omladinac nego neki titov podrepaš, glumeći moralistu sam je verovatno privodio omladinke u titove rezidencije i vile za koje tito nije ni znao da postoje, ali su zidane u njegovo ime za sexualne apetite njegovih generala i političara…..“ kurva o poštenju….“ taj rad !!

  3. Volimljude kaže:

    Lansky, jeste li razmišljali da ove svoje tekstove pretočite u knjigu? To bi bilo sjajno. Svaki je odličan , pa i ovaj, naravno!

  4. ludak kaže:

    knjiga se mora izdati jer je ovo neprocenjivo blago. Ja bi voleo da se u knjigu unesu i komentari od Kertvarosa jer samo zajedno sa Lanskyim cine ovu celinu jedinstvenu.

  5. istina kaže:

    Ne postoji Suboticanin koji ne bi voleo da ima knjigu sa ovakvim pricama i slikama

  6. adkersu kaže:

    Apsolutno podržavam ideju o izdavanju knjige sa došadašnjim i budućim tekstovima Lanskog. Svi do sada objavljeni tekstovi i fotografije predstavljaju naš grad upravo onako kako to i treba – iskreno, sa svim pozitivnim i negativnim činjenicama! Čestitam Lanskom na upornosti, pa i na hrabrosti da nas svake nedelje upoznaje sa istorijom i prošlošću Subotice, jer danas i nije baš popularno i preporučljivo baviti se prošlošću jednog grada koji je i te kako bio značajniji i uglediji nego što je danas, naročito zbog toga što se sadašnja vlast svim silama trudi ra zatre ( za sada još vidljiv ) trag evropske Subotice. Uzalud poruge da smo bili najveće selo u Evropi, ali i onda stoji da smo to bili u Evropi – ne samo geografski!

  7. Trovach kaže:

    @ludak…Komentari koje pise Aleksa su takodje jako dobri.

  8. Kertvaros kaže:

    @ Trovach

    Komentari koje pise Aleksa nisu „takodje jako dobri“ oni su ne samo izuzetno kvalitetni , nego i pretstavljaju neprocenjivu vrednost. Oni su su pisani od coveka koji je ceo svoj zivot proveo u Subotici, i to prilicno dug zivot od preko 8 decenija. Ono sto je pri tome najvaznije je cinjenica da je on sve te godine bio pazljivi posmatrac svega oko sebe i samom tim i Subotice, njenih metamorfoza, kao i drustvenih i ekonomskih turbulencija. Zbog toga on i ima sta da nam kaze i isprica i to ne samo o onoj staroj i prohujaloj Subotici, nego i ovoj sadasnjoj.

  9. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Slazem se i bas sam zato naveo i Aleksu pored Vas, jer odlicno dopunjujete odlicne tekstove koje za nas pise Lansky.

  10. Aleksa kaže:

    Rok nije bio moj omiljeni muzicki pravac. Naime, moj muzicki ukus se formirao mnogo pre pojave roka, recimo do 1959.godine. U mladosti (tu mislim pre vojske) svirao sam u mnogim dzez orkestrima, pre svega skolskim u duze vremena sa zabavnim orkestrom Doma graficara. U vojsci sam takodje nastavio sa ovom vrstom muzike, tako da se to duboko ugnezdilo u meni.
    I tako, sa tom muzikom u srcu, dolazim iz vojske i u svojoj omiljenoj plesnoj dvorani u zgradi bioskopa Jadran zaticem umesto orkestra Josipa Kovaca neke gitariste, a moje staro drustvo se preselilo u restoran hotela Zagreb. Tu sam zatekao u svoju devojku sa kojom sam vec bio u ozbiljnoj vezi, usledilo je vencanje i tu prestaje moja aktivna veza sa muzikom.
    Muzika je uvek bila u meni, ne mogu prezaliti sto se nisam muzicki obrazovao, medjutim u to su vreme vecina muzicara sa kojima sam se druzio bili samouki, bilo je tu medju mladima i dosta obojenih iz ulice Svetozara Miletica,tzv belih cigana –
    Mumija,Hitler,Puljka – svi smo se druzili i dolazili jedan drugom na igranke na kojima smo svirali. I toga vise nema.
    Na kraju, da ne ispadne da ja nisam u toku sa rok muzikom i mogu reci da veoma rado slusam neke stvari koje pevaju Nil Sedaka,Elvis Prisli,Fets Domino,Rej Carls,Roj Orbison,Riki Nelson,Ket Stivens, pa cak i Cabi Cekers koji je upoznao svet sa tvistom.
    Bilo je lepih pokusaja da se zadrzi neka vrsta zabavne muzike i to kroz festivale. Da ne idemo daleko tu je bio Festival Omladina sa legendarnim Josipom Kovacem – bili su to ozbiljni orkestri, fina muzika,mladi muzicari, a kada si mlad sve je lepo. Rok muziku su prihvatili oni koji su tih godina bili mladi, bila je to neka vrsta protesta, narocito u Americi. Kod nas je to bilo malo teze, ali progres je nazaustavljiv.

  11. Mira Tomany kaže:

    Znači tako je sve počelo, ha…haaa !

OSTAVITE KOMENTAR