Mađarski restauratori obnavljaju Sinagogu

Unutar Sinagoge čitavog leta, od 1. maja, teče posao gotovo istovetan onom koji je na ovom mestu rađen pre 115 godina. Tada su majstori, najbolji predstavnici svog zanata, islikavali Sinagogu tek podignutu 1902. godine po projektu Deže Jakaba i Marcela Komora, koji su projektovali i Gradsku kuću i još niz važnih gradskih objekata. Nakon što su spustili četkice sa oslikavanja zidova, javnost je imala prilike da vidi jedinstvenu unutrašnjost jevrejskog hrama urađenog u stilu mađarske secesije, sa nizom razigranih formi i oslikanih zidova punih isprepletanih floralnih motiva koji preplavljuju sve zidne površine, tavanice, galerije, svodove, kupolu.

sinagoga

Tragom njihove majstorske kičice sada ide gotovo 40 stručnjaka restauratora iz Mađarske koji imaju zadatak da, nakon što je urađena obnova spoljnih fasada, ponovo presvučena kupola bakarnim limom, urade i onaj finalni deo po kojem se pamti Sinagoga, njeno unutrašnje oslikavanje. U prostor Sinagoge trenutno gotovo da ne može da se kroči jer su visoke skele postavljene duž svih zidova, kao i u centralnom delu hrama do kupole. To je jedini način da se restauratorima učini dostupan svaki centimetar unutrašnjih površina koje će da islikavaju ili obnove gipsane elemente. Obnovu Sinagoge u iznosu od oko dva miliona evra snosi mađarska vlada, a posao je na tenderu dodeljen konzorcijumu koji čine subotičke firme „Jumol”, „Cimgas”, „Rotel” kao i „Megalosgistik” u okviru kojeg su angažovani i stručnjaci restauratori iz Mađarske, objašnjava nam Andrea Feher, vođa gradilišta. Ona i njena pomoćnica Anamarija Majanović potpuno su svesne da su oči gradske javnosti, ali i međunarodnih stručnjaka, uprte u ovo gradilište, pa zato strogo paze da u tempu radova nema odstupanja. Sinagoga mora biti potpuno završena do kraja godine, a da bi to bilo poštovano, njihov zadatak je da restauratorima na vreme obezbede sve što im je potrebno. A potrebna im je specijalna osnovna farba na bazi kreča koja se uvozi iz Slovenije i oko 40 pigmenata boja nabavljenih u Italiji.

Na 23 metra unutrašnje visine Sinagoge jedan od majstora restauratora upravo povlači poslednje poteze na floralnim motivima u kupoli. Tek za jedan nivo niže na skeli je Laslo Berenji, uklonio je šablone po kojima je do tada radio i povlači poteze slobodnom rukom. Na ovoj visini čitav posao odvija se u milimetarskim rasponima – ruka mora da bude mirna i sigurna dok iscrtava konture, a uzani prostor skele ograničava svako pomeranje tela.

Pod svodom bočne kupole upravo je završeno poslednje nanošenje srebrne i zlatne boje u okvir oko Davidove zvezde, te oštar miris ovih farbi ispunjava prostor. Međutim, za restauratore sva ova ograničenja, rad koji nema radno vreme već traje dok se ne završi neka celina ili rad u određenoj boji, za njih je rutina.

„Mi uglavnom radimo na spomenicima kulture, pre ovoga radili smo u Budimpešti na Muzeju lepih umetnosti, radimo mnogo u crkvama, a meni je ovo treća sinagoga”, kaže za „Politiku” Šandor Tolčvai, restaurator. Objašnjava da iako je naše oko zadivljeno razigranošću u islikavanju zidova, za iskusnu ruku to nije problem, posebno što su pre izlaska na teren detaljno pripremili šablone, i na licu mesta uporedili ih sa prostorom i bojama. „Međutim, važno je ući u nit razmišljanja graditelja i onda je slediti”, kaže Šandor koji je u ovom poslu već 40 godina, a sada na skeli stoji sa sinovima Peterom i Gergeljem.

„Kada si na poslu, ti samo vidiš zadatak koji treba da obaviš, ali kada se skine skela i mi završimo posao, onda postajemo svesni da će to ostati tako u narednih 100 godina. Radio sam 20 godina u budimpeštanskom parlamentu i volim da odem da pogledam ono što smo radili. Ti bivši poslovi izazivaju dobar osećaj, jer znaš da će to još dugo posle tebe ostati da traje”, kaže Tolčvai.

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. Pametnjaković kaže:

    E, ovakve vesti posebno cenim, puuno rada će tu biti uloženo, a biće sigurno prelepo, pošto sam uživo video neke radove ovih majstora.
    I svečana velika sala u Gradskoj kući je veličanstvena, ko god tamo uđe i pogleda gore, pogleda na sve strane, bez daha ostaje posmatrajući svod sale.
    Naši baš i nisu imali volje da rade na Sinagogi i da išta finansiraju, desetlećima je to propadalo.
    Jedino je onom prepametnom Ljubiši Ristiću palo na pamet da besplatno iskoristi ove tada poluruševine, sa njegovim avangardnim pozorišnim predstavama, gde je jedan glumac čak i javno pišao za vreme predstave pred publikom, što je bio deo predstave.
    Sad zamislite vi koje je to poštovanje prema nečijem verskom hramu, koje je to skrnavljenje Sinagoge, koji to polumozak može da izmisli da se tako nešto u nečijem hramu radi.
    Možda je i bolje da ove radove ne rade i ne finansiraju naši, jer bi nam se navrh glave popeli sa svečanim slikanjem političara na licu mesta radova posle svakog stotog poteza četkice za farbanje od 2 mm, a koju koriste majstori-restauratori.

  2. stormwatch kaže:

    @Pametnjakovic

    Pa taj samozvani reditelj je bio slika i prilika miloseviceve vlasti i njegov verni ljubimac. Ja sve mislim da je doticni gospodin imao prijateljski susret sa doticnim osobama iz Mossada, jer takvo divljastvo nije moglo proci neopazeno od njih koji pomno prate svaku akciju koja izrugava Izrael i njegove svetinje.

    Drugo, lepo je sto se Sinagoga obnavlja i picani tako da bude lepa kao i kada je izgradjena, ali ko ce nadoknaditi deportovane i poubijane Jevreje grada Subotice?

  3. Mister No kaže:

    @stormwatch
    Gedini i Baba Julini antihristi su pišali i po svojim svetinjama,a kamoli po tuđim. Nije isključeno da im Sayeret Matkal (mislim da se tako piše ) nije skrenuo pažnju,da su nekulturni.
    Shalom ( nadam se da je pravilno)

  4. SuboticaUberAlles kaže:

    @stormwatch

    Prvi put, bucani, da se slažem sa tobom.

  5. stormwatch kaže:

    @SuboticaUberAlles

    U cemu se vi to slazete sa mnom? Da je onaj majmun bio nikakav reditelj, ili o daleko vecem problemu, t.j. genocidu nad subotickim Jevrejima?

  6. stormwatch kaže:

    @Mister No

    Geda i Baba jula su uspeli od Srbije, koja je pocetkom 1990. bila svemirski brod naspram zemalja varsavskog pakta, da naprave nazadnu, primitivnu i degenerisanu zemlju narko dilera, botchina, kriminalaca i nacionalshovinista u ratu sa celim zapadnim civilizovani svetom. Ta steta koju su naneli Srbiji, nikako im nije dala za pravo da dopustaju sarlatanu tipa Ljubise Ristica da se segaci i izvrgava ruglu Jevrejske svetinje. Sayeret Matkal se bavi daleko krupnijim ribama, a ne wannabe petorazrednim sistemskim rediteljima sponzorisanim od strane sistema.

  7. SuboticaUberAlles kaže:

    @stormwatch genocidu nad jevrejima, razume se.

    Nekako sam, godinama, postao imun na vrtlog shita u tvojim shitpostovima, pa vadim samo ono što nađem kao suštinu.

    Kad je nađem. Nije uvek lako, treba dobro zagrabiti, ponekad.

  8. Mister No kaže:

    @ stormwatch
    U pravu Si, nažalost. Teško je vratiti u Pandorinu kutiju, ono šta je izašlo iz nje. Srećom subotička sinagoga ( i ostali verski objekti ) nije srušena ili pretvorena u neki ‘društveno koristan objekat ‘devedesetih godina, s obzirom na mentalni sklop faraona i njegove životne saputnice.

  9. Henig Dusanka kaže:

    Nadam se da ce je koristiti kao koncetrnu dvoranu,vernika nema a steta je da je zakljucana

  10. marinowski kaže:

    Koliko ste Ristićevih predstava pogledali? Ja sam pogledao sve koje su se prikazivale u Subotici, više puta. Tada je grad bukvalno goreo od pozitivne energije. To što je Ristić kasnije politički zastranio, to ga ne čini lošijim rediteljem.

    To je bilo zlatno doba Subotice, rado ga se sećam.

  11. marinowski kaže:

    Pogledajte dokumentarac koji dosta toga objasnjava:

    https://www.youtube.com/watch?v=IsLtttHCakg

    A za sinagogu … mnogo puta sam bio unutra, i cesto sam je fotografisao. Drago mi je sto se obnavlja i sto ce zasjati u punom sjaju.

  12. De la Croix kaže:

    Da, trebalo je biti mlad i biti ovde. Doziveti taj preporod grada. Drugu polovinu osamdesetih je Suboica bila jedan od najuzbudljivijih gradova u velikoj Jugoslaviji. To su drugi govorili i pisali. Veliku zaslugu ima i KPGT. Danas je tesko razbistriti sliku kad je sve u mulju, ali kazem, ko je bio tada mlad i zudeo da Subotica bude svet…

  13. marinowski kaže:

    Upravo tako. Mene je taj period baš definisao.

    Imao sam privilegiju da sam baš juče poduže razgovarao sa gradonačelnikom iz tog vremena, Gyögyöm Szórádom.

    http://adattar.vmmi.org/cikkek/5002/szabadkarol_22_szorad_gyorgy.pdf

    Bilo je to doba optimizma. Tada sam imao 16, 17, 18 godina … i osećao sam da je sve moguće.

    Godine 1991. je sledilo bolno otrežnjenje.

OSTAVITE KOMENTAR