Majka je Stefana (15) sa strepnjom upisala u školu. On je danas…

Kada je Suzana Skenderović iz Subotice pre osam godina upisala sina Stefana (15) u osnovnu školu, bila je u strahu jer njen sin ima autizam, a inkluzija tek što je bila zaživela. Danas, on je srednjoškolac koji je mnogo napredovao.

Mnogi roditelji i danas imaju dilemu da li da upišu dete u specijalnu ili redovnu školu, a posle svega što je Stefan prošao, majka poručuje da njen sin nikada ne bi napredovao toliko da je bio u grupi sa decom koja imaju poteškoće u razvoju.

Stefan čita, piše, crta, vozi bicikl, pliva, a uz njega su i pozivaju ga na druženja i dalje vršnjaci iz OŠ „Ivan Milutinović“.

– Mene je bio strah, a verujem da uopšte nije bilo lako učiteljici Ani Kovač dok sam joj pričala da moj sin nema mira, da ne može da sedi mirno, da mu stalno treba održavati pažnju, da mu smetaju zvukovi, školsko zvono i zvono crkve koja je pored škole – priseća se Suzana Skenderović.

Na svečanosti za maturante Stefan je sa vršnjacima primio diplomu i aplaudirao drugarima

Stefan je upisan u odeljenje koje pohađa nastavu na hrvatskom jeziku jer su smatrali da će biti bolje da bude u manjoj grupi dece. Tada nije bilo ličnih pratioca, ali stručnjaci koje majka poznaje priskočili su u pomoć i uveli dečaka u prve školske dane.

– Učiteljica je odradila majčinski posao. Od početka je decu učila da ga prihvate. U školi su uvideli njegove sposobnosti i na njima radili, a na svakom času je drugo dete sedelo sa njim u klupi i bilo mu je podrška. Deca su se utrkivala ko će biti pored njega. Dobijao je i pozive na rođendane, vršnjaci su ga pratili do toaleta. Drugari su pomagali da radi zadatke po Inkluzivnom planu (IOP), a onda je zaživela i usluga pratioca. Devojka koja je bila sa njim ga je naučila da čita, piše, sabira, oduzima, ali vizuelno – kaže majka.

Kada su joj rekli da njen sin sedi na četiri časa, da ne ustaje i ne šeta, nije mogla da veruje. Kasnije mu se povećao raspored na pet časova.

– Nijedna zamerka i niko nije pitao zašto je sa njima. U školi su odmah roditeljima opisali situaciju i rekli da je to za Stefana dobro, ali da je dobro i za njihovu decu. Imali smo i pomoć logopeda, bili su na raspologanju učiteljici i nastavnicima i tvrdim da prosvetnim radnicima treba pomoć u radu sa našom decom – kaže Suzana.

Školovanje su pratili i manji problemi: kako kada Stefan počne da pevuši.

– Objasnila sam učiteljici da mi kod kuće kada on zapeva i mi zapevamo, a onda ubrzo kažemo da prestane. To, naravno, ne može u školi i trajalo je nekoliko meseci. Sigurno im je smetalo, naročito deci, ali mi nisu uputili kritiku. Sami su to prevazišli sa njim.

Dečaka sa autizmom su lepo prihvatili i nastavnici. Radili su na ispitivanju toga šta zaista voli. Recimo, nastavnica engleskog jezika je u nižim razredima prepoznala da voli Toma i Džerija, i uz pomoć slika junaka crtanog filma ga je učila stranim rečima. Voleo je „Tomasove voziće“ i uz pomoć njih je naučio sabiranje.

U šestom razredu je jedna nastavnica rekla da ne zna da čita i piše, ali kada mu je majka rekla da napiše nešto, on je to učinio. Svi su se šokirali, a razlog tome je samo zato što Stefan nije bio izvođen na tablu.

Koliko je inkluzija pozitivno uticala na dečaka pokazalo se i na svečanosti male mature. Stefanu inače smetaju zvukovi i na svaki aplauz vrišti, ali među vršnjacima nije učinio ništa što bi ga izdvojilo od njih.

– Mirno je sedeo, slušao i aplaudirao. Ostavio nas je bez teksta. Direktor ga je prozvao rečima da dobija diplomu za lekcije života koje im je dao, učenje i vladanje. Svi smo plakali – ponosna je i zahvalna majka.

Suzani i sada prilaze deca i pitaju da li je Stefan upisao srednju školu, a nastavnici su joj rekli da možda nisu uspeli da ga nauče mnogo, ali da su oni od njega naučili zaista puno. Roditeljima koji imaju decu sa autizmom poručuje da bez straha upišu decu u školu jer mogu i te kako da napreduju. Tvrdi da je Stefan naučio da sedi na časovima jer su to radila i druga deca. Imitirao je vršnjake, a vršnjaci su bili podrška zahvaljujući učiteljici, nastavnicima i roditeljima.

Stefan još uvek ne ide sam u prodavnicu i na ulicu, a sad ga čeka novi korak: srednja škola.

– Ne znam šta nas čeka u srednjoj školi. Upisan je u Politehničku školu, na smer tehničar grafičke dorade. Već ima profesora koji su osmislili kako će sa njim da rade pošto ima sposobnost lepog crtanja. Svaki roditelj mora da zna prava svog deteta i da se bori za ta prava jer naša deca ne mogu za sebe da se izbore. Zvala sam noću prijatelje i stručnjake da im pričam o poteškoćama, ali postoje i organizacije koje pružaju podršku. Naša deca su zaslužila da budu deo zajednice i mogu mnogo da uzvrate – zaključuje majka.

Ismevanje

– Uvek je bilo i biće ismevanja, ali roditelji ne treba da obraćaju pažnju na to. Njihov fokus mora biti na detetu i kako da ga na najlakši način uključiti u društvo. Neka to bude prvo samo 10 minuta. Ne mora dete da sedi odmah pet časova u školi. Treba ga postepeno uvesti u novonastalu situaciju. Bitan je dogovor sa školom, da se prihvati ponuda, ali i da se kaže mišljenje – kaže mama Suzana.

 

BLIC



KOMENTARI

  1. Croat kaže:

    Nije lose nekad i nesto zaista pozitivno procitati. Bravo za Stefana, bravo za roditelje, bravo za skolu!

  2. Laura Antelj kaže:

    Suzana je od života dobila veliki zadatak koji je odradila veličanstveno i neustrašivo, a pri tome bila uvek i uz nas ostale majke saborce, u svojim ratovima i borbama kroz život. Ja predlažem, ako iko od nadležnih ljudi ovo čuje i ima sluha, da ovu majku proglasimo, majkom heroja, jer je možda i to malo koliko ova divna žena zaslužuje. Kada je vidim ja ću uvek ustati i pokoniću se. Čestitam.

  3. Čović Biserka kaže:

    Suzana čestitke iskrene tebi i Stefanu. Hvala ti što si i nama pomogla i pomažeš. Hvala ti što imaš veliko srce i što pokazuješ odlike divne majke i pružaš primer i drugim majkama. Nije to lako,ALI VREDI . Nagrada je REZULTAT koji se vidi na deci. Još jednom hvala ti veliko Suzana i idemo napred i dalje. ❤️

  4. Luka kaže:

    Bravo za decaka, porodicu i skolu Ivan Milutinovic.

    Ponosan sam sto sam i sam pohadjao 8 razreda i proveo najboljih 8 godina zivota u istoj skoli. Jos jednom su pokazali da imaju najbolji uciteljski i nastavni kadar – kako strucno tako i ljudski.

    Ovo su price koje treba da ispunjavaju medije. Bravo!

OSTAVITE KOMENTAR