Manci neni i kućne pomoćnice

Živela je u Kertvarošu, u porodici koja je imala fotografsku radnju u Štrosmajerovoj. Još nije bilo vodovoda pa je išla  na bunar u Kireškoj kao i drugi, jedino je njena kanta bila manja. I ta mala kanta je izgledala teže nego Manci neni koja je onako pogurena izgledala veoma sitna i lagana. Može se reći da je bila deo te porodice, iako je bila sluškinja. Kada je počela svoje službovanje, verovatno je bio još 19. vek, a kada je umrla šezdeset i neke, živelo se u socijalističkom društvu koje nije poznavalo ovakve odnose. Oni su ipak još tinjali u nekim kućama i trajali poput nameštaja i slika nasleđenih iz prošlosti. Komšije koje su 50ih i 60ih bili deca, pamte da im je čitala bajke. Kažu da je živela 100 godina.

foto Meinhardt, Szabadka

U isto to vreme, treća kuća dalje, takođe je imala sluškinju koju su zvali Katoka. Večito musavu i čupavu za koju su svi mislili da je mentalno ometena. Živela je u nekoj vrsti šupe-kokošinjca. Ko zna kako je dospela u takav ropski položaj. Posleratno vreme, puno siročadi i sirotinje, bilo je prilika za neke iz nižih slojeva da se iz njih izdignu ili da se bar izjednače u siromaštvu. Ipak, nisu svi imali snage za to. Inercija starih društvenih odnosa a i sigurnost koju je pružao krov nad glavom i ishrana, ostavila je još neko vreme određeni broj Subotičana u nezvaničnom statusu sluge.

Katoka je nestala iz vidokruga komšija. Ništa se nije znalo za nju sve dok jednog dana u ulicu nije došla jedna žena. Bila je to glavom i bradom, nekada neugledna Katoka, a sada jedna zdrava i prava žena. Čak i podmlađena. Kažu da je našla neku rodbinu koja ju je izvukla iz bede. Svaka naredna godina bila je bolja od one prethodne, pa je i nekima od ovih žena svanulo.

U vremenu koje je tada počinjalo i dalje je bilo tražnje za ženama koje bi pomogle oko domaćinstva, ali tada je sve to bilo primerenije dvadesetom veku. Subotica, kao i ostali naši gradovi, doživljavala je industrijalizaciju i masovni priliv stanovništva sa sela. Bake i deke su ostale na selu ili salašu, a zaposlenoj porodici sa decom trebala je pomoć u domaćinstvu ili oko dece. Oni koji su to mogli da priušte, angažovali su „devojku“ koja je u socijalizmu imala dostojanstvenije zvanje  – kućna pomoćnica. Razne „guvernante“ i bebi siterke i same su često bile u tranziciji između sela i grada, a kako su još bile neobrazovane, prihvatale bi prvo što se ponudi.

Verovatno bi do kraja veka potreba za bebi siterkama bila sve veća, da našu zemlju nije pogodio rat i kriza. Oskudica je ponovo okupila porodice u prvobitnu rodovsku zajednicu. Više generacija pod jednim krovom usporila je emancipaciju pojedinaca ali je bar nekoj deci i njihovim bakama i dekama obezbedilo neke lepe dane.

 

Lansky

 



KOMENTARI

  1. crnjak kaže:

    … a sada iz dana u dan umnožavaju se oni koji pljuju po socijalizmu i komunizmu Titove Jugoslavije sve misleći da će se bolje živeti u nadolazećem periodu odavno trulog i usmrđenog kapitalizma a neki bi hteli da budu čak i podanici u nekakvoj kraljevini koju priželjkuju ….. ali ne, ne, ne, drugovi dragi – socijalizam je ukinut ne zato da bi SVI bolje živeli već je ukinut da bi SAMO NEKI još bolje živeli nego što su do sada živeli u socijalizmu, a VEĆINI je namenjena sudbina sirotinje i život u bedi, koji se opisuje u gornjem tekstu, nedostojan čoveka i preživljavanje za koru hleba od dana do dana za šta vam je jasan dokaz industrijska zona u Malom Bajmoku i Lidl koji se kao uskoro otvara ….

  2. Nadnicar kaže:

    Da, tako je to nekada bilo. Danas nesto sto je tesko pojmljivo, a za ono vreme svakodnevno i normlano. Odmah treba razjasniti da tu nije bio neki „ropski“ odnos i da to nisu bili nikavi lakeji koji su sluzili gospodu. Sami poslodavci su bili daleko od gospode i uglavnom su posedovali neko vece imanje ili zanatsku radnju gde je svaka ruka bila dobrodosla. Radili su svi, i gazda i gazdarica i sluga. Uzmimo za primer jedno obicno zanatlijsko domacinstvo. Zanatska delatnost se obavljala obicno u vlastitoj kuci. Tu je ziveo majstor sa svojom zenom i decom, ali i kalfe i segrti. Svi su jeli zajedno za istim stolom, imali neku kamaru za spavnje, gazdarica se brinula da budu cisti i okrpljeni, i da imaju opranu odecu, a sama nije mogla sve da postigne, i zbog toga je pomoc u kuci bila cesto vazna i neophodna. Sluzavke i sluge su regrutovani iz najsiromasnijih slojeva kojima nije nista drugo preostajalo osim odlaska u „sluzbu“. Neki su ostajali do kraja zivota u istoj familiji tretirani kao deo nje. Neki drugi su isli od gazde do gazde i pod stare dane prosili pred crkvom ili zavrsili u nekoj uboznici. Jednom mi je pricao jedan stari majstor -uzar – kako je primio slugu na posao i vec drugog dana raskinuo „radni ugovor“. Citaj: izvijao ga napolje. Pitao sam zasto i on mi je objasnio. Seli su svi zajedno da rucaju a novi sluga kaze majstoru za stolom : „Gospodine uzmite jos kupusa“ Pa gde to ima da mene u mojoj kuci za mojim stolom kucni sluga nudi mojim jelom.
    Ja sam licno takodje bio „pocastvovan“ ponudom da idem u „sluzbu“ Moj otac kao razuman covek je kupio usred leta i skolskog raspusta ugalj za zimu. Ugalj bi dovezli spediterom direktno sa teretne stanice i istovarili ispred kuce. Trebalo ga je ubaciti sa ulice u podrum i drvarnicu, Moj pajtas i ja bilismo nekih 14-15 godina i nagodimo se sa ocem da to obavimo za jedan „kraljevski“ honorar. Nas dvojica smo marjivo lopatali, dobro se oznojili i onako polugoli crni od ugljene prasine, izgledali kao pravi nadnicari. Neki covek stao i posmatra nas jedno vreme, pita da li smo dobro placeni i da bi on imao dobar posao za nas na salasu. Stan hrana plata, sve sto ti srce pozeli, treba samo malo pripomoci oko ovaca i jos tu i tamo sta se nadje za posvrsiti.Dao nam je vremena da razmislimo i da ce on uvece biti u mijanu i da mu onda kazemo da li smo se odlucili i jos napomene da takve ponude nema svakog dana. Mi se nismo dalje bavili njegovom ponudom i nismo otisli u mijanu. Ubacili smo preostali ugalj, oprali se otisli u grad i razbijali glavu sta cemo sa zaradjenim novcem.

  3. igor kaže:

    Služio je moj dida po godinu dana za pantalone i špediter čutaka ko i mnogi drugi.Hrana ko kereća,ponižavanje još i gore.Kad sam bio pred punoletstvom na pitanje majke šta hoću za rođendan tražio sam da mi kaže di je dida služio.To je čuo i moj baćo pa sam ,na njegovu „intervenciju“ ostao uskraćen za tu informaciju…..možda i bolje tako….

  4. Croat kaže:

    Mi smo imali jednu zenu koja je u mladosti dosla na salas kao sluzavka. Nije se nikad udala ostala na salasu. Nama je ona bila baka, otac joj je sedamdesetih prepisao deo zemlje. Njemu je ona bila druga majka.

  5. marko kaže:

    Eh da … moja se zvala tet(k)a Juliška koja je meni bila, de-facto, baka i pored druge „prave“ bake. Bila je zaista član porodice u par generacija.. dugo smo je posećivali i kada je otišla u „penziju“

    Nisam imao utisak da je robovala niti da su mi roditelji robovlasnici, ali znam da ću jedared da je pitam kada se sretnemo „gore“ .. sigurno moja idilična slika detinjstva nije bila potpuno tačna, ali je svakako bila bolja nego današnja slika realnosti mnogih „slobodnih ljudi“

    Vredan članak koji neki prepoznaju (poistovećuju se), neki upoznaju (ne tako davnu prošlost) a neki niti žele da upoznaju (jer ne razumeju ili to samo to ne mogu).. u svakom slučaju deo jedne stare Subotice koja bledi u sećanju

  6. Megille kaže:

    Najveća greška je bila što nakon rata deo vlasnika preduzećai drugih nekretnina koji su zapošljavali ljude i vodili ekonomiju bila je opljačkana i poubijana. Tako od 1945-1990 uništena je kompletna njihova ekonomska infrastruktura. Ne treba se čuditi da danas kvazi strani investitoti za robovske plaće iskorišćavaju radnike koje im je sama država ‘izručila’ jer se za iste mizerne plate dogovorili upravo država i strani investitori…

  7. Elektromobile kaže:

    Nase bake i deke su robovale danima kod veleposednika za koricu hleba i casu vode, a soljica mleka bila je nezamisliva poslastica. Jedini koji pricaju kako je to bilo normalno i fino vreme su potomci tih okrutnih robovlasnika.

  8. Megille kaže:

    @ Elektromobile : Okreni se oko sebe bre,gde su fabrike i radna mesta ? Sve su uništeno pokradeno upravo od onih ‘dobrih’ komunista koji su po tebi bili bolji od pravih vlasanika imovine ? Zašto onda nanas iz Srbije za ‘koricu hleba i šoljicu mleka’ ljudi beže u kaptalizam ?? Demagogije pišeš…Idu na zapad jer u Srbiji današnji novi bogataši-tajkuni koji su seli u tuđu imovinu ni korici hleba a ni šoljicu mleka im ne daju…

  9. Elektromobile kaže:

    Megile, reci mi kako su ti kako ih ti zoves pravi vlasnici imovine dosli do iste? Postenim trudom i zalaganjem sigurno nisu, nego upravo na teret sirotinje kojoj su prodavali price i otimali njihovu zemlju, posede i to malo cega su imali. Pa su posle ti isti pokradeni paori jos i morali da nadnice za lopove. Tri dobre decenije ne zivim u Srbiji, a ti tvoji veleposednici nisu nista drugo ni zasluzili, da se ja pitam ne bi im nikada nista vratio.

  10. Megille kaže:

    @ Elektromobile .Sva sreća što se ti za to ne pitaš jer očito da ti ne pripadaš onoj grupaciji koju nazivaš ‘ okrutnim robovlanicima’ već grupaciji koja je pljačkajući one prve široke ruke delila onima koji su po raznim udžericama čekali društvene stanove i bolje plaćene poslove,a kako su vrlo brzo kao i ti ostali bez lovarne potpore naroda i društva,ekspresno otišli u inostranstvo na nove jasle. Od takvih nikome ni orah iz ruke ne treba.

  11. Filmofil kaže:

    Megille dosadan si sa odbranom robovlasnika, nije narod ovde sisao vesla pa da ne zna kakvo ste zlo ti i tvoji robovlasnici bili. To sto sam sebi lupas pluseve sa tvojih mobilnih uredjaja isto tako ne prolazi. Lopov ostaje lopov.

OSTAVITE KOMENTAR