Mirisna sećanja na staru Suboticu

Kada bi uz pomoć vremeske mašine mogli da se vratimo u prošlost, jedno od prvih otkrića bilo bi mnoštvo mirisa koji danas više nisu oko nas, ili bar ne u tom intenzitetu. Mnogi od njih su nam poznati i čuvamo ih u „mirisnim sećanjima“. Mirisi imaju jaču vezu sa sećanjem i emocijama od bilo kojeg drugog čula. Te uspomene ne moraju uvek biti prijatne, na kraju krajeva, određene neprijatne mirise smo sa namerom suzbili u svom okruženju. Ipak, vredi se i njih prisetiti kada govorimo o prošlosti našeg grada.

Zabavište

Ko nije voleo da jede kao mali, taj je i u zabavištu mrljavio po tanjiru sve dok se porcija ne ohladi i postane nemoguća za gutanje. Na svu muku dolazio je i taj otužni miris iz kuhinje. Veliki lonci puni variva, svojim teškim mirisom karakterističnim za sve velike kuhinje u društvenoj ishrani, davali su jak doprinos atmosferi ove ustanove. Istini za volju, nije sve bilo tako loše. Jednom nedeljno je sledovao kolač, dok je drugom prilikom to bila testenina sa prezlom u koji bi dodali malo, premalo marmelade.

Obdanište u Bogovićevoj ulici

Kujne

I kuhinje u kućama su mirisale drugačije, u onoj meri koliko se jelovnik i način spremanja hrane promenio do danas. „Zlatne“ supe, zaprške, mirođije… mogle su su da se osete i u hodnicima stambenih zgrada, posebno nedeljom. Puno subotičkih kuća je imalo pušnicu, pa je uvek tu negde bio i miris domaće kobasice i ostalih delicija.

Spavaća soba

U starim delovima grada još može da se prođe pored prozora iz koga dopire miris spavaće sobe. To je nekakva mešavina vlage i uštirkane posteljine. Takozvana „čista soba“ često se nije grejala što je obezbeđivalo određenu svežinu. Takva je pogodna da se u nju odloži tepsija sa kolačima, dok ne dođu unuci.

Poljski klozet

Poljski wc je danas teško naći iako ga je nekada imala većina subotičkih dvorišta. Vonj ovog mesta ne može da izlapi iz mirisnih sećanja. Fekalije nisu imale kuda da odu već su ostajale na uvid onom sledećem koga pritera nužda. Izgleda da je drvo upijalo i emitovalo taj karakteristični smrad koji više ne srećemo.

Prodavnice

Najstariji pamte prodavnice u kojima se većina robe prodavala iz džakova i sanduka. Mirisi začina bili su obeležje starih dućana.

Subotičani srednje generacije kao naintenzivniji pamte miris farbara. Jak miris hemije svaki put bi kupca naveo na razmišljanje: „kako neko može da radi ovde?!“ Ako se nekom to i dopadalo, teško je mogao da zamisli duži boravak u takvoj prodavnici. Danas farbare ni blizu ne vonjaju kao nekad. Moleri kažu da su za to bile krive farbe u prahu.

KEMOBOJA u Nazorovoj ulici

Parfemi

Ženski mirisi su se promenili zato što su određeni parfemi izašli iz mode ili su ih potisnuli drugi. Sedamdesetih godina je suvereno vladao Charlie, osamdesetih su devojke u Largu oko vrata nosile male bočice Tramp i Just mask….

Sećanje na prošlost jeste i povratak u detinjstvo i doba života kada smo mnogo više bili u kontaktu sa prirodom, odnosno zemljom, travom, jendecima, barama… koji, uzgred, sve više uzmiču pred betonom i asfaltom.

Kao i okruženje, tako ni mi ne mirišemo više isto. Putovanje vremeplovom i susret sa nekadašnjim Subotičanima ili nama samima u prošlom vremenu, podsetio bi nas i na to koliko su danas viši higijenski standardi.

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Naucno je dokazano da je culo mirisa tesno u vezi sa centrom za pamcenje u mozgu. Otuda vrlo jasne uspomene izrone iz podsvesti kada osetimo neki poseban miris. Pre oko godinu dana je u prodavnicu usao kupac koji je mirisao kao moj pokojni otac. Kada je izasao, malo sam njuskao tamo gde je stajao. Jedva sam suzdrzavao suze.

  2. Bodis kaže:

    Lansky za gradonacelnika!

  3. amacak kaže:

    gde je slikana predzadnja slika?

  4. Kertvaros kaže:

    Lososi se nepogresivo vracaju nakon 6-7 godina provedenih negde na Atlantiku ili Pacifiku, u planinske potoke u kojima su ugledali svet. Pri tome im je culo mirisa jedina orijentacija. Covek se takodje moze vratiti u proslost uz pomoc mirisa koji je duboko u njegovoj memoriji arhiviran. Ponekad se desi da osetimo neki miris koji u nama izaziva odredjene emocije ali vise ne mozemo da se setimo zasto i odakle. Nekada nam uspe da se ipak prisetimo i povezemo miris i dogadjaj nakon intenzivnog razmisljanja, a ponekad ostane sve to negde u maglama secanja. Manje vise svi imamo takve dozivljaje. @ Trovach je doziveo ono sto se u psihologije zove „trigger“ = okidac. Odredjeni miris je kod njega izazvao citavu bujicu emocija. To je potpuno normalno i u redu i govori u prilog psihicki zdrave osobe.
    Aktiviracu moju „Vremensku masinu“, Justirati je negde na sredinu ili prvu polovinu 50-tih godina proslog veka i krenuti na kupanje u „Fekete“. Leto je i skolski raspust. Nasa stara kuca u Kertvarosu jos stoji, u basti ima zrelog voca. U celom Kertvarosu ni jedne visespratne stambene zgrade ili asfaltirane ulice. Izlazim na Palicki put. Miris sagorelog uglja iz elektricne centrale. Nastavljam prema podvoznjaku koji je od balvana. Miris drveta odnosno camovine, mesa se sa mirisom parnih lokomotiva sa teretne i ranzirne stanice. Skrecem prema zgradi Jadrana. Unutra miris skole, imala je tipican miris mesinga, zbog dugackih mesinganih rukohvata duz stepenista. Ali to je vec jedna druga prica. Pocinje Korzo i zona asfalta. Moram reci da je asfalt Subotickog Korza imao jedan specifican, poseban miris kakav nikada i nigde vise nisam doziveo. Duz Korza restorani i prodavnice sa svojim tipicnim i uobicajenim mirisima. Sve do prodavnice „Jugoplastike“. Odatle je izbijao vrlo intenzivan miris „Najlona“ u to vreme su ljudi sve sto je bilo od plastike zvali Najlon. Naravno taj miris je budio pomesane asocijacije. Kupovinu rekvizita za plazu, ali ikupovinu pelerina za kisu i pocetak skolske godine. Par kuca dalje je nezaobilazni „Union“ i miris przene kafe. Za njegov tadasnji interijer, bi danas neko platio citavo bogatstvo, najverovatnije bi sa ponosom stajao u muzeju. Ne znam sta je na kraju od njega bilo, ali bi me zivo interesovalo da saznam. Sada skrecemo prema „Malom miru“ mirisi krcme i stale fijakerskih konja, koji su tamo imali svoje stajaliste. Atmosferu u „Malom miru“ je najlakse opisati stihovima S. Jesenjina: /Opet placu, urlicu i piju/ Harmonika zutu tugu lije/ Prokljinuci nevolje sto biju…/ Harmonikas u Malom miru je bio slep, pa nije morao da gleda sve ono oko sebe. Nakon toga miris Gradske mlekare, ne bas najprijatniji. Prelazim na precicu utabane uske staze preko rusevina zaraslih u visoki korov. (Danas Otvoreni Univerzitet) Miris gole zemlje, korova i trave. Oaza prirode usred grada. Dalje nastavljam prema uglu Celovecke i Subote Vrlica. Mala drvena vrata, a iza njih jedan sasvim drugi svet. Prostrano suncano dvoriste poplocano drvenim daskama za suncanje. Duz zida kabine za posetioce i njihovu odecu. Mali kiosk sa obaveznom Yugococktom. Na sredini cetvrtasti betonski stub sa tusevima, a iznad njega zvucnik sa programom Radio Beograda, jedinog postojeceg programa. Pesak za najmladje, ljuljaske i klackalice. Naravno i nezaboravni feeling raznih krema za suncanje, parfema, i nezabilaznog intenzivnog i posebnog mirisa Jekoderma, jedne masti za tretman teskih suncanih opekotina. Tu je bila jedna atmosfera letovanja i zaborava da si u gradu sa svim njegovim zvukovima i mirisima.

  5. Kertvaros kaže:

    @ amacak

    Ja bih rekao sa tornja Pravoslavne crkve.

  6. Čolović kaže:

    Jeste, to je ugao Čarnojevićeve i Zmaj Jovine.

  7. Lansky kaže:

    Tako je. Fotografija je napravljena sa tornja crkve. Ta raskrsnica i sada izgleda uglavnom isto.
    Slika sa lubenicama je napravljena u Matije Gupca, ispred sitara. Mislim da ta prodavnica i danas postoji.

  8. ffilozoff kaže:

    Miris bele kafe i podriguse iz zabavista ostaje vecno !!!

  9. ludilo kaže:

    Ajoj sada kada se setim testa sa prezlom i marmeladom u obdanistu…nista lepse

  10. Lansky kaže:

    @Kertvaroš
    kad prođem svojim mirisnim sećanjem ovim putem od Kertvaroša do grada, doduše nekoliko decenija kasnije, ne mogu da oprostim sebi što sam zaboravio Jugoplastiku.
    Ništa nije bilo slično, tako da taj miris možemo zvati „Jugoplastika“. Miris plažne opreme, sandala…miris letovanja.

  11. Djuka kaže:

    A miris cokolade iz Pionira?
    Miris koji se siri iz kafane – Majo, Ćuro.
    Miris vode iz bunara.
    Miris knjizare kod Mirka.
    Miris iz prodavnice Borovo.

  12. stormwatch kaže:

    Miris chaja u zabavishtu. Pocetak osamdesetih….

  13. Kertvaros kaže:

    @ Lansky,

    Jugoplastika ostaje vecna uspomena jer je njen neponovljivi miris budio kod svih gradjana pozitivne emocije. Ona je bila omen i predskazanje jednog novog lepseg i modernijeg doba. Otici u prodavnicu Jugoplastike i kupiti peraja za plivanje, to moze samo onaj kome je sve ostalo u zivotu bas potaman, i kome zivotni standard razantno raste. Valja odmah reci da takvi nisu bili niti retkost niti posebni izuzetci, jer u prodavnici takve ponude inace ne bi bilo. Moja mama je 50-tih godina kupila u toj prodavnici PVC-stolnjak za kuhinjski sto. Kariran sa lepim ugodnim i vedrim bojama automatski je podigao celokupnu atmosferu kuhinje. Jos se je mama pred komsinicom hvalila kako je to prakticna stvar koja se ne pere, ne ostaju fleke, i dovoljno je samo vlaznom krpom prebrisati i da bude ko nov. Nesto fantasticno. Danima je kuhinja mirisala na novi stolnjak. Zanimljivo da je taj miris bio daleko podnosljiviji i prijatniji nego mirisi plastike koja danas dolazi sa Srednjeg ili Dalekog Istoka.

    Poslednja slika na kojoj valjda otac i sin voze puna kola kukuruznih klipova kroz centar grada, najverovatnije istom onom marsrutom kojom su to i njihovi preci generacijama pre njih radili. Fotografija je snimljena negde u prvoj polovini 60-tih godina. Kao referencu tj. indikator uzimam Audi 60 i NSU Max/Pretis, vozila koja su takodje iz tih godina, a koja su u prvom planu fotografije. Ta dvojica na kolima pretstavljaju jedan poseban socijalni status koji je nekada bio vrlo rasiren u Evropi a nestaje pocetkom 20-tog veka. U Subotici se je jos dosta dugo zadrzao. Bili su to pripadnici staleza gradjana – zemljoradnika. Ziveli su u gradu, a svoje njive i (ili) vinograde od kojih su iskljucivo ziveli, imali su u gradskoj okolini. Takvih je bilo vrlo mnogo, a njihov staleski simbol je obicno bio visoki cardak u dvoristu dobro vidljiv sa daljine. Dobro bi bilo mozda obraditi sudbinu tog socijalnog sloja i njegovog nestajanja. Verujem (pretpostavljam) da su vam materijali o njima lakse dostupni i mozda bi bilo interesantno jednom prilkom se sa tom materijom pozabaviti. Verujem da bi sigurno i interesovanje forumasa bilo prisutno.

  14. Kertvaros kaže:

    @ Djuka
    Mislite na miris cokolade u prodavnici, ili miris cokolade koji se sirio oko fabrike tada jos na Marksovom putu?
    Knjizara „Kod Mirka“ za moju generaciju „Kod Tikvickog“ (pamtim kad jeMirko tamo poceo da segrtuje) je imala poseban miris nastao iz simbioze namestaja od kvalitetnog drveta i sveze stampane knjige. To je dugo godina bila jedina prava knjizara u gradu. Sve drugo su bile na prvom mestu papirnice koje su prodavale skolski i pisaci pribor i tu i tamo mozda i poneku knjigu. Prodavnica borovo je imala ne samo intenzivni miris gume, nego je i pod bio presvucen nekim linoleumom jako intezivnog mirisa koji se je zadrzao jos jako mnogo godina.Inace kada kupite novi automobil, njegova unutrasnjost ima odredjeni miris, ali ona ne rezultira iz ugradjenih delova odnosno materijala, nego postoje ljudi koji tacno komponuju kakav ce miris biti u novom vozilu. to je jedan posao koji se moze uporediti sa poslom kreatora parfema. Nesto najgore sto se proizvodjacu automobila moze desiti je da kupci vrate novo vozilo zbog smrada u kabini.

  15. Daja kaže:

    Pored nezaobilaznog mirisa zabavista, meni je jos u zivom secanju ostao miris Subozana odnosno hemije koja se kupovala, zatim planike i prodavnice obuce.

  16. zozon kaže:

    Divan članak. Ja npr. nikada neću zaboraviti miris pravog parizera s kraja 60-tih. Sećam se dobro nekih majstora koji su radili na našoj kući i za doručak redovno donosili parizer. Svaki puta kada su razmotali onaj stari mesarski papir u koji je bio umotan, miris se širio celim dvorištem, a ja sam se i pored opomena moje majke redovno pridruživao njihovoj „gozbi“. Kao sto im je služilo ono staro drveno korito u kome su mešali malter, a kada je doručak samo su ga okretali i na njega „servirali“ razne đakonije počev od parizera do one neodoljive slanine, paradajza, luka, ljutih papričica i svi su obavezno imali brice /koje sam ja znao kao čakije/ na rasklapanje, neko duže neko kraće. Još nečega se jako dobro sećam a to je neodoljivi miris koji se širio iz tadašnjih pekara, zadnja koje se sećam je mala pekara na kraju Frankopanske ulice koja je radila sve do kraja osamdesetih. Tog mirisa nigde više nema iako je pekara sve više.

  17. X-MEN kaže:

    Djuka @
    Kafane “ Majo “ i “ Ćuro“ su smrdele, kao neka vrsta mokraće i prosutog piva na tepihu! Fabrika“ Pionir“ 🙂 milina !!

  18. zozon kaže:

    Ah da još nešto. Mirisi iz ekspres restorana Beograd, Bela lađa ili miris alkohola i duvana iz Bisera, Lava, Moke, miris pača iz restoracije na željezničkoj stanici ili pasulja iz Crne mačke. Dragi moji sugrađani ja sam jedan od onih koji neki od vas nazivaju pežorativno dođošima i koje okrivljuju za nestanak svega onoga što je nekada činilo Suboticu i po čemu je ona bila prepoznatljiva. Međutim, grešite mnogo jer i mi koji smo u Suboticu došli jednako kao i vi koji ste tu rođeni, žalimo za „starim vremenima“. Svi zajedno snosimo deo odgovornosti zato što nismo uspeli sačuvati ono po čemu smo bili jedinstveni, tramvaj, centar grada, pozorište i da ne nabrajam dalje. Lanskom mnogo hvala za članke.

  19. Djuka kaže:

    Miris svlacionice na klizalistu!
    Miris (?) iz boks kluba.
    Miris velike vecnice u Gradskoj kuci.

  20. Djuka kaže:

    Miris iz expres-restorana 29.novembra.
    Uvek isti.

  21. pajo kaže:

    Largo sedamdesetih – Živanši i Brut + Žitan cigarete

  22. Esmeralda kaže:

    A miris “Nepkera”? Kad smo išli tamo samo i na pivo, moji roditelji su tačno znali gđe sam bila! Zimi je za vetrenje odeće baš trebalo dosta vremena!

  23. Trovach kaže:

    Volim onaj miris kada prodjem pored nekog restorana (recimo pored Nepkera). Tu su izmesani mirisi raznih jela, ali je prijatno. Taj miris me podseca na ekspres restoran hotela „Interkontinental“ u Crikvenici ranih 70-ih. Mislim da su imali ekspres restoran preko dana, a uvece je to bio pravi restoran i cesto su igrali folklorci OKUD „Mladost“.

  24. Subočan kaže:

    @Djuka
    Miris koji je dopirao iz „Fidelinke“ je terao vodu na usta…

  25. B.S. kaže:

    Lansky, hvala vam mnogo, mnogo, mnogo.

  26. ffilozoff kaže:

    Negativan miris je bio kad su spaljivali kosti iz 29-tod…Ne secam se kako se to zvala firma…ALI smrdio je citav grad…

  27. Pajo Vizin kaže:

    „Miris“ javnog WC-a kod gradske kuce. Nikada mi nije bilo jasno, zasto WC mora da smrdi.

  28. ffilozoff kaže:

    Kafilerija ?

  29. Trovach kaže:

    Setio sam se jos necega. Bili smo u Pecuju pre nekoliko godina i na kratko svratili u njihovu sinagogu. Onaj miris stare drvenarije deluje da na kratko osetite blagu vrtoglavicu. Slican miris sam osetio kada smo silom prilika bili kod jednog velecasnog. Nije to ni memla, nego bas miris necega starog, ali dobro odrzavanog. I inace volim sve sto je u vezi sa istorijom, a nedavno sam uhvatio sebe kako u setnji centrom grada pokusavam da se prisetim sta je nekada bilo na mestu nekog sadasnjeg lokala.

  30. croat kaže:

    Ffilozoff mis smo je zvali kafilerija i potpuno sam zaboravio na to da me nisi sad podsetio!

  31. srbenda iz backe topole kaže:

    Aaaaaa…..miris cevapcica sa cumura, iz Kafane Borac…pa miris tople bele kafe ..pa miris bureka tek izvadjenog iz pecnice u kafeu shogor..aaaaa to ste zaboravili?????

  32. stipan kaže:

    A tek mirisi iz ekspres restorana „29. novembra“,pecena kobasica,paprikasi,pasulj,rostilj,,,,

  33. Aleksa kaže:

    Mirisi moje mladosti!
    Miris doma – najdrazi miris. Svaka kuca, svaki dom ima neki poseban miris.
    Miris i okus vode iz arteskog bunara.
    Miris iz Dusanove krcme u koju me je otac svake nedelje slao po ficok rakije.
    Miris vinograda nakon prskanja sa plavim kamenon.
    Miris svinjokolja, dim slame, miris opaljene svinjske koze.
    Miris kozice od slanine koju je otac pekao na vatri u stednjaku.
    Miris mamine supe od pecuraka.
    Miris pekare dok smo cekali da se ispece lepinja ili kolac nedeljom.
    Miris brasna iz mlina u kome je radio moj otac.
    Miris lule Vojnic H.Blaska u biblioteci koja je nekada bila u prizemlju Muzicke skole.
    Miris apoteke u koju smo nekada ulazili kao u crkvu, sa skinutom kapom.
    Miris katrana iz javnog WC-a.

    I na kraju pocetak pesme Arsena Dedica „Sa okusom mora, sa okusom soli“…..

    @Lansky
    U zgradi u ulici Matije Gupca se i sada nalazi sitarska radnja u vlasnistvu porodice Feher. Nekada je u toj zgradi bila banka (vidi „125 godina od osnutka Pucke kasine“).

  34. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa
    Pretpostavljam da danas slabo ko moze da uspostavi vezu izmedju javnog WC i katrana. Mi smo nase stare gradske toalete sravnili sa zemljom. A bili su izgradjeni u prekrasnom Jugendstilu. Po Becu se jos uvek mogu videti skoro potpuno identicni, ako ne i isti objekti iz tog doba.

  35. croat kaže:

    Kad smo kod javnih toaleta, da li su se meni to neka secanja pobrkala , mozda sa Budimpestom ali kao da se secam da je na bivsoj autobuskoj stanici u ulici Matije Gupca bio javni pisoar?

  36. Aleksa kaže:

    @Croat
    Javni toalet u ulici Matije Gupca je izgradjen kada je tu bila pijaca, Nakon pijace je jedno vreme tu bila i autobuska stanica i u to vreme je toalet bio u upotrebi. Nakon toga, godinama je bio zatvoren, a pre nekoliko godina i srusen.

  37. Tanja kaže:

    Miris klizalista i caja koji su tamo pravili
    Miris one pare u MWM diskoteci
    Miris Beografske robne kuce
    Miris kaljevih peci u skolama
    Skolske trpezarije u podrumu najstarije skole ‘Sonja Marinkovic’, kifle sa sirom,dugacke kifle,jogurt i sl
    Miris bureka iz Spartaka
    Jugoplastika nezaobilaxna
    Miris gume na stadionu Spartak,kada smo trcali 600 km za skolu …

  38. Trovach kaže:

    @Tanja…Taj miris caja je nezaboravan. Ne znam od cega je bio (mozda sipak i jos nesto), ali je i ukus bio odlican.

  39. croat kaže:

    Aleksa
    Znam za taj a da li se secas da li je iznad zemlje bila samo kao neka metalna ograda gde su se muskarci mogli olaksati?

OSTAVITE KOMENTAR