Mlade Subotičanke u vreme Čarlstona (Zaboravljeni foto album – II deo)

Moda devetnaestog veka se završila kada i Prvi svetski rat. Govorimo o ženskoj modi koja je podrazumevala svu onu masu tekstila ispod kojeg je damu stezao korset ne bi li postigao figuru po kojoj je oblikovana flaša Koka Kole. Glavu su krasile duge pletene kose i široki raskošni šeširi.

Žene su zbog rata morale da odmene muškarce na njihovim poslovima a kada se Velika vojna završila, više nije bilo povratka na staro. Tadašnji modni zaokret možda je najdramatičniji koji se pamti, ali on nije bio jedini. Kočije su počeli da zamenjuju automobili, ljudi su počeli da lete avionima, pojavio se radio, promenila se muzika, plesovi… Jedna od napoznatijih okretnih igara te dekade je Čarston, pa se i ceo modni stil ludih dvadesetih često opisuje ovim imenom.

Ti trendovi su brzo stigli u naš kraj. Druga je stvar kako je bilo našim devojkama da ih iznesu, tako daleko od Nju Jorka ili Pariza… Ni danas ne očekujemo od starijih da se pomire sa novim modnim hirovima a kako li je tek onda bilo biti moderan?

Na fotografijama iz ovog albuma to ne izgleda teško. U kadru nema ni jedne nane ili baće. Fotografu oni nisu bili zanimljivi, već su to samo mladi, pa se onom ko razgleda album, Subotica 20-ih čini jedan moderan grad.

Ispred trgovine Farkaš, na mesto koje je podignuta Nićin palata

Par koraka dalje, kod vitrine za bioskopske plakate (u pozadini „Mali mir“)

Dve ŠIZIKE kod Peko-a

Subotički glasnik 1926. godine u članku „Šta će se igrati ove sezone“, navodi plesove: shimi fox, blues, boston, tango i passe double koji su poznati našem mladom svetu ali nažalost samo po imenu. Novinar kaže da se te igre nigde ne izvode propisno nego se igra sve drugo samo ne to što su te igre.

Takvi igrači često izvrću razne igre nastojeći podati im neki svoj osobeni karakter koji nagrdi i izobliči samu igru. Ovo poprima naša mladež i naravski izađe sasvim devetnaesta stvar. Igre se tako izobliče da prisutni moraju okretati lice na stranu, da se ne zgranu od izvesnih previše slobodnih kretanja mladenaca, koji u „vatri“ zaborave na okolne kibice. Igra ne sme biti gruba ni „rukopipateljna“, a naročito salonska.

Lansky



KOMENTARI

  1. sev24 kaže:

    Na zadnjoj fotografiji je Steiner Barbara 1902-1976. Ona je baka od moje supruge, po majčinoj liniji.

  2. Kertvaros kaže:

    Prvi svetski rat donosi jaku cezuru u kulturni i civilizacijski razvoj Evrope. Nakon toga rata vise nista nije bilo kao samo par godina ranije. Rat sam po sebi donosi mnogobrojne tehnicke inovacije. Ratna dejstva dobijaju novu trecu dimenziju. Razantno se razvija avionika, prve vazdusne borbe, prva bombardovanja iz vazduha, izvidjacki letovi, itd. Trose se do tada nevidjene kolicine resursa, sirovine postaju izuzetno dragocene i deficitarne, pa tako i tekstil koji je odlucujuci faktor mode. Sa jedne strane nema vise luksuznih stofova, svile i cipke, za gala haljine, sa druge strane zene pocinju da rade fabricke poslove umesto muskaraca koji su na frontu. Korzeti i mideri su velika smetnja pri radu za masinom u fabrickoj hali, a rad zahteva prikladnu i komotnu odecu. Sve se je to i te kako odrazilo na posleratnu modu. Tako da se je upocetku odlazilo na pozorisne premijere i slicne dogadjaje u vrlo skromnoj i manje pompeznoj odeci. Milioni muskaraca se nisu zivi vratili iz rata, i njihova mesta su zene zauzele trajno. Ne samo za fabrickim masinama, nego i na najvisim polozajima u firmama, bankama i velikim koncernima. Jednostavno naslednik firme je poginuo na frontu, njegova braca takodje, i ocu nije preostalo nista drugo nego da nasledstvo prenese na cerku. Velike modne kuce u Parizu, Londonu, Becu ili u Berlinu su vrlo brzi i fleksibilno reagovale na ratne prilike, i ne samo da su sve vise kreirale haljine od jednostavnijeg materijala, nego i se stedelo i na samom materijalu, o cemu nam svedoci duzina haljina iz tog vremena. Osim toga modni kreatori sirom zaracene Evrope su se vrlo brzo presaltovali na posebne kreacije – haljine za udovice. Cim su se pojavili prvi radioaparati dostupni sirem gradjanstvu, pojavili su se i prvi glasovi koji su trazili njihovu zabranu. Takvi aparati sviraju po ceo dan nekakvu nakaradnu muziku, kvare omladinu, sprecavaju i odvracaju je od rada i ucenja. S one strane okeana je pristigla US Army sa novom muzikom i novim stilom igranja od cega se starijim Evroljanima dizala kosa na glavi, dok je mladji svet bio time odusevljen. Postojale su i klasicne plesne skole koje su osim sto su ucile omladinu klasicnim plesovima, imale i jednu vaspitnu ulogu jer se tamo uz ples ucilo i lepo ponasanje, bon-ton, odnos izmedju muskarca i zene u javnosti i slicno. Te skole ocito nisu bile pripremljene za novonastalo doba pa je tako doslo do plesne i muzicke anarhije.
    Inace je vitrina za bioskopske reklame bila na istom mestu i dosta dugo i nakon sledeceg rata. Jedna isto takva potpuno identicna vitrina je bila takodje jos dosta dugo nakon Drugog svetskog rata ispred zgrade Jadrana.
    Da li je mozda gospodja Steiner sa fotografije supruga Apotekara Steinera sa Palica?

  3. sev24 kaže:

    Gosp. Steiner je bila supruga apotekara Tenner Imre-a, koji je imao svoju Apoteku na Korzou, na mestu nekadašnje prodavnice Pionir. Kasnije je bila supruga od sudije Subotičkog Suda dr. Schwarc Ljudevita.

  4. avet kaže:

    @Kertvaros
    Vaš identitet gospodine Kertvaros ne znamo.
    Svako se na ovom sajtu u komentarima podpisuje kako želi, takva je politika komentarisanja.
    Međutim, o Vama znamo toliko da živite u inostranstvu, da ste verovatno penzioner, osoba sa velikim životnim iskustvom, dobrim sećanjem na prošlost do BAŠ najsitnijih detalja i bivši subotičanin koji svoj grad i dalje jako voli.
    I vidimo da računar perfektno koristite.
    Mene jako kopka i strašno bih voleo saznati vaše bivše zanimanje, čime ste se bavili u prošlosti, šta ste radili.
    Sad nije to zbog toga da bi mi ulazili u Vašu intimu, međutim, Vaši tekstovi, komentari su sažeti, fenomenalni, briljantni, zlata vredni, perfektno ciljani na temu o kojoj se piše.
    I puno toga saznamo kroz Vaše tekstove, a što nismo dosada znali.
    Na sajtu se povremeno također javlja u komentarima i gospodin Aleksa, osoba koja je vredna dubokog naklona i poštovanja isto kao i Vi.
    Ništa više, samo Vaša zanimanja da saznamo, to mi je san.

  5. Podsvesno ili svesno kaže:

    Psiholozi su davno primetili pravilo da se uvek pred ratove suknje produžavaju, a posle ratova skraćuju, što je podsvesni, impulsivni poriv privlačenja muškog roda, izražen kroz modu, kako bi se nadoknadila izginula populacija. Veliki rat je doneo velika stradanja pa nije ni čudo što se u odevanju „štedelo na materijalu“.

  6. Kertvaros. kaže:

    @ sev24,

    Izgleda da sam tu nesto malo pobrkao. Najlepse hvala na objasnjenju.

  7. Kertvaros. kaže:

    @ avet,

    Kao sto sam moj nickname kaze, ja sam „decko“ iz Kertvarosa. Zivim zaista vise od pola veka u inostranstvu. Od 43 godine radnog staza, oko 11 godina sam radio kao samostalni prevodioc, a preostale 32 godine, sve do penzije bio sam ministerijalni cinovnik u jednom saveznom ministarstvu SR Nemacke. Za sve moje poslove koje sam radio potrebno je malo sire i fundirano opste obrazovanje (Studium generale) danas takav obrazovni profil skoro i da ne postoji. Srecom postoje knjige i strucna literatura iz koje saznajemo sve sto nam treba. Tome treba dodati i racunare taj veliki blagoslov za covecanstvo, kao i moju srecu da sam uspeo da tu jos nekako uskocim u poslednji vagon. Sa godinama sto covek postaje stariji, dolaze mu sve cesce u secanje slike iz detinjstva i mladosti, a moje su neraskidivo povezane sa Suboticom – mojim rodnim gradom. Moja secanja pokusavam da prenosim na mladje sa ovoga portala i nadam se da ce i oni u nekoj formi svoja saznanja i licna secanja, bez obzira na subjektivnost, preneti na sledece generacije Suboticana, kao i one koji se takvima osecaju. Hvala vam na ljubaznim recima i raduje me kada moje pisanje ipak ima neku svrhu i smisao.

  8. Aleksa kaže:

    Po prirodi stvari ja se ne secam tog vremena, ali sam iskopao jednu fotografiju iz 1936.godine. Ocigledno je da je radjena kod nekog fotografa, ali nazalost nema podatka o njemu.

    Kertvaros pise o vitrinama za bioskopske reklame, o dve, ali je bila i treca na uglu kod Crvene Name. Ja sam o njima vec prije opsirnije pisao.

    Vreme tridesetih godina je obelezila muzika za igru, to je muzika koja obozavam jer sam i ja nekada svirao u orkestru.

    Iz tog vremena bih spomenuo muzicare iz New Orleans ere – to su Louis Armstrong, Kid Ory, Sidney Bechet, pevacica Billie Holiday. Kasnije se javlja Artie Shaw sa solistima od kojih su Tony Pastor, Buddy Rich, pevacica Helen Forest, Tu je i Beni Goodman sa solistima Harry James, Gene Krupa, Lionel Hampton i jos mnogi drugi.

  9. pajo kaže:

    da li primećujete da su mlade žene na fotografijama vitke,malih grudi. tako je bilo sve do kraja osamdesetih. nakon toga dolazi do pumpanja. ne znam šta nam serviraju kroz hranu i piće ali pogledajte i sami oko sebe i videćete gomilu debelih i izobličenih mladih ljudi utegnutih u helanke i trenerke. zamislite njih u ovim finim komadima odeće.

  10. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa,
    Fotografija je profesionalna, van svake diskusije je napravljena u foto-ateljeu i ima vrlo fine i profesionalne tragove retusiranja. Haljine su egzaktno po modi tog vremena, a narocito Bubi-Kopf frizure.Pokusavam ali nikako ne mogu da se setim trece vitrine kod Name. Moguce da je uklonjena jos pre mog vremena, pa ju zbog toga ne pamtim. Dva filma – „Prica o Beni Gudmanu“ i „Prica o Glen Mileru“ svojevremeno prikazivanih u Jadranu (na kartu vise) za koje sam siguran da nisu prosla nezapazeno pored vas, nosim i danas u mom Subotickom secanju na vreme kad je muzika stvarno jos bila muzika.

  11. Aleksa kaže:

    @Kertvaros
    U mojoj obimnoj kolekciji video kaseta imam oba ova filma. Inace vise preferiram Beni Gudmena, a posebno Arti Soa od Glena Milera, jer je moj omiljeni instrumenat klarinet.

  12. CRVRCAK i MRAV kaže:

    @pajo
    ove devojke su slatke cistih ociju i duse meni je ona Plava najsimpaticnija…ima neku unutrasnju jakost i odlucnost ali medene su i ostale…a vitkost i male grudi su zato povezane jer do XXI veka nisu bas znali za grudno bogate napraviti dobre grudnjake…ja licno na kosarci 80-ih uvek sam dva obukla da mogu normarno skakati trcati trenirati…tek sad XXI veka znaju doista dobre da naprave…i napumpane znaju da budu isto vitke samo potrebno im je dobro pomocno sredstvo sto devojkama normalnih parametara nije potrebno i mnogo lakse se opredele za sport…ja sam VANZEMALJSKI VOLELA kretanje i kada sam postala grudno bogata nisam mogla da se pomirim tim da se moram toga odreci ali uvek sam bila sportista zadnjega reda…decenijama kasnije sam shvatila da trener kosarke zato me je primio u ekipu…DOBAR grudnjak je doneo revoluciju nama u zadnjem redu…nisam ja to smislila citala sam ali slazem se potpuno…I imam jednu smesnu pricu kada sam isla na ispit u Pesti…botanike pa smo bili u Sorok sar i jedan revoltirani mladic bez reci opipnula je dal su stvarne ili od silikona…decenije su trebale da naucim ziveti ovom darom a da ne pricam da grudno bogate zene su sve zlostavljene i svaka treba da odluci dalce se predati ZMAJU ili ici ce naprotiv…pa retko ko odluci da okrene pravac oko u oko da BOGOM pobeduje tu silu…zato nema nas medju vitkima i normalnima jer sanse nemamo da postojimo u ovome sloju…

OSTAVITE KOMENTAR