Mladi i moda na korzou 1945. godine

Subotička omladina na korzou 1945. godine. Bila je to prvomajska parada, rat je još trajao ali daleko od našeg kraja. Ako pažljivo pogledamo detalje, vidi se da su dosta odevnih predmeta u stvari delovi vojničke garderobe. Saveznici su je slali u okviru vojne pomoći. Puno je tu bilo engleskih uniformi koje su bile dobro krojene tako da su, uz one američke, postale obrazac za neke modne trendove koji će doći posle rata.

Ovoj našoj omladini dobro je stojala jer su mladi i lepi. Pored toga, uniforme su dobro došle jer je bila oskudica i malo sredstava za nove stvari. Prekrajalo se, kombinovalo… pričaju oni koji su tada bili mladi da i nije poželjno bilo biti frajer. Nova ideologija isticala je jednakost i trudila se da ispegla klasne razlike a građane izjednači u siromaštvu.

Međutim, to sa delovima uniformi nije moglo da traje večno. Vratile su se neke mirnodopske vrednosti i opet je lepo odeven čovek ostavljao bolji utisak nego neko ofucan. A godine siromaštva su se nastavile. Nije bilo jeftine garderobe i obuće tako da je bilo najteže onima kojima je to bilo najvažnije – mladima.

Tečaj ženskog krojenja, Subotica 13.VI 1946.

Jedan od naših prvih filmova koji ima za temu omladinski život – „Subotom uveče“ (1957), bavi se i ovom problematikom. U epizodi Večeras svira odličan džez, mladić na igranci očijuka sa devojkom ali se ne usuđuje da priđe jer će se izbliza videti koliko mu je odeća izlizana. Pokušao je on da za tu priliku uzme sako od brata ali ga je ovaj zaključao katancem uz pismeno podsećanje koliko je on štedeo za to odelo. Momak koga razdire ova nevolja bio je Dejan Đurović, tada mladi glumac a kasnije spiker poznatog glasa (Opstanak). Dugo je vodio TV emisiju klasične muzike koja se davala subotom uveče i zvala se – SUBOTOM UVEČE, baš kao i taj njegov stari film. Kada je televizija promenila programsku šemu i tu emisiju premestila na nedelju, ona se i dalje zvala – Subotom uveče.

Subotičku epizodu na ovu temu iskreno je opisao Nesto Prćič u svojoj neobjavljenoj knjizi „Od detinjstva do starosti“. Jedan od devetoro braće i sestara sa salaša, Nesto je posve sam morao da se školuje i stiče imetak. U vojsci je upoznao Subotičanina Karla Antunovića: „Nas dvojica smo bili kao braća. Nedeljom smo uvek nastojali da dobijemo dozvole pa da zajedno izađemo u grad, u bioskop.“ Istog dana su i završili vojni rok.

Svoj poraz na modnom planu Nesto je opisao ovako:

„U Suboticu smo stigli 10.X.1953. godine, bila je subota predveče. Dogovorili smo se da se sutra uveče nađemo na korzi pa da zajedno prošetamo. Moje odelo koje sam ostavio prilikom odlaska u vojsku bilo je iznošeno i okrzano.  Mlađi brat Ago je posle mog odlaska u vojsku nosio moje odelo i potpuno ga upropastio.

Otišao sam u varoš, stao pored stuba ispred pozorišta i posmatrao kako mladi šetaju. Primetio sam Antunović Karla da dolazi sa svojim drugovima. Imao je na sebi lepo braon odelo, braon cipele, belu košulju i braon mašnu. Bio je kao da je izašao iz modnog salona. Sakrio sam se iza stuba da me ne primeti i otišao kući razočaran i žalostan. Posle ovog više nisam izlazio dok nisam zaradio novac i sebi kupio odelo i cipele.“

 

Lansky



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Ova današnja omladina pojma nema koja je onda nemaština bila i u svemu se oskudevalo, kako u hrani tako i u odevnim predmetima.
    Tada još nije bilo konfekcijske odeće, sve se šilo na meru, nije bilo ni tekstilnih materijala u izobilju.
    Bilo je momenata kada se za tekstilni materijal na metar čekalo u dugim redovima u dućanima, a ono što se uopšte moglo kupiti na metar je bio jako mali izbor i nije bilo uopšte jeftino.
    Krojačice su imale u to vreme pune ruke posla.
    Ona šivačica koja je imala Singericu je bila glavna.
    Mi smo toliko bili siromašni da smo ja i moj dve godine stariji brat imali jedan jedini kaiš za pantalone, pa smo ga naizmenično koristili.
    Koji Buvljak i Shopy, to je tek pedesetak godina kasnije došlo, neki pojma nemaju šta je to bilo siromaštvo i u kojem mi blagostanju sada živimo u odnosu na ta vremena.
    Parče hleba natrljan belim lukom a mi se radovali kada smo i to imali.

  2. Snajderaj kaže:

    Mila majko, ti ne roni suza
    Lepo stoji titovka i bluza

    Svako vreme i svaki istorijski period obelezavaju i modni trendovi. Nakon 1945 ostala je masa vojnickih uniformi svih mogucih vojski, ali i ratnog materijala koji se je mogao preusmeriti u civilne svrhe. Narocito je bila omiljena kod zenskog sveta – padobranska svila. Lepa i bela odlicne kvalitete i moglo se od nje mnogo lepih stvari sasiti. Muskarci su prve posleratne kosulje imali od padobranske svile a zene svoje bluze. Od vojnickih satorskih krila su se mogli iskrojiti lepi i vrlo funkcionalni kisni mantili. Sinjeli bi se prekrajali u civilne zimske kapute ili jakne, prefarbali bi ih u neku civilnu boju i Bog da te vidi. Za farbanje tkanina su koristeni u nedostatku drugih boja, razni prirodni resursi kao npr. luk ili kora raznog drveca i razne biljke koje su prokuvavanjem davale odredjene boje. Vojnicke gojzerice su cipelari prepravljali u obicne civilne cipele. Prilicno teske i robustne ali to nikoga nije smetalo. Jedno solidno odelo od kvalitetnog stofa i dobro sasiveno je bio luksuz koji vecina ljudi sebi nije mogla dozvoliti. Pripadnici OZN-e su nosili sluzbene kozne mantile iz zaliha koje za sobom ostavio Gestapo, a kasnije su presli na Montgomeri mantile dobivene iz zaliha US vojske. Da bi imali malu predstavu o vrednosti odela mozemo videti u autobiografskim beleskama Milovana Djilasa. On na jednom mestu pise povodom svojeg razlaza 1954 g. sa Titom kako mu je vec sledeceg dana oduzeta sluzbena limuzina, ali i dva para civilnih odela koje je kao visoki funcioner dobio od drzave na revers. Dakle odelo je bilo nesto vrlo skupoceno. Dvadeset godina kasnije bukti Vijetnamski rat i omladina sirom sveta pocinje da nosi tzv. „Vijetnamke“ zelene pesadijske jakne US armije. Ko nije imao takvu jaknu automatski je bio druga liga. Trendseter takve mode nisu bili americki marinci, nego Ce Gevara. Na poslednjoj slici je devojcica u bundici ispred Uniona. takve bundice od ovcje koze izradjivane su uglavnom za decu, narocito onu zensku i izradjivale se u privatnim zanatskim radnjama a prodavane po pravilu na pijaci. Ukrasavane su bile ornamentima Madjarskog folklora, i sto je najvaznije bile su vrlo tople.

  3. Sepi kaže:

    Sve je to razumljivo.Bio je veliki rat,nakon toga opustošena zemlja itd….jedino jedno nije valjalo:to što je došao komunizam!Gde bi danas bili da smo posle rata imali sudbinu jedne Italije,Austrije pa i Grčke…Totalitarizam nove ideologije je upropastio sve nade i što je najgore,on je već onda u sebi nosio klicu novog zla:ovog od devedesetih…samo,malo ko je bio toliko dalekovid da je to prozreo,a onaj koji jeste taj je morao ćutiti….

  4. Realan original kaže:

    @Sepi

    Komunizam je potreban kapitalizmu iz koristi, on ga je osmislio i instalirao. Komunisti su čuvari geta, tamnice naroda. I danas.

  5. Sta bi bilo kad bi bilo kaže:

    @ Sepi
    Ne bi bilo nista. Grcka je bila u istoj ligi sa Albanijom i jedna neopisivo zaostala bivsa Turska provincija u kojoj je ziveo veliki broj pravoslavnih stanovnika koji su kroz razmenu stanovnistva (1923) izmedju Turske i Grcke, iz Anatolie preseljeni na Peloponez. Sto se tice Italije i Austrije, to je jedna visa kulturna i civilizacijska forma koju ni jedna Balkanska drzava nije i nece dostici. Sto se komunista tice oni su bili spas za bivsu monarhiju i doveli ju na jedan drustveni i ekonomski status kakav nikada nije imala i nikada u svojoj buducnosti nece imati sve one zemlje koje su iza njih ostale. Grcka je najbolji primer sta se dogsdja sa jednom Balkanskom zemljom kada EU u nju napumpa stotine milijardi DM i €. Grci su dobijeni novac pojeli i propili ni centa nisu ulozili u nesto profitabilno i onda se zaduzili do grla bez ikakvog plana i programa. Na kraju su se opet vratili na svoj pocetak. Grcka sigurno nije zemlja koja bi bilo kome mogla biti za ugled.

  6. De la Croix kaže:

    Grčka je primer šta bi verovatno bilo sa Jugoslavijom da su Englezi intervenisali kao kod južnih suseda. Građanski rat između komunista i monarhista, kao kod Grka, sa dodatkom međunacionalnog sukoba. Grci su posle imali vojnu huntu (67-74) i tek osamdesetih su počeli da se oporavljaju. Socijalistička Jugoslavija je, za razliku od Grčke koja je imala tri veća preduzeća, od izrazito agrarne zemlje postala industrijalizovana, od nepismene školovana…Ono što je tada izgrađeno, danas izgleda neverovatno.
    Nisam sklon da raspravljam da li je bolji komunizam ili kapitalizam, jedino mi je malo smešno da potomci nekadašnje agrarne ili gradske sirotinje kritikuju socijalizam a ne vide kakva bi bila njihova sudbina da nisu dobili besplatnu školu, zdravstvo, posao, stan…

  7. Realan original kaže:

    Komunizam je bio „sjajan“ dok je bilo kredita od kapitalizma. Bezbroj političkih kadrova teoretičara bez stručnosti i praktične upotrebljivosti, koji su živeli od prazne ideologije i nerada, i danas vode glavnu reč. Otuda toliko lažnih diploma i suštinskih nesposobnjakovića. A šta je važnije, forma ili suština!? Kod njih samo forma.

  8. Sepi kaže:

    Ako je to što je nastupilo 1945.godine najbolje što smo zaslužili kako velite onda smo mi jaaaako civilizacijski zaostali za Evropom.Ako je Tito najbolje što smo izrodili onda nam je tako i trebalo kako se dogodilo devedesetih.Pa sad počinjemo,ne ispočetka kao Grci nego iz minusa kojeg je napravio Milošević,a koji je daleko veći nego grčki.
    Inače,interesantno je da nijedna većinski pravoslavna država u svetu danas nije ekonomski uspešna.Izgleda da je najveći državni i ekonomski domet pravoslavnog sveta bio SSSR što je po sebi kontroverza s obzirom na ideološki profil.

  9. amacak kaže:

    kakvog kredita iz kapitalizma, realan?

    jugoslavija između dva rata je bila zaostala kapitalistička zemlja sa korumpiranom elitom i neobrazovanim i siromašnim stanovništvom. moja baba je „uživala“ u tvom kapitalizmu radeći kao vezilja 12 sati dnevno radnim danima i samo 9 sati subotom. zvuči poznato? nije bilo tako za vreme „komunizma“ po kome sada pljujete.

    doduše, mnogo veće koristi od socijalizma su imali radnici u kapitalističkim zemljama kojima je elita popuštala, verovatno iz straha da ne bude zbrisana kao u rusiji, pa su imali zlatnih par decenija uživanja u relativnoj sigurnosti i prosperitetu sa pristojnim radnim vremenom. šta se događa sada kada nema nikakave alternative vidimo i sami.

  10. Realan original kaže:

    @amacak

    Kapitalisti su komunizam stvorili, nasilno instalirali i obilato finansirali i time na istoku stvorili svoje kolonije. Društvena elita je uživala od bezidejnosti, neinventivnosti, poluznanja i neznanja i, uglavnom, nerada. Mnogi učeni i sposobni ljudi su od toga pobegli, jer su bili proganjani zbog narušavanja sistema. I danas je tako.

  11. amacak kaže:

    realan, nisi odgovorio kakav je kapital ostavio kapitalizam u jugoslaviji. i šire, rusija je pre komunizma bila zaostala despotija a za vreme komunizma poslala prvog čoveka u orbitu. kina još zaostalija, iz feudalizma skoro pravo u specifičnu verziju komunizma. kakav kapital je tamo nasleđen? i kakve kolonije na istoku kad su bili skoro potpuno odvojeni ekonomski i politički a vojno se gledali preko nišana i skoro spalili ceo svet. ako je ono što se dešavalo bio plan nekih „kapitalista“ (svih? nekih? ako da koji su to?) nisu bili baš mnogo pametni.

    to što ti pišeš može se opisati narodnom poslovicom koja počinje sa „što babi milo“.

  12. croat kaže:

    Polako cemo u Srbiji imati 30 godina u kapitalizmu i ajd da presavijemo tabak i uporedimo sta se postiglo za zadnjih trideset godina i trideset godina titovog socijalizma. (Recimo uporedite dovrsene kapitalne investicije,izgradjene skole bolnice, napravljenih km puteva, pruga….)

  13. Xxy kaže:

    Pogledajte na You Tubu dokumentarni film „Houston we have a problem“… Film je vrlo interesantan i svima će vam biti jasno zašto smo u Titovo vreme živeli kako smo živeli, zašto su nam se desile ’90te i zašto danas živimo kako živimo…

  14. Realan original kaže:

    @amacak

    Istina je dobro sakrivena.

  15. X-MEN kaže:

    *avet
    Pišeš tako , kad da nas koji smo rođeni , 70-tih i 80-tih , treba da peče savest što smo kao imali šta da obučemo ?

  16. Nemanja kaže:

    @ avet

    I sta sad? Radovalo bi te da danasnja deca zive u nemastini?
    Kakva su to poredjenja?
    Zamisli da tebi sada odgovara neko ko je ziveo u pecini: „e a mi smo ziveli u pecini, jeli poluzivo meso, razmnozavali se plemenski sa rodjacima, umiral sa 30.g. od upale pluca i boginja..“
    Covece svet napreduje, medicina napreduje, globalni zivotni standard napreduje!
    Treba li nasa deca da nose po jedan kais na dvoje pantalona zato sto ste ih vi nosili?
    Retrogradno, trulo, odumirice misljenje i stavovi.
    Otvori oci, raduj se zivotu onakav kakav je danas, raduj se sto svojim unucima mozes da kupis i Milku i Nutelu, ako oni to zele, a ne samo hleba s mascu.
    Za cime zalis? Za bedom i nemastinom? Svasta…
    Zaista je tesko i zalosno sto cak i sto si u godinama ne umes da nadjes radost u savremenom vremenu, nego pricas kako ste se mucili. Pa zalosno je sto se mucili, zalosno je sto su takva vremena bila, ali budu sretan sto danas nije tako, a ne drzi lamente na necim sto je proslo!

  17. Subot'čan kaže:

    @Nemanja
    ako već diskutuješ onda pročitaj redovno šta kometarišeš. Niko tu ne žali za vremenom siromaštva, avet samo konstatuje da se zaboravlja kako je nekad bilo. A ti tu palamudiš naširoko, ne mrzi te da kenjaš o nečemu što niko nije pomenuo. Ne mogu to da razumem.

OSTAVITE KOMENTAR