Internacionalna moto trka na trkalištu u Subotici privukla je 6.000 gledalaca. Uređena i ograđena pista, objekti…Za subotičke ljubitelje moto sporta ovo zvuči kao bajka ali da čežnja bude još snažnija, ovo su događaji koji su se godinama odigravali u našem gradu. Pre 2. Svetskog rata bio to „Moto club Champion“ a nakon rata „Auto moto društvo POBEDA“.
Na mestu trkališta je danas hipodrom a ljubitelji i vlasnici mašina, svoju strast žive uglavnom na putevima.
Ernest Arnold, pedesetih godina
Letak iz 1952. godine
Na subotičkom trkalištu, 1953. godine
Moto klub POBEDA – Subotica
Šta je Gabor Sagmajster značio za srpski i subotički motosport, moći ćemo da procenimo tek sa određene vremenske distance. Tada ćemo moći da kažemo da smo imali jednog asa i u toj disciplini, u moto sportu u kojem ne postojimo na svetskoj sceni. Svetska trkališta su većinom rezervisana za velike nacije, koje imaju industriju i tradiciju. Ima naravno izuzetaka, pa ako gledamo i Suboticu odakle dolazi Sagmajster, naći ćemo jaka uporišta u prošlosti koja možemo posmatrati kao tradicionalnu sklonost generacija Subotičana ka mehanici i motociklizmu.
Osim onih koji su ljubav prema motociklima kultivisali na trkalištima, ove mašine sa dva točka donosile su i druga zadovoljstva. Status u društvu, vožnje iz zadovoljstva, maltretiranje matoraca u noćnim satima…Šezdesetih godina „Subotičke novine“ pišu da su stanari ulice Vladimira Nazora u centru grada, sluđeni ponašanjem omladine na motorima koja se tu skuplja. Mnogo toga govori ova karikatura iz „Subotičkih“ 1958. godine. Vidi se nekoliko stvari. Ženska moda pedesetih, mladi provode vreme na igrankama, šta je značilo imati Vespu…
Sedamdesete godine su u Suboticu donele motoraške “bande”: Škorpione i Orlove. Motoraši voze sve moguće što ide na dva točka. Prednje vile su sve duže a „kormanj“ sve širi. Nadogradnja u domaćoj izradi – hromirane cevi od pola cola. U to vreme dominiraju Tomosovi APN 4 a jače mašine su imali samo sinovi imućnijih građana, što su tada bile zanatlije – vlasnici privatnih zanatskih radnji.
APN 4 su ipak bili najzastupljeniji i iznenađujuće izdržljivi. Polovinom osamdesetih, tinejdžeri – braća Dobrički i Taša Grbin “Apencima” za jednu noć stižu iz Subotice do Rijeke a onda se spuštaju niz Jadransku obalu.
Romantično doba snalaženja i improvizovanja završilo se tek nedavno, od kada je liberalizovan uvoz polovnih motocikla. Tek tada je veći broj njih ostvarilo svoj dečački san i zajahalo motor koji je želelo. Niču udruženja, organizuju se moto susreti, putovanja…
Subotica sedamdesetih
Šezdesetih (prodavnica „Agroservis“)
Pre II Svetskog rata
Lansky
U godinama nakon II.svetskog rata moto trke su se održavale po ulicama grada. Nama mladima je neizrecivo imponovala Verštro Irma,kasnije udata Milošev. Videti ženu u to vreme na motociklu, i to u najvećoj kubikaži (500) je bila najveća senzacija.
Nemam podatke ali znam da je Mačković Pajo, kao i njegova supruga učestvovala na trkama motorbiciklista. Obradović Sava njega su najviše volila deca, brzina njegova je bila fenomenalna, čak se jednom izvan piste zakačio na tarabi i to na zapadnom delu pre škole, prošao je sa malo ogrebotina. Atraktivne su bile vožnje motora sa prikolicama kada je onaj do vozača balansirao. Malo je bilo učesnika iz okolnih zemalja, ponekad neko iz Mađarske. Sećam se i vrlo mladih učesnika na mopedima, čak je bilo bicikla sa pomoćnim motorima DONGO. POBEDA je tada bila iza ŽUTE KUĆE i to na prvom spratu. Sada je ovde Savez slepih, mislim da su ovde bile i ostale sekcije tehnike – letači, radio-amateri, tehničari ostalih struka.DGY
na Arielu 500 kubika , Pere Evetović …moj otac obožavao je motore i moto sport
Ove godine je mlada grupa ljubitelja motora(medju njima i ja) osnovala moto klub pod imenom moto klub ''MCF'' i ucestvuje u moto kros sampionatu Srbije 2014 sa 6 vozaca u MXB klasi u nadi da ce uspeti da zainteresuje nove kadrove i mlade vozace da ce uspeti u omasovljavanju ovog sporta.
ipak su to bili nasi najlepsi i bezbrizni dani