Na subotičkim fakultetima nema dovoljno brucoša

Na svim fakultetima i visokoškolskim ustanovama u Subotici još ima mesta za upis brucoša, ali čak i uz mogućnost otvaranja četvrtog upisnog kruga u amfiteatrima neće biti dovoljno slušalaca. Sagovornici „Politike” saglasni su da su migracije stanovništva i iseljavanje najviše uticali na to da u gradu i okolini više nema dovoljno mladih voljnih da nastave školovanje.

gradjevinski-fakultet

Na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera od sredine oktobra nastavu će pratiti i 115 brucoša, a direktorica dr Nadežda Rodić kaže da u odnosu na situaciju u drugim ustanovama mogu da budu zadovoljni. „Svesni smo demografskih promena u društvu, posebno ovde na severu zemlje, ali verujemo da smo privukli mlade jer im nudimo praktično obrazovanje sa kojim mogu lako da nađu posao i ovde, ali, što se poslednjih godina traži, i u inostranstvu. Nastojali smo da nastavu osavremenimo i da je prilagodimo realnim potrebama. Zbog toga je kod nas u velikoj meri prisutan praktičan rad tako da polaznici odmah po završenom školovanju mogu da iskoriste stečena znanja i veštine”, kaže dr Rodić.

Škola koja ima dugu tradiciju u Subotici ove godine je dobila i 5,5 miliona dinara od Pokrajinskog izvršnog veća za poboljšanje energetske efikasnosti, odnosno obnovu prozora i vrata, i direktorica kaže da im je vrlo važna podrška koju imaju u Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost kako bi poboljšali uslove studiranja.

I na Učiteljskom fakultetu na mađarskom jeziku, koji radi u centru grada na prvom spratu objekta poznatog pod imenom „žuta kuća” nadaju se da će ulaganje mađarske vlade koja je spremna da rekonstruiše drugi sprat, doprineti većem interesovanju studenata. Ove godine upisali su 26 polaznika, od toga 15 učitelja i 11 vaspitača na mađarskom jeziku.

Građevinski fakultet nikada nije bio među fakultetima gde konkuriše veliki broj novih studenata, a ove godine na prvu godinu upisali su 38 polaznika, iako su imali otvorenih 120 mesta na budžetu i 23 za samofinansirajuće studente. Na prvoj godini oni će svi slušati građevinarstvo, a nakon toga dele se na module hidrogradnje, gradnje saobraćajnica, konstrukcije i na arhitektonski. „Ove godine akreditovali smo i geodetski modul, ali je potvrda stigla kasno da bismo mogli da upisujemo studente i na taj modul . Pratili smo situaciju i vidimo da na čitavom Univerzitetu u Novom Sadu, uz možda retke izuzetke, fakulteti ne uspevaju da popune kvote” kaže za „Politiku” dr Ognjen Gabrić, prodekan za nastavu Građevinskog fakulteta.

Prema njegovim informacijama i Građevinska srednja škola nema dovoljan broj đaka na građevinskim smerovima,  dok se mnogo lakše upisuju zanatski obrazovni profili. Dr Gabrić kaže da svoje studente sreće u veoma uspešnim građevinskim preduzećima u gradu i regionu, gde se pokazuju kao dobri stručnjaci. Građevinci su tražena profesija, praćenje internet poseta pokazuje da sajt fakulteta, posebno u vreme upisa, dnevno poseti 50 zainteresovanih, ali da sve to nije donelo više brucoša. „Ono što je dobro jeste da mi na fakultetu ipak imamo 700 studenata, što je možda više nego ranije, a zahvaljujući tome što studenti koji završe više građevinske škole shvate da im je ipak potrebna ova diploma školovanje nastavljaju kod nas” kaže dr Gabrić.

U većini fakulteta već zvoni zvono za uzbunu zbog malog interesovanja studenata, a u podrobne analize kako vratiti slušaoce pred njihove katedre uputio se i Ekonomski fakultet u Subotici. Ove godine upisali su ukupno oko 450 studenata. U Subotici je upisano 170 studenata, što znači da nisu popunili ni kvotu budžetskog finansiranja, u odeljenju u Novom Sadu je upisano oko 280 studenata i u odeljenju u Bujanovcu 90. „Radili smo analizu i odakle nam dolaze i kojim tempom učenici iz srednjih škola da bismo pratili interesovanje za fakultet. Nesporno je da je depopulacija, odnosno izrazito iseljavanje jedan od ključnih razloga manjeg broja studenata. Osim toga, ocenjujemo i da postoji smanjena popularnost ekonomije kao studijskog programa u svim svojim modulima, a, naravno, i fakulteti imaju svoje nedostatke u smislu povezivanja učenika sa praksom i to je nešto na čemu sada aktivno radimo”, kaže za „Politiku” dr Aleksandar Čučković, prodekan za nastavu Ekonomskog fakulteta u Subotici.

 

Politika



KOMENTARI

  1. petar kaže:

    drugim recina niste interesantni ljudima koji studiraju radi diplome a niste interesantni ni onima koji studiraju radi znanja.

  2. Đuro kaže:

    Ništa drugo se i ne može očekvati u jednom ovako nakaradnom sistemu gde se sa lažnom diplomom postaje predsednik države i gde nije nikakav blam završiti privatni fakultet u četrdesetoj godini…Tačno zamišljam ove današnje“političare“ kako daju ispite pa mi padne na pamet Živadin T.Jarić u večernjij školi.

  3. HPTN kaže:

    Sve je ovo što ste napisali tačno, ali je tačno i da nema dece. I ono što ima ako može upisuje fakultet odmah makar u Segedinu, Peču ili Zagrebu ako dalje ne može i bega van…

  4. Daja kaže:

    Pa s obzirom na ponudu posla, i konkretno sta ti fakulteti nude u svom obrazovnom programu, nije ni cudo.

  5. Daja kaže:

    Pa s obzirom na konkretno sta ti fakulteti nude u svom obrazovnom programu, nije ni cudo. O nalazenju nekog pristojnog posla da ni ne govorim

  6. Bivsi kaže:

    Moram da ispravim gospodina sa Građevinskog fakulteta. Od pre koji mesec je ONEMOGUĆENO da se studenti viših škola prebacuju na fakultete. Zato su i uveli ona nakaradna zvanja poput master strukovnih studija.

  7. ko ih sisa, da Bog da propali kaže:

    Djuro a ko je kriv za to? Politicari? Ne bih rekao, vec upravo profesori i univerziteti koji nisu stali u odbranu svoje struke. Eno smeje im se Nesa plagijator kao i Mali i Toma.

    Kako ce 170 studenata finansirati rad svih profesora i asistenata na Ekonomskom fakultetu?

  8. likovni umetnik kaže:

    Svi oni zajdno nece sakupiti 500 studenata u Subotici. Au, neka se gase ili neka menjaju programe treceg nema.

  9. Megille kaže:

    Ma ko će da studira na ovim fakultetima. Masovno ljudi završavaju i DR.zvanje preko interneta na nekom ‘Londonskom fakultetu ‘i to na engleskom jeziku premda engleski jezikniti ne znaju.Sve to traje nekoliko meseci a ne 5 godina koliko bi koštalo studiranje na ovdašnjim fakultetima…

  10. punisher kaže:

    bravo omladino!!! Bezite odavde, tu nema buducnosti za vas! Saljite bombardere da nas poravnaju sa zemljom, ovoj drzavi nema spasa svakako

OSTAVITE KOMENTAR