Najbolje bombone i čokolade su kod Brummera – priča o jednom muralu

Najbolje bombone i čokolade su kod Brummera – reklamirala se pre jednog veka „Prva tvornica bombona i čokolade“ iz Subotice. Pogon na Somborskom putu i lokal na korzou, ispod Vojnić palate vodio je Julije (Đula) Brummer a pred Drugi svetski rat njegov sin Mirko. Na slici se vidi natpis iznad radnje u oktobru 1944. godine, kada su partizani ušli u grad. Za Brumerove je bilo prekasno. Već su bili odvedeni u smrt, zbog svog jevrejskog porekla.

U arhivskoj građi je sačuvano da su 1936. godine počeli da proizvode keks, piškote i medenjake. U Nemačkoj su naručivali mašine i opremu a među njima i mustre za bombone na kojima je pisalo „Brumer“ i „Subotica“. Od svega je ostala jedna ilustrovana reklama na kojoj je tvrdnja kako su njihovi slatkiši najbolji.

U Subotici još nije bila praksa da se istorija grada baštini na ovaj način – muralom. Od oktobra ove godine na zidu nove zgrade koja gleda na šetalište Radijalac, stajaće ova stara ilustracija. Nove višespratnice prazne površine na zidovima često ustupaju aktuelnim reklamama, čak je to slučaj i sa obližnjim Muzejom koji je svoj zabat iskoristio kao komercijalni prostor. Nova građenina na kraju Borovo ulice (Dimitrija Tucovića) je imala zadatak da se svojim izgledom uklopi u svoje susedstvo – ulicu koja predstavlja istorijsku celinu, i modernu Aleju koja počinje preko puta. Kao višnja na šlag došao je mural sa temom iz prošlosti Subotice. Nakon izgradnje kružnog toka, obnove sinagoge, muzeja, zgrade stare Austrougarske banke (Fidelinke), „Baš“ kuće, a sada i završetkom nove zgrade, ovaj skver je jedna od najlepših gradskih tačaka.

Mural su naslikali: Dejan Stojšić i Nemanja Rakić

Lansky



KOMENTARI

  1. Maxentius kaže:

    Mene ovo jako podseca na stara vremena i staru Suboticu od pre nekih 50-60 godina, kada su Suboticani rado dekorisali i ukrasavali svoje stanove praznim kutijama stranih cigareta. Prazna ambalaza raznih Zapadnoevropskih proizvoda je takodje bila omiljana dekoracija. U to doba je i jedan nas sugradjanin o kome je i na ovom portalu bilo reci, drzao pored kreveta u svojoj gasonjeri, pravi pravcati telefon. Jedino sto telefon nigde nije bio prikljucen niti je postojala makar teoretska sansa da dobije prikljucak. Jedna aktuelna Suboticka firma je sebi napravila zastitni znak kao kopiju Renesansnih plemickih grbova, ofarbala sve to u ruzicastu boju i jos pride upisala tekucu godinu kao godinu osnivanja, tako da svi vide da nemaju nikakvu tradiciju i da je rec o tipicnim skorojevicima. Postaviti reklamni mural firme koja vise ne postoji i nista ne proizvodi je obican nonsens, a rekao bih i snobizam par exellence. Pogotovo jer je ta danas nepostojeca firma bez ikakvog smisla na tome mestu. Niti je tamo nesto proizvodila niti je tamo nesto prodavala. Lepo i razumno bi bilo da se neko prihvati posla i odstampa jednu monografiju koja bi obuhvatala ako ne sve a onda bar dobar deo starih Subotickih firmi i njihovih robnih marki, reklama i oglasa. Na taj nacin bi se oduzili nasoj Subotickoj proslosti i ujedno bi danasnji stanovnici imali jednu sliku nekadasnje Suboticke privrede i njenog ekonomskog potencijala.

  2. djomla kaže:

    Nisu Brumerovi ni sanjali tih nesrecnih godina da ce neko 70 godina kasnije izvuci iz zaborava parce njihovog rada i postaviti na najprometnije setaliste u gradu. A tek tvorac plakata.

    “Sever pamti” kaze cesto pominjana uzrecica u najpopularnijoj svetskoj seriji. U Subotici ce za sto godina sigurno biti onih koji ce se baviti radom danasnjih ljudi i to bez uticaja danasnje lokalne politike.

    Komentari na ovom sajtu zive 1 dan, mozda ni toliko i to samo u malom procentu populacije. Zgrade ce ostati narednim generacijama kao svedocanstvo o dobu u kojem mi danas zivimo. Pa vi razmislite na sta treba obratiti paznju.

  3. Maxentius kaže:

    Moj komentar se ne odnosi na Brummerove licno. Ja sam samo izneo moj osecaj da je opet u Subotici endemski snobizam izbio na povrsinu. Na kraju zasto bas Brummer? Bilo je u Subotici daleko vecih i znacajnijih firmi. Uostalom ako je nekome stalo da oslikava prazne zidove, sigurno ima lepsih i boljih motiva za takvo nesto.

  4. Lansky kaže:

    Ideja za mural je već imala zadate okvire. Trebala je da bude stara predratna firma, koja ne postoji danas (kao Sever ili Ruff/Pionir). Uvidom u stare reklame iz Subotice, mora se priznati da nema nekih odličnih grafičkih rešenja. Odluku da to bude baš Brummer, možda je pomogla činjenica da oblik (uspravni pravougaonik) odgovara zadatom prostoru, možda je presudilo što se ispod sprema nova poslastičarnica, možda sve po malo…
    Primeri iz Švedske

  5. upoznat kaže:

    @Maxentius, monografija? Taj pojam je nepoznat svima mladjim od 35 godina. Sta se dobija time, sem sto se trose pare i sakuplja prasina. Efekat na ozivljavanje istorije nikakav.

    Da ste rekli, 3D virtuelna app prezentacija dok se setate gradom i u ruci drzite svoj phone, pa da projekat ima smisla.

    monografija… 🙁

  6. Lansky kaže:

    Na prostor gde izgrađen hotel Patrija, gledao je jedan veliki zid na kome su kao kolaž ukomponovani logotipi subotičkih firmi

  7. Maxentius kaže:

    @ Lanski,
    Snimak je napravljen pocetkom 60-tih godina XX veka kada je sanirana rusevina iz rata i napravljen park. Reklamni kolaz prikazuje tada aktuelna Suboticka preduzeca i ima svoj potpuni smisao. Pretpostavljam i da su preduzeca ciji su logotipi prikazani takodje snosila i troskove toga poduhvata.

  8. Kleinman kaže:

    Izuzetno lepa ideja za ocuvanje uspomena
    jevrejskog nasledja u Subotici.

  9. Istina... kaže:

    @Kleinman

    Pazite se, mogli bi da Vas proglase raspirivačem nacionalne, verske i rasne netrpeljivosti i mržnje. Mada neće, to čine samo dežurnim „krivcima“ tzv. nižim rasama.

  10. afet kaže:

    grafit nije mogo losije dase uradi jel to radijo klovn samo zvani umjetnik?

  11. Croat kaže:

    Meni se dopada ova ideja!

  12. No name kaže:

    Ovaj svker?! Pa zar je zaista tesko setitie se nase reci trg

  13. Taj sam kaže:

    @Istina…

    Jedini koju uporno raspiruje mržnju prema Jevrejima ovde si ti, i to radiš slobodno već dugo vremena.

  14. Istina... kaže:

    @Taj sam

    Dokažite tvrdnje, nigde u mojim komentarima nema mržnje prema nikom. Percipiranje drugačijeg mišljenja i njegovo uporno predstavljanje mržnjom je vaš sistem, tako stvarate nepostojeću krivicu drugačijemislećih zarad ostvarivanja vaših interesa. I aktuelni Prvi Srbije sve koji se ne slažu sa „njegovom“ politikom optužuje za mržnju („Vi ne možete ništa da mi nađete loše pa me mrzite“). Vi javnim delovanjem neosnovano optužujete i bez dokaza presuđujete nepostojeću krivicu. Čista manipulacija.

  15. djomla kaže:

    @Maxentius, trend danasnjih gradjevinskih firmi je da na zabate stavljaju svoj brend, poneki cak broj telefona, adresu ili datum izgradnje. To je dominantno u celoj Srbiji. Ovde nije morao biti mural i objekat bi opet bio primeren. Ali kada vec jeste onda ajde napravite iskorak u odnosu na los model koji je do danas vazio.

    Sta je pozitivno u celoj prici? Mnogi su poceli da vode racuna o tome kako ce im zgrada izgledati i to ne samo nakon izgradnje vec i 10 ili 20 godina posle. Na zalost to ne vazi za sve i nije pravilo.

    Zasto bas Brummer, pa verovatno zato sto je malo poznat ili nikako. Da li je jedini, sigurno da nije. Bilo je mnogo industrijalaca u medjuratnoj Subotici koji su svojim radom doprineli razvoju grada.

  16. Kolinda kaže:

    Veliko bravo za ideju i koncept!!! Svaka cast. To je prava SUBotica!

  17. Maxentius kaže:

    Moj problem je da ja jasno pravim i povlacim granicu izmedju umetnosti na gradjevinskoj fasadi i profanog reklamiranja proizvoda. Brummerova reklama je zanatski solidno izradjena ali je daleko od umetnosti, a njena reklamna poruka je prilicno slabasna, prije bi se reklo seosko vasarska. Danas zakonodavc u EU ne dozvoljava takvu reklamu jer nije u skladu sa lojalnom konkurencijom. Tvrditi za svoj proizvod da je najbolji, automatski diskerdituje konkurenciju. U modi su vintage reklamni posteri, narocito Francuski iz prelaza iz 19 u 20 vek, cesto radjeni od poznatih i priznatih umetnika. Medjutim to je samo modni trend narocito u dekorativne svrhe po kafanama i ekskluzivnim buticima. Taj i takav modni trend nakalemiti na gradjevinske fasade je neprimeran, bas zato sto zgrade ostaju za sledeci vek, a modni hirovi se menjaju svako malo. Jedan takav mural moze cak i da iritira publiku. Vec se je na portalu i pojavio prvi koji povezuje Judaizam i konditoraj.

  18. nerist kaže:

    bice deci za cokolade…

  19. Istina... kaže:

    @Maxentius

    Kao što vidite ne vredi Vam da za osnov diskusije uzimate stručnost, iznad nje je nešto daleko „važnije“ – (geo)politika i interes.

  20. STeve kaže:

    Ovo je narucen tekst.

  21. panonski čamac kaže:

    Mogli su kao neki ostaviti mural sa brojem telefona (kao npr Bau Plan) pa da naprave grad još više leglo seljačenja, ali nisu nego su stavili ovaj retro mural. Meni se lično sviđa i voleo bih još više da cenimo našu Subotičku istoriju i da spomenemo one koji više nisu sa nama, kao i fabrika kojih više nema. Ako ne znamo našu istoriju, nećemo imati budućnost. Subotica je nekada bio velik grad, i to ne mislim fizički, i imao je puno potencijala, ali se našao na lošem mestu u loše vreme. Teško je biti na granici više država, teško je biti multikulturalan u državi gde nacionalizam buja. Setimo se vremena kada se stvaralo, a ne kada se ratovalo.

  22. realist kaže:
  23. realist kaže:

    niko nevidi drvo od sume…steta…inteligencija subotive opada ….poslasticarnica ce biti “ vremeplov“ koja nije u subotici pet vekova

  24. Ponavljac kaže:

    @ realist
    Molim ako moze nama ponavljacima iz poslednje klupe sa nesto skromnijom inteligencijom da nam objasnis tvoj komentar onako malo jednostavnije pa da i mi nesto mozemo razumeti, Hvala unapred.

  25. Realan kaže:

    Subotica, bila i ostala Austrougarska.

  26. kaligulacelix kaže:

    Literatura o subotičkoj industriji (1918-1941) https://suistorija.wordpress.com/
    „PRVA SUBOTIČKA TVORNICA BOMBONA I ČOKOLADADE“ (Prestolonaslednika Petra 29, Somborski put ) Zet porodice Ruf, muž Serenine sestre, Julije Brumer osnivač je „Elsö szabadkai cukorka és csokoláde gyár“ (Prve subotičke tvornice bombona i čokolade), 1904. godine. Nakon rata adresa joj glasi Prestolonaslednika Petra 29. U dvadesetim godinama je pogon radio bez podele rada, sa mašinskim pogonom, koji je pokretala električna mašina o od 10 KS, zapošljava do 30 radnika, i ima godišnji maksimalni kapacitet od 4 vagona robe.I Brumer je kupovao delove, opremu i kompletne mašine u inostranstvu. Tako je 1927. godine iz Nemačke uvezao opreme za 1395 RM, mustre za bonbone sa natpisom Brumer i Subotica, valjak mašinu i drugo. Dogradnju radionice vrši u 1928. godini. Proizvodni program proširuje 1936. godine, od kada počinje da pravi i keks, piškote i medene kolačiće. Vlasnik Brumer Julije, prijavljuje 1939. godine prastanak rada svoje firme, da bi njegov sin Mirko nastavio da vodi očevu posao, ali kao zanatsku radnju.

  27. Jakob Reinhardt kaže:

    @kaligulacelix

    Hvala mnogo za veoma poučno štivo o industrijalcima Subotice, ali sam veoma znatiželjan da mi neko objasni neke stvari.

    Da se niko ne uvredi, čitam ovde mesecima o Subotici koja je navodno oduvek bila bunjevački i srpski grad, pa ispade vekovima. A u ovom štivu o industrijalcima Subotice nigde Srba nit Bunjevaca! Znači samo Jevreji, Mađari, Nemci i od slovenskih nacija samo poneki Hrvat. Možda sam ja nešto propustio u istoriji Subotice koja se promoviše od pojedinih, pa ne mogu ih nazvati diskutantima nego provokatorima ovde, ali zar ne bi bilo normalno da kako se ovde tvrdi u čisto bunjevačko-srpskom gradu kroz istoriju, da su industrijalci Bunjevci i Srbi, a ne isključivo Jevreji, Mađari, Nemci i poneki Sloven Hrvat? Objašnjenje bi bilo itekako dobrodošlo jer je evidentno da nešto ne štima u izjavama ovde, stari spisi i knjige ne lažu.

  28. Jugosloven kaže:

    Ono što ne štima to je vaša tendencioznost u komentaru. Niko od diskutanata ne tvrdi da je Subotica bila bunjevački ili srpski ili nečiji grad, izuzev jednog koji kaže da je Subotica bila i sada je Austrougarska (Realan). Ako budete dopunjavali svoje znanje koristeći objektivne izvore, saznaćete da su u Subotici odavno živela ova tri (četiri) naroda a da se njihova brojnost menjala kroz vekove, čas u korist jednih, čas drugih. Što se tiče industrije koja je počela da se razvija u 20-om veku, ona je bila isključivo u rukama Jevreja. Tu i tamo su imali partnera hrišćanina. To ne znači da drugi narodi nisu ništa radili. Većina je tradicionalno bila vezana za poljoprivredu ili trgovinu a zajedničko im je bilo da nisu puno davali na obrazovanje, izuzev pripadnika bogatog sloja.
    U to vreme Jevreji su slali svoju decu na škole.

  29. Realan kaže:

    @Jugosloven

    Ja ne primećujem baš nikakvu tendencioznost u Jakobovom komentaru, lepo pita čovek zašto se ovde izvrće istorija i onda mu odgovaraš ti navodni Jugosloven da Subotica nikad nije bila ničiji nego zajednički grad više nacija. E, pa kada bi se takve stvari zaista promovisale ovde, onda ne bi bilo nikakvih problema i oni koji su zaista gradili i stvarali grad bi bili uredno pomenuti, ali se od strane pojedinaca uporno vređaju upravo tim redom Jevreji, Mađari, Nemci i Hrvati, a Milošević i njegova velikosrpska politika koja je danas ponovo živa sa Vučićem i radikalima kao devedesetih, ovde se uredno promoviše. Svako ko napiše nešto protiv te iste pogubne idiotarije se pokušava ućutkati spiskovima i pričama da je deo agenture. Tako je i taj pajac koji se slobodno koristio mojim nikom i pod njim raspirivao nacionalnu, versku i rasnu netrpeljivost (a i još to slobodno čini) koristio nik Realan, dok nije pravi vlasnik došao po njega.

OSTAVITE KOMENTAR