“Nešto što strašno podseća na život” – roman o subotičkom umetniku Slavku Matkoviću

Istoričar umetnosti Nebojša Milenković napisao je roman “Nešto što strašno podseća na život” o subotičkom konceptualnom umetniku Slavku Matkoviću, preuzevši u tom delu, u izdanju novosadske Akademske knjige, identitet osnivača slavne (neo)avangardne grupe Bosch+Bosch, pesnika i bibliotekara, jedne od mitskih ličnosti Subotice.

Glavni protagonista Slavko Matković (1949-1994) protitip je antijunaka: idealista, nesnađen, dosledan, radikalan, svoj.

“Nešto što strašno podseća na život (Kratka istorija letenja u Subotici)” priča je o moći i nemoći umetnosti, o gradu (Subotici) i njegovoj najslavnijoj građevini, jednoj zemlji (Jugoslaviji) i njenoj umetničkoj sceni, o strastima, čežnjama i erosu kao telesnom, ali i mentalnom iskustvu. Istovremeno to je i priča o subotičkim gradograditeljima, ali i njenim samoubicama – kao “zaštitnim znakovima” ovog lepog grada. O pseudo-istorijama i fantastičnim povestima za koje u zvaničnim istorijama nije bilo mesta, a koje leže duboko upisane u kolektivne memorije stanovnika grada, naveo je Milenković, kustos, pisac, bloger, građanski aktivista.

Milenkovićev roman je i knjiga o pisanju i čitanju. Umnožavanjem identiteta, junaci iz knjiga koje čita nastanjuju svakodnevicu njegovog glavnog junaka koji upravo kroz igre zamena identiteta traži izlaz iz sve teskobne svakodnevice jugoslovenskih građanskih ratova devedesetih. Iz drugog plana, sve vreme trajanja priče – nazire se Grad, zajedno sa svojom najlepšom građevinom. Neke nedorečene ljubavi i jednako misteriozne smrti…

Preporučujući Milenkovićev roman, pisac Dragan Velikić navodi da je to i knjiga o “zamenama identiteta, o valpurgijskim noćima u subotičkoj Gradskoj kući kroz koju defiluju aveti pročitanih knjiga, pa tako čitalac sreće Bulgakova i Anu Ahmatovu, Alana Forda i Fanca Kafku, Vojislava Despotova i Vujicu Rešina Tucića…”

“Stvarnost i fikcija, doživljeno i pročitano isprepleteni su u tolikoj meri da ih je ponekad nemoguće razlikovati, kao što sve vreme pisac, junak i čitalac zamenjuju mesta. Svi oni ispisuju poemu o Subotici kao prestonici čuda, jednom od središta Srednje Evrope, prostoru kojim najglasnije ođekuje tišina”, naveo je Velikić.

“Ne mogu da se setim kada se to prvi put desilo ‒ tek likovi i događaji iz knjiga koje čitam počeli su da uskaču u moju svakodnevnicu”, kaže na jednom mestu u romanu junak Slavko Matković ‒ baš kao što će i likovi koji nastanjuju ovaj roman zasigurno uskakati u svakodnevice njegovih čitalaca, dodao je Velikić.

Nebojša Milenković (Niš, 1971) diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao muzejski savetnik zaposlen je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Tekstove i eseje o književnosti, umetnosti, kulturi, politici i društvu objavljuje u više desetina regionalnih novina, časopisa i veb-portala.

Do sada je objavio pet zbirki pesama, knjigu priča “O Harmsu i drugim demonima” (2016), istorijsko-umetničku studiju “Zvezda i njena senka – Ikonografske predstave zvezde petokrake u umetnosti socijalističkog i postsocijalističkog društva” (2006), kao i umetničke monografi je o Slavku Matkoviću (2005), Balintu Sombatiju (2005), Vladimiru Kopiclu (2007), Vujici Rešinu Tuciću (2011), Slobodanu Šijanu (2013), Božidaru Mandiću i Porodici bistrih potoka (2015) i Iliji Šoškiću (sa Zoranom Erićem, 2018).

Živi u Novom Sadu sa suprugom Suzanom Vuksanović i ćerkom Nikolinom Aleksandrom.

(SEEcult.org)



KOMENTARI

  1. ArtLover kaže:

    Nakon dugo vremena roman u vezi grada na srpskom jeziku. I to o lokalnoj umetničkoj legendi – Slavku Matkoviću. Uuups, došlo mi je da napišem – č. ;D

OSTAVITE KOMENTAR