Nikad podignuti spomenici

Verovatno je Subotica, kao i mnogi gradovi nakon rata, u centru varoši mogla da dobije jedan krupan spomenik oslobodilačkoj borbi i revoluciji. Lako nam je da ga zamislimo, znajući tadašnji dominantni trend u umetnosti, bolje reći diktat. Zašto do toga nije došlo, možemo da zahvalimo jednom već započetom monumentu, na jednom drugom trgu, koji se sam nudio za ovu svrhu. Raspolažući već zadatim konturama, umetnici su mogli da izbegnu obavezne socrealističke motive kao što bi bio neki bombaš ili, recimo, partizanka odlučnog izraza lica. Naime, na današnjem Trgu žrtava fašizma, za vreme rata, mađarska uprava je sazidala masivan postament za „Herojski spomenik“. Kraj rata je zaustavio ne samo te radove kod crkve „Sv. Terezije“ već i planove za još neke spomenike u centru grada.

Početak izgradnje

U arhivskoj građi je sačuvana odluka mađarskog Zemaljskog saveta za književnost i umetnost od 2. juna 1942. godine, da se u Subotici podignu sledeći spomenici:

Spomenik Svetom Ištvanu na konju postaviti na trgu prema pozorištu

– U parku ispred svečanog ulaza u Gradsku kuću formirati vrt posvećen Hunjadijevima

– Na trgu ispred crkve Sv. Terezije podići „Herojski spomenik“

– Ispred franjevačke crkve, gde je nekada bila tvrđava, spomenik Balintu Tereku

Skica spomenika Valentinu Tereku uz stepenište franjevačke crkve

*Valentin Terek (Török Bálint; 1502—1550) ugarski plemić, vojni komandant, ban Beograda i gospodar Subotice i tvrdog Česneka (Csesznek).

Ovaj plan je podrazumevao preuređenje celog parka ispred crkve. Sveti Florijan, koji se nalazio u središtu parka imao je biti premešten u nišu, za njega napravljenu na zidu obližnje kuće, koja se smatra najstarijom u gradu. Na mesto te figure bi bili postavljeni jarbol i česma. Skulpturu Balinta Tereka bi Subotica dobila iz Budimpešte.

Najdalje se stiglo sa spomenikom herojima rata. Gradska uprava je osnovala komisiju kojoj je stiglo više predloga projekata ali i primedbi na ponuđena rešenja – od mišljenja iz Budimpešte pa do primedbi subotičkog slikara Šandora Olaha, da je predloženi spomenik prevelik i da odudara od okruženja. Neke od ideja su bile polukružne kolonade sa figurama, koje pristaju prestonici ali ne i prizemnim ili jednospratnim kućama Subotice.

Jedan od skromnijih predloga

I danas se mogu čuti priče da je ovaj objekat trebao da bude postavljen u čast nesrećno stradalog sina regenta Hortija. Te glasine verovatno potiču još iz tog vremena, međutim, u sačuvanoj dokumentaciji nema ni nagoveštaja ovakvoj ideji. Zamisao je bila da na reljefu bude predstavljena „priča“ o monolitnom jedinstvu ratara i ratnika. Gradnju koja je počela 1943. godine, prekinuo je kraj rata ali ne zauvek. Već 1947. stavljen je u funkciju kao mauzolej i grobnica palim borcima i žrtvama fašizma. U njega su preneti subotički partizani koji su sahranjeni oktobra 1944. godine u samom centru grada, dok su se još vodile borbe za oslobođenje Bačke.

Svečana komemoracija kod Gradske kuće i prenošenje 27. aprila 1947. godine

U jesen 1946. godine raspisan je konkurs za završetak ovog spomenika na kom je izabran predlog vajara Dragutina Spasića. Izgled je objavljen u novinama, izašla je i markica sa crtežom, ipak, sve je ostalo na tome.

Početkom pedesetih je projektovanje povereno uglednom skulptoru Tomi Rosandiću čija kompozicija „Igrali se konji vrani“ stoji ispred Skupštine u Beogradu.

Bela Duranci je o njemu napisao: „Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma jasno izražava opredeljenje Tome Rosandića da oblikuje memorijal trajnih vrednosti i univerzalnog značenja, bez ideoloških atributa i šablonizirane demagogije prepoznatljivih u produktima socijalističkog realizma. Mudri starac odabrao je humani ideal svih vremena – trijumf dobra nad zlom.“

Lansky

 



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Sic transit gloria mundi. – Tako prolazi slava ovog sveta
    (Vatikanska formula prilikom ceremonije ustolicavanja novog Pape)

    Postament ispred katedrale je spasio Suboticu od spomenika bombasa u akciji ili ratnika sto vitla puskom po vazduhu, kao i ostalih elemenata iz klasicnog fundusa NOB- folklora. Skulptura bombasa ispred crkve bila bi jednostavno neumesna. Zbog toga je delo Tome Rosandica univerzalno. Odaje postu ratnim zrtvama i svojim izgledom ne nerusava dignitet crkve. Narocito skulptura Pobede u gornjem delu monumenta ima svoje univerzalno znacenje i isto takvu poruku. Ta skulptura se moze istovremeno tumaciti i kao hriscanska „Stabat mater dolorosa“ Barem ja tu vidim neke slicnosti. Sirom bivse nam domovine su podizani spomenici NOB-u svecano, sa zastavama, prigodnim govorima, pionirima, i vatrogasnom muzikom. Samo par decenija kasnije su uklanjani sa svojih eksponiranih mesta, i zavisno kako gde, zavrsavali negde na tihoj periferiji ili jednostavno u livnici. Inace na stepenicama spomenika rado se druzila Suboticka mladez, a i flasa je ne tako retko kruzila od ruke do ruke. Mesto je bilo zgodno, obicno u kasnim vecernjim satima tamo nije bilo nikoga od starijih.
    Mene licno veze jedno secanje na 7 Juli hiljadudevetsto sezdeset i neke. Samo dva dana ranije sam dobio neki tekst koji je trebalo da procitam prilikom polaganja venaca. Sa mnom je bila jos jedna devojka (mislim da se zvala Sonja) sa kojom je trebalo da naizmenicno procitamo taj prigodni tekst, zapravo neku vrstu recitacije. Receno nam je da tekst citamo smireno bez parolasenja i bez ikakve patetike ili slicnog. Tako smo i uradili, i to je bilo lepo primljeno od prisutnih. Bio je tu jos i jedan pevacki hor i svecanost je krenula. Red horskog pevanja, red naseg teksta, u medju vremenu prigodni govori lokalnih funkcionera i predsednika raznih organizacija. Naravno uz to i obligatno polaganje venaca. Okupilo se tu dosta naroda, vojske policije i svega sto uz takvu svecanost ide. Danas kao star covek gledam preko interneta slike sa svakogodisnjeg polaganjem venaca. Sada su tamo neki drugi ljudi, neke druge uniforme, neke druge zastave.
    Pri tome se uvek setim stihova M. Crnjanskog iz njegove pesme „Jugoslaviji“

    Nijedna casa sto se pije,
    ni jedna trobojka sto se vije,
    nasa nije.

  2. ffilozoff kaže:

    SUBOTICA bi trebala da napravi spomenik Milanu Mladenovicu,iz EKV…i ulicu da dobije !!! Pametni ce shvatiti…pa i Margiti!!! Legendarna pesma-Ovo je zemlja za Nas,ovo je zemlja za sve Nase ljude,,cujem vrati se ,cujem ostani…..

  3. ffilozoff kaže:

    P.S. ko je SUBTICANIN,zna kakve je koncerte pravio EKV u SU !!!!!!!

  4. croat kaže:

    Kada sam bio mali uvek sam se plasio onih bronzanih vrata iza spomenika palim boracima, uvek sam mislio da ce neki mrtvi ljudi izaci i pojuriti me. Kad smo kod tih vrata vidim da su poceli da ih cerece skupljaci sekundarnih sirovina
    Kertvarosu , bas imas uvek dobre dopune uz Lanskieve (valjda se tako kaze) tekstove, hvala vam obojici!

  5. Sedamdesetih kaže:

    na stepenicama

  6. Croat kaže:

    Sedamdesetih kao da korni grupa sedi 🙂 sjajna fotka!

  7. Čokanjčićem ću te čokanjčićem ćeš me kaže:

    @ffilozoff – Šta je to EKV? (Euro Krem „Veverica“?) Ko je taj Mladen Milanović (ili tako nekako), da nije bio neki narkoman, peder i sideroš koji je od toga bacio kašiku? Nešto se kao sećam, al` baš nijedne pesme! Što rekla Milojka Milojici kad je pitao zašto ga se ne seća kad je j..o: „Kakvo…pesma…tako i sećanje!“

  8. ffilozoff kaže:

    kretenu i idiote…

  9. Anonimni kaže:

    @Čokanjčićem
    Ne znaš za EKV zato što je to bilo davno, dok si još seksualno zlostavljao kozu u planini i sanjao da se dokopaš svetla grada…

  10. stormwatch kaže:

    @Chokanjchicha

    Svako ima pravo da u svom privatnom zhivotu radi kako i shta zheli…o tome se ne pitamo ti, ja, ulica, stranka od koje ti zavisi dupe i slichno (mada kod danasnjih botova ne bi mogao da se bash kladim)…..Privatni zivot Milana Mladenovica je samo njegova licna stvar i nikoga vise…….u umetnickom delu svog zivota koji je doticao sve nas bio je vrhunski autor i izvodjac……ja nisam ljubitelj EKV ali se coveku mora odati priznanje da je bio kvalitetan – i on i bend….ukusi su razliciti i to stoji….medjutim kada prochitam pominjanje EKV u kontekstu u kakvom si ga ti pomenuo, ja odma znam koliko je sati….Milan Mladenovic je bio omrazhen (i josh uvek je) kod nacionalista i nacionalshovinista koji su ujebali jednu lepu zemlju i jednu lepu mladost….premalo njih je imalo muda da javno stane i posalje antiratne poruke u ta neslavna vremena straha i terora…..evo ti da se podsetish zashto si faljinski bisan na Milana.

    https://www.youtube.com/watch?v=04vf3d00ZUc

  11. amacak kaže:

    ne znam da li je mladenović bio „narkoman, peder i sideroš“ ali znam da nije umro od droge ili side nego od raka.

OSTAVITE KOMENTAR