Od kada Subotica ima vodovod

Prokeš palata na Korzou ima na krovu, i to na sva četiri ćoška – uzdignute platforme, poput kula za osmatranje. One to i jesu bile one zime 1944/45. kada su na njima bili ruski protivavionski mitraljezi, međutim, njihova svrha je bila nešto drugo.

Sa kovanom ogradom one su lepa dekoracija ovom zdanju iako ni to nije bila osnovna namena ovih uzvišenja. Naime, ispod platformi su se nekada nalazili tankovi sa vodom. Oni su stanovima ove najamne palate obezbeđivali vodu.

Pre nego što je postojao gradski vodovod izrađivani su razni sistemi koji su imali zadatak da snabdevaju česme u stanovima ili porodičnim kućama ali se velika većina Subotičana vodom snabdevala na starim dobrim bunarima. Sve do godine 1962. Od tada postoji „Vodovod“ kao jedinstveni sistem snabdevanja. Ako je Subotica prednjačila u razvoju nekih ustanova i preduzeća, u ovom segmentu organizacije gradskog života to nije bio slučaj. Spomenici tog vremena su desetine javnih bunara koji još stoje na svom mestu.

Vodonoše

Nekada davno, sa prvih javnih kopanih bunara organizovano se vršilo doturanje vode građanima putem vodonoša. Jedan konj je vukao kola sa kojih se prodavala voda iz buradi od po 200 litara. Ovaj nezdravi način snabdevanja ubrzao je bušenje više javnih bunara. Kako bi koji kvart dobio jedan, tako je u tom rejonu zabranjen rad vodonoša. „Sistem vodonoša“ je sasvim ukinut tek 1946. godine.

Prvi sistem za javno snabdevanje građana vodom formiran je na Paliću tokom prve decenije dvadesetog veka. Uži centar Subotice je snabdevan cevovodom iz vodotornja na Željezničkoj stanici. Ovaj vodovodni sistem je bio prvi mikrovodovod u varoši. Tek sredinom pedesetih, povećana stambena izgradnja pogurala je odluku o osnivanju Direkcije za vodovod i kanalizaciju koja je dobila zadatak da počne izgradnju ovog velikog komunalnog projekta. Godina 1962. predstavlja početak jedinstvenog vodosnabdevanja grada. Konkretno, te prve godine izgrađeno je 4550 metara vodovodne mreže i 77 priključaka.

Lansky

 



KOMENTARI

  1. Megille kaže:

    Zbog nebrige i neodržavanja tog objekta je samo pitanje vremena kada će taj objekat srušiti. Naime krovna konstrukcija i pokrov je u derutnom stanju zbog neodržavanje i prokišnjavanje ,ali koga to briga. Baš me zanima ko je bo projektant tog voditornja 1924 godine ,jer na projektu taj deo se nevidi. Gospodine Lansky trebalo bi i tu temu obraditi i postaviti nekoliko fotografja o stanju tog istorijskog objekta ako već govorimo-pišemo o istoriji subotičkog vodovoda…

  2. Lansky kaže:

    Ovaj vodotoranj koji vidimo na projektu iz 1924. godine, srušen je u eksploziji 1941. godine. Sadašnji toranj koji imamo, sagrađen je na istom mestu 41/42. godine prilikom rekonstrukcije stanice. Još nisam našao projekat, moguće da je u Mađarskoj. Tada je obnovljena i dograđena stanična zgrada, projekat je uradio arh. Baltazar Dulić (nacrt je sačuvan u Arhivu).
    I mene boli kada vidim kako propada. To je u vlasništvu Železnice, propalog preduzeća kojem se sve raspada.

  3. Croat kaže:

    Ja u svojoj kuci na tavanu jos i sada imam metalni tank za vodu koji je radjen zakovicama i koji zbog toga izgleda kao stari brod. Metalne cevi koz koje je prolazio gas pocupao sam prije deset godina. Za punjenje rezervoara bila je rucna pumpa i kopani bunar

  4. Aqua Zabatkiensis kaže:

    Mozda postoji jos i danas jedna fraza koja glasi – „Zali se upravi vodovoda“ Nastala je tako sto vodovada nije bilo, pa prema tome ni njegove uprave. Dakle nemas kome da se zalis. Mi smo u dvoristu nase kuce imali vlastitu pumpu i u podrumu hidrofor. Izbetonirani kisni bunar, i nezaobilaznu septicku jamu. Tekuca voda i sve sto ide sa time bili su za mene jos kao dete, nesto sto se samo po sebi podrazumeva. Kada razmislim o proslosti, vidim da su moji roditelji imali prilicno autarkno domacinstvo, i sasvim solidan zivotni standard. Hvala im na tome. Meni je i dan danas zagonetka da se je stvorilo naselje na teritoriji koju zahvata Subotica, bez nekog znacajnog vodotoka, reke ili slicog. Onako kao laik pretpostavljam da je Subotica nastala kao deo vojne etape izmedju Dunava i Tise i da je to otprilike bilo mesto za vojnicki bivak. Za vojskom su uvek isli trgovci, krcmari, kurve i kockari. Pretpostavljam da su oni udarili prve temelje Subotickoj varosi. Kasnije je sve to dobilo neku vlastitu dinamiku. Valja nam priznati da su nasi stari sa gradnjom javnih bunara bili na visini svog vremena i vodili i te kako racuna o gradjanima i njihovom zdravlju i snabdevanju pitkom i ispravnom vodom.

  5. avet kaže:

    „Konkretno, te prve godine izgrađeno je 4550 metara vodovodne mreže i 77 priključaka.“
    Interesantno bi bilo saznati po kojim kriterijumima se dolazilo do vodovodnog priključka i koliko je koštao priključak.
    Da li je već i onda to bila privilegija bogatijih, kao npr. sada priključak za gas ili se išlo redom svakom podjednako.

  6. Vaše ime kaže:

    @ avet
    Priključci su deljeni po istom kriterijumu po kome su ove godine deljeni priključci za gas …

  7. ČINJENICA kaže:

    Nesporna je činjenica izražena (i) kroz poslovicu, da: „Bez izvora nema vode, ni života bez slobode!“ Drugim rečima, opstanka bez ove preko potrebne dragocene tečnosti. Ako je tako, a jeste, upitan je nemaran odnos prema ovom resursu uopšte, ali i kada su u pitanju javne česme za piće, kako u gradu tako i na Paliću. Recimo, kada sam u maju, 2016. godine, JP „Park Palić“ predložio saniranje nekontrolisanog mlaza vode, pa i odgušavanjem odvoda (navodno ne postoji!?), omogućavanje pristupa česmi sa pijaćom vodom u centralnom delu palićkog parka (sličnu sudbinu dele i pumpe kod pijace u centru Palića, kod Majšanskog mosta i dr.), JP „Park Palić“ je prebacivao odgovornost na „Vodovod“, ovo JP na Direkciju, a potonja vratila „loptu“ u dvorište „Park Palića“.

    Kao što je poznato, zbog raznih andrmolja voda palićkog jezera nije za kupanje. Ali zato, turisti i protiv svoje volje mogu biti okupani ukoliko pokušaju da „ugase“ žeđ na pomenutoj česmi u neposrednoj blizini lokalnog (Palićkog) „Titanika“, S tom razlikom što ovaj brod-ić nije potonuo. Barem ne još, a ka’će, ne zna se?. Bilo gacajući po barici ili zbog nemogućnosti kontrole mlaza vode koja pršti li pršti. A, i što bi (ne)odgovorni u JP „Park Palić“ obratili pažnju na takvu sitnicu (da li?), kada turista ionako ima tek u tragovima. Bilo kako bilo, krajnje je vreme da društvu „lakoćemo“ iz donjeg dela leđa sune u glavu. Odnosno počnu delovati u skladu sa opredeljenjem zbog kojeg su i osnovani (vidi informaciju na Facebook profilu), a to je, da (Palić) postane evropska turistička destinacija visoke kategorije,

OSTAVITE KOMENTAR