Mada je misija popravki orgulja u Vojvodini mukotrpan posao, i zbog nemaštine koja se širi kao grip, restaurator i autor knjige „Orgulje u Vojvodini” Đerđ Mandić ima razloga da bude zadovoljan. Ove godine je dvoje orgulja vratio u život pa bar malo skratio spisak od onih koje ne rade, od ukupno 175 u Vojvodini.

Posebno je veliki bio izazov rad na retkom instrumentu, koji je u rimokatoličkom hramu u Kljajićevu napravio majstor Franc Lindauer, a uskoro treba da bude preseljen i montiran u kelebijskoj crkvi.

– To su jedine orgulje kod nas koje je napravio Lindauer – objašnjava Mandić. – Sa Milanom Majdakom on je imao radionicu u okolini Zagreba, iz koje su potekle mnoge orgulje u Hrvatskoj. Lindauer je one u Kljajićevu započeo 1939. a završio naredne. To su, kao značajan događaj, i novine zabeležile 10. aprila 1940.

Crkva u Kljajićevu u kojoj su bile od 1945. je bez vernika. Devedesetih je predata SPC na korišćenje, a pošto ona u svojim bogosluženjima ne koristi orgulje, i Mandić se svojevremeno zalagao za to da budu prenete u neku drugu bogomolju. Načekao se.

– Prilikom popravki orgulja uvek ima iznenađenja – kaže Mandić. – Ovde su to bili ekseri, koji su upotrebljeni umesto šrafova, što je veoma otežalo rastavljanje. Najduži je bio čak 20 centimetara. Zamislite lajsnu od osam milimetara, koja je zakovana ekserom od 12 centimetara! Na takve i slične stvari sam i ranije nailazio.

Veliki posao Mandić je imao i na instrumentu koji sada krasi subotičku crkvu Isusova Uskrsnuća, u koju je prenet 1980. iz Bačkog Monoštora. Prvi put se u crkvenim letopisima te orgulje pominju 1790, mada Mandić s razlogom pretpostavlja da su starije.

– Unutrašnjost ovih orgulja je prava istorija – ističe Mandić. – Obiluje mnogobrojnim zapisima majstora koji su ih održavali. Andrija Fabing iz Apatina ih je restaurirao 1839, nakon njega specijalizovana radionice porodice Pump popravlja meh, što ukazuje na to da su već tada bile stare jer se meh mora popravljati posle pedesetak godina. Slede zapisi nepoznatog majstora iz 1865, potom nekog iz Bavarske koji ih je štimovao. Poslednji zahvat je 1965. preduzeo Filip Antolić iz Zagreba s mesnim kantorom.

Povodom završetka popravke održana je kolaudacija, a na orguljama je svirao zagrebački maestro Emin Armano.

foto : Eagle X

Z. Milosavljević  (Dnevnik)