Otkriven spomenik Đuri Stantiću

Subotički osvajač zlatne medalje u brzom hodanju na međuolimpijskim igrama u Atini 1906. godine – Đuro Stantić, dobio je spomenik nedaleko od kuće u kojoj je živeo. Spomenik je podignut nakon desetogodišnjih napora potomaka da ovaj vrhunski sportista dobije dostojno obeležje.

Putnike koji kroz naš grad prolaze pored raskrsnice Ulice Maksima Gorkog i Beogradskog puta, glavom i bradom, sada dočekuje i ispraća – Đuro Stantić. Višestruki državni rekorder i reprezentativac, osvajao je brojna priznanja nastupajući za Mađarsku, nakon čega je, sećaju se iz priča potomci subotičkih šampiona, u rodni grad dočekivan sa velikom radošću.

TV Subotica

Spomenik u prirodnoj veličini slavnom atletičaru, podignut je na inicijativu njegove porodice, koja kaže da borba nije bila laka, te da je trebalo pripremiti mnogo dokumentacije, kao i obezbediti finansijska sredstva. Ipak, Nada Kozarić, praunuka sestre Stantića, i naslednica svih njegovih odlikovanja, dodaje da je otkivanje spomenika neki vid zahvalnosti za sve ono što je njen predak za života ostvario.

Čast da pored mnogih istaknutih ličnosti koji su živeli i stvarali u Subotici, ovekoveči svojim veštim rukama, pripala je palićkom kiparu Franji Mačkoviću.

Pored zlatne medalje osvojene u Grčkoj i brojnih drugih zapaženih rezultata, Đuro Stantić ostao je upamćen i po osvajanju prvog mesta u brzom hodanju na prvenstvu sveta u Berlinu 1901, kada je za 8 sati, 16 minuta i 24 sekunde prešao 75 kilometara.

TV Subotica



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Grobljanski realizam. Nekad su za Suboticu spomenike pravili Meštrović, Toma Rosandić, Palavičini, svetski poznati kipari, a sada naivni umetnik Mačković. Svaka čast na trudu i radu umetnika, on je uradio najbolje što je mogao. Verovatno za bolje nismo imali.

  2. Samo istina kaže:

    Nas Bunjevac,ponos i dika Subotice!

  3. No pasaran kaže:

    Nije nastupao za Mađarsku nego za Austrougarsku. Mađarska je nastala mnogo kasnije, tek posle Prvog svetskog rata.

  4. sev24 kaže:

    1901 i 1906. godine je Subotica bila u sastavu Habsburške Monarhije a na vlasti je bio Austrijski Car i Ugarsko-Hrvatsko-Češki kralj Franjo Josip I (1848-1916.)

  5. Meritor kaže:

    Kada ćete vratiti naše porušene spomenike iz vremena kada je živeo Đuro Stantić…?

  6. Subotičanka kaže:

    Porodica uz podršku nekoliko prijatelja,realizovala je postavljanje spomenika! Grad je dao lokaciju i tu se podrška kao takva od strane grada završila! Dozvole..
    Sve ostalo je postignuto zahvaljujući upornosti i istrajnosti lično Nade Kozarić!
    Lik i delo našeg subotičana ,na žalost nije bio interesantan za trenutnu interesnu i aktuelnu elitu !
    Omalovažavanje kipara amatera,truda porodice i okarakterisati to kao „grobljanski „je malo degutantno! Umesto da se imalo sluha ,te izdvojio novac i da ,mogao je to biti i neki akademski ,a sam čin uvrstiti u program trke koja je bila samo nekoliko dana ranije,mi kao da zivimo u dve ili tri paralelne Subotice i ne postujemo istoriju i naše sugrađane koji su nešto postigli ili uradili za ovaj grad,

  7. Kolektivno pamcenje kaže:

    Svi koji su isli u skolu znaju, ili su barem culi za Omov zakon. Jednom prilikom sam u Nemackom gradu Kölnu prolazio jednom ulicom i paznju mi privuce jedna stara gradjevina na kojoj je bila poveca bronzana tabla, jedno metar sirine i sa dva metra duzina. Na njoj je pisalo – U ovoj gradjevini je nekada bila Jezuitska gimnazija u kojoj je predavao fiziku i matematiku Dr. Prof. Simon Georg Ohm, od godine … do godine… Sve u svemu nekih par godina. Niti je on rodjen u Kölnu, niti je umro tamo, a jos manje formulisao svoje cuvene Ohmove zakone, Pa ipak je mu je stavljena grandiozna spomen-tabla, jer tamosnji ljudi smatraju da je i sama cinjenica da je bio profesor u njihovom gradu, vredna pomena i bronzane table. Pitam se sta bi tek napravili da je bio kakav Olimpijski pobednik.

  8. Vučidol kaže:

    Đuro Stantić jeste nastupao za Mađarsku. Iako je tada postojala Austro-Ugarska, u sportu su bili potpuno odvojeni timove su imali Austrija, Mađarska i Bohemija (Češka), pa su tako i nastupali posebno na Olimpijskim međuirgrama 1906. godine u Atini. Potrebno je samo malo poznavati istoriju sporta, a ne konstantno plasirati netačne informacije koje se tiču istorije subotičkog sporta u mnogim segmentima.

  9. ffilozoff kaže:

    Ovo je jako lepa vest !

  10. Faćol kaže:

    Ja mislim da su ovi što negativno komentarišu nezadovoljni zato što spomenik nije napravljen od materijala koji bi se mogao prodati kao sekundarna sirovina.

  11. No pasaran kaže:

    @Vučidol – Mađarska nije imala, imala je Ugarska. Razlika je kao kada bi izjednačio Italiju i Rimsko carstvo.

  12. No pasaran kaže:

    Bolje ovakav „grobljanski“ nego one akademske glavudže Jakaba i Komora što plaše decu kod Gradske kuće.

  13. Pravdoljub kaže:

    @Vučidol-moje poštovanje. Molim vas navedite mi izvor Vašeg pseudonima VUČIDOL. Naime bavim se književnošću i sećam se da mi je pkojna majka govorila o VUČIDOLU. Molim Vas recite mi nešto više o istome, verujte mi puno mi znači..

OSTAVITE KOMENTAR