Palić u doba socijalizma (II deo)

„Kupatilo Palić je građeno tako da može da primi veoma mali broj gostiju u svoje hotelske prostorije, toplo blatno kupatilo, pa čak i štrandove. Kapitalistički režim je gradio ovo turističko mesto tako da u njemu mogu naći zabave i odmora samo vrhovi klasnog društva a ne široki slojevi naroda. Radi toga je Palić potrebno proširiti, preurediti i izgraditi.“

/Sa sednice Narodno oslobodilačkog odbora Subotice, 1946. godine /

Oporavilište radničkih sindikata / Munkás üdülőháza (danas hotel Jezero)

 

1958.

Na istočnoj obali jezera nalazi se sportski objekat „Letnje vežbalište“, odmah iza „Velikog štranda“ i Veslačkog kluba. Vežbalište danas ima izgrađen mali sportski stadion sa atletskom stazom od 200 metara, sa dva igrališta za odbojku, jednim za košarku, igralištem za mali rukomet, terenom za sprave, terenom za atletske discipline sa mestom za skokove. Na proširenom delu Letnjeg vežbališta DTV „Partizan“ na Paliću, počeće 1959. godine prva etapa gradnje objekta za smeštaj tečajaca.

1964.

Naše privredne organizacije, sindikalna podružnica i pojedinci izgradili su čitavo vikend naselje na obalama Palića za smeštaj radnih ljudi iz našeg grada i okoline. Do 1964. godine izgrađeno je 165 vikend kućica sa 230 soba i 476 ležaja.

S obzirom na postojanje letovališta Palić, poznatog kao prijatnog turističkog i kupališnog mesta, ono je, naročito za gradsko stanovništvo, kako glavno kupalište, tako i mesto razonode.  Zbog toga Subotičani najviše koriste ove objekte i Palić, kao svoje mesto razonode, odmora i rekreacije uopšte.

1962.

Uprava kupališta i letovališta Palić organizovala je nagradno takmičenje u plesu. Sudeći po broju gostiju i prijavljenih takmičara, prvi pokušaj je doneo dobre rezultate. Takmičenje u tvistu proteklo je u znaku najboljih. Najumešniji plesači dobili su kao nagradu ručne satove. Za dve nedelje ponoviće se slična priredba. Sada je na redu takmičenje u valceru.

Duo DD (Mira Peić i Vanja Stojković) na Velikoj terasi

1970.

Otvorena nova robna kuća

Ovaj objekat „Namateksa“ i „Inexa“ po svojoj funkcionalnosti, opremi i arhitektonskom rešenju spada u red najmodernijih u ovom delu naše zemlje.

Karolj Bagi, predsednik Skupštine opštine, koji je presecanjem vrpce otvorio robnu kuću, rekao je tom prilikom:

„Ovaj objekat je prvi od onih koje nameravamo u narednom periodu izgraditi. Želja nam je da u naredne dve godine izgradimo još oko 15 000 kvadratnih metara ovakvog modernog i savremenog prodajnog prostora.“

1977.

U godini kada slavimo četrdesetogodišnjicu Titovog dolaska na čelo Partije, proslava Dana mladosti biće uveličana otvaranjem turističke sezone na jezeru koje smo poslednjih šest godina iz temelja gradili.

Nijedan Subotičanin nije bio van akcije da se Paliću vrati život koji su mu sami oduzeli, pretvarajući ga u deponiju otpadnih voda. Svi zaposleni Subotičani su dve godine izdvajali 1 posto ličnog dohotka za finansiranje radova na sanaciji  jezera a veoma značajan doprinos su dale Omladinske radne brigade.

1983.

Štafeta je do svečane tribine na Paliću stigla nošena rukama omladinca Andreja Kunkina.

Danas Subotica slavi dva velika praznika. Prvi maj, međunarodni praznik rada, i dolazak Štafete mladosti, simbola neraskidivog bratstva i jedinstva svih naših naroda i narodnosti – rekao je Geza Madai pred nekoliko desetina hiljada Subotičana.

Na Paliću je rečeno da se naš najsigurniji put napred zasniva na boljem radu, većoj produktivnosti, većoj proizvodnji. Podsetili smo se na Marksovu misao da čovečanstvo neće biti srećno sve dotle dok se ne bude okretalo oko sunca rada.

Lansky



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    To su bila neka srećnija vremena, kada su ljudi imali neke druge pozitivne ideale u odnosu na danas.
    Čitav sistem se temeljio na stvaranju dobrobiti i lepšem životu za velike narodne mase, a ne na enormnom bogaćenju pojedinaca.
    Sad ne kažem da je sve idealno bilo, nije, ali je to bilo puno humanije društvo za većinu OBIČNOG stanovništva.

  2. Kertvaros kaže:

    Za mene je Palic od uvek bio sinonim za sunce, leto, raspust i doro drustvo i dobru zabavu. Bio sam mlad negde na pocetku 60-tih godina proslog veka, bila je zima, ona klasicna Suboticka sa snegom i hladnocom danima negde u segmentu ispod nule. U to vreme sam nesto petljao oko omladine i kulture, i pozovu mene sa nadleznog mesta i saopste da ce doci TV – ekipa iz Beograda da snimi reportazu o zivotu mladih u Subotici i da bi bilo zgodno da i ja utome ucestvujem. Izuzetno pocastvovan pristanem i dodjem na zakazani „Brifing“ gde je meni i ostalima receno sta i kako da kazemo i kako se valja u takvoj prilici ponasati. Dodje i taj dan. Dogovoreno je svi da se nadjemo uvece na Vikend naselju u jednoj vikendici znacajne Suboticke firme koja je stavila prostorije na raspolozenje za tu priliku, i trebali smo inscenirati kao neku zabavu i ples za omladinu. Prevoz je bio dobro organizovan na odrediste, ali ja nisam mogao tim prevozom i rekao sam da cu doci malo kasnije tramvajem. Obucem se ja sto lepse mogu za tu priliku, bela kosulja, kravata, moje najbolje (i jedino) odelo, elegantne kozne cipele sa tankim koznim djonom, zimski kaput i neki prilicno tanak svileni sal moga oca,i krenem. Od centrale pa negde do SAND-a bilo je i jos par putnika, a odatle pa nadalje – ceo tramvaj ekskluzivno samo za mene. Na poslednjoj stanici (tada na kraju Splitske Aleje) krenem peske prema Vikend naselju. Snezna vejavica je pocela jos negde kod Radanovca i ja u mojim elegantnim cipelama krenem na Igmanski mars. To pesacenje je bilo nesto sto se pamti za ceo zivot. Nije to ni neka razdaljina ali uslovi su bili jezivi. Orijentisao sam se prema elektricnom vodovima i ponekoj zmirkavoj sijalica. Naravno nigede ni zive duse na zavejanom putu, osim mene. Uz put mi sine u glavi da ja pojma nemam ni gde se narecena vikendica uopste nalazi osim da je rec o vikend naselju. Na moju srecu kada sam stigao gomila automobila je bila znak gde trebam da udjem, uostalom to je bio i jedini osvetljeni objekat. Sve u svemu dobijem casu kuvanog vina i dodjem k sebi. Ostalo je islo po planu. prilikom plesa meni i mojoj partnerki stavili su mikrofon ispred nosa nesto pitali i mi rekli nauceno. Par nedelja nakon toga, reportaza je emitovana i pogledao sam svoj prvi TV intervju. Od onoga sta smo rekli nije bilo ni traga. Moja partnerka je prilikom plesa bila dobro u kadru sa lica, a od mene je bilo nesto malo profila i deo levog ramena. Ovo je jedno malo secanje na moju mladost, Palic i njegove zimske carolije.

  3. stormwatch kaže:

    Vreme reda, rada, mira i poshtenja minus vodotoranj.

  4. SANDOR kaže:

    Ja sam jedno leto bila sa sestrom i mamom i pomocnicom nasom na letovanju u tim odmaralistama na Palicu…jako mi je lepo bilo…jedno od najlepsih letovanja moga detinjstva…cak sam i uspela da se druzim sa jednom devojcicom i to je bilo ORBITALNI USPEH za moju genialno losu komunikaciju…bilo mi je lepo jer postigla sam tog leta nesto sto dotad nisam uspela i bilo mi je lepo jer ne samo fizicki nego psihiski sam se odmorila i obnovila…to nikad nisam uspela na moru iako sam redovno isla sa skolom…niti na porodicnim letovanjima kada je tata redovno pravio svoje cirkuse…ODMOR na Palicu mi je bilo najlepse letovanje moga zivota…redovno se vraca u moje uspomene i puno HVALA sto sam se opet prisetila…

  5. SANDOR kaže:

    ps.
    I bome Palic se vratio opet. Ovde je opet odmaraliste za visoku klasu…ja sam bila deo toga kada je pripadao radnickoj klasi

  6. easy58 kaže:

    Kao i uvek veoma lep napis gosp. Lanskya, doživljaja kolko god oćeš i uglavnom su posle toliko godina većinom pozitivna. Šteta što nije ostalo onog mentaliteta, barem malo, kojeg smo imali u tim vremenima udarničke izgradnje i stvaranja već smo prešli na rušenja svega i vraćanje na mondenski izgled a sa time ustvari isključujemo sami sebe jer pravmo sadržaje koji nama neće biti dostupni, već samo nekoj eliti, sve misleći da će nama (običnim ljudima) biti lepše.

  7. xy kaže:

    Vila Lujza sa svim okolnim objektima je nekada bila odmaraliste Ferijalnog saveza. Vikend naselje se prvobitno nalazilo na prostoru izmedju Bagoljvara i sadasnjeg Veslackog kluba (tada to nije bio Veslacki klub,on se u to vreme nalazio preko puta Zenskog kupatila).

    Vikendice su bile postavljene na jos ocuvanu biciklisticku pistu Lajosa Vermesa, bio je tu i molo sa koga se ulazilo u jezero, a u krivini jezera je bila mala pescana plaza.

    Pocetkom sezdesetih godina doneta je odluka da se Vikend naselje preseli na istocnu obalu jezera. Pre toga je taj deo jezera bio prava divljina. Od Muskog stranda i kluba veslaca je pocinjala gusta trska kroz koju se jedva prolazilo. Na obronku Zute obale (Sárgapart) su se gnezdile laste bregunice (partifecske – riparia riparia) cije staniste je nemilosrdno unisteno izgradnjom novog Vikend naselja. Sve te vikendice su bile u svojini pojedinih subotickih preduzeca i drutvenih organizacija. Privatnih u to vreme nije bilo.

    Na Muskom strandu su porusene stare drvene kabine i izgradjene nove koje su bile pravi ukras stranda (verovatno znate kako sada izgledaju). Otvorena je prodavnica Trgoprometa, restoran Fontana, ali to je vec bliza proslost.

  8. Kertvaros kaže:

    @ xy
    Koliko se secam, staro vikend naselje je po obimu bilo daleko manje od novoga. Vlasnici tih vikendica su uglavnom bili dobrostojeci Suboticani iz starih imucnijih gradjanskih familia. Skoro svi objekti su manje vise bili sagradjeni jos u periodu od pre WW2.

  9. Kertvaros kaže:

    Mozda se danas jos neko seca da su objekti za oporavak tj medicinsku rehabilitaciju sluzili za vreme Alzirsko – Francuskog kolonijalnog rata pod kraj 50-tih godina, za smestaj i lecenje ranjenih pripadnika Alzirskog FLN -a. Ti ljudi su se iskljucivo kretali oko objekata u kojima su bili smesteni i u parku. Ne secam se da su ikada bili vidjeni u samom gradu Subotici.

OSTAVITE KOMENTAR