Plan je bio da otpadne vode Subotice idu u reku

Kako Subotica da se reši svojih otpadnih voda, staro je pitanje. Ono se postavljalo još u vreme za koje smatramo da je predindustrijsko, kada nije bilo kanalizacije ili je ona bila tek u nastajanju. Verovatno prvi plan za regulisanje gradske kanalizacije bio je Kenjveš Totov iz 1885. godine. Neostvaren zbog nedostatka sredstava kao i onaj naredni iz 1904. godine, inženjera Bele Geslera, koji je takođe predvideo usmeravanje otpadnih voda u Palić.

Posle Drugog svetskog rata novi projekat je napravio jedan ratni zarobljenik. Nemac dr. ing. Oto Šenefeld, tvorac je plana odvođenja kanalizacije u Palićko jezero uz prethodno mehaničko i biološko prečišćavanje. Njega je na tom poslu nasledio jedan drugi Nemac, takođe ratni zarobljenik, koji se za stalno nastanio u Subotici. Inž. Helmut Vojgel radio je kao vodoprivredni stručnjak u ondašnjem Narodnom odboru opštine. Njegov projekat prečišćavanja voda na prostoru depresije između grada i Aleksandrova donekle je ostvaren, no to još nije bilo kompletno rešenje.

/foto: radovi 1954. godine/

O prečistaču je bilo reči još između dva rata ali situacija u prošlosti izgleda nije bila toliko teška. Trska i alge na putu do jezera predstavljali su prirodni bedem sve dok grad i industrija svojim onečišćenjem nisu postali preveliko breme. Tako se u idejnom projektu gradske kanalazacije iz 1960. prvi put pominje rečica Čik kao prijemnik otpadnih voda Subotice. Stručnjaci instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ ponudili su, pored pomenutog Čikera, i jezero Ludaš kao recipijenta.

Najzad, 1963. godine u Aleksandrovu je izgrađena crpna stanica čiji je zadatak bio da otpadne vode grada podigne na osam metara visine a potom ih zatvorenim vodom dužine dva kilometra vodi do otvorenog kanala koji ide do rečice Čik. Tada još nisu postojala zakonska ograničenja da se neprečišćene vode ispuštaju u reke.

Čik/Csik

Ova mala ravničarska reka na svom putu dugom 95 kilometara prolazi kraj Naumovićeva, Verušića, zatim Višnjevca, Čantavira i Dušanova, a nakon Tornjoša i Svetićeva, uliva se u Tisu kod Bačkog Petrovog sela. Prečistač nije bio sporan u planovima za ovo rešenje ali kada je izgrađena crpna stanica njega još nije bilo. Zbog prvobitno loše izvedenih radova jedne slovenačke firme na cevima, poslovi su se odužili a na kraju i zaustavili kada je 1967. godine u Službenom listu SR Srbije objavljen Zakon o vodama i Uredba o klasifikaciji voda.

Da bi se dobila saglasnost za rad, sada je neophodan bio prečistač. Trebalo je još vremena za to, ali njega nije bilo. Palić je brojao poslednje godine, mesece i dane pred ekološku katastrofu. Crpna stanica nikad nije podigla ni kap vode. Oprema je završila u starom gvožđu a zgrada prepuštena Fudbalskom klubu Bratstvo.

Izgradnja prečistača prema Paliću imala je jedan dodatni argumet – jezero je tokom leta gubilo vodu. Gradske hronike beleže da je u prošlosti nekoliko puta Palić potpuno presušio. Obimnim sanacionim planom, stručnjaci Građevinskog zavoda u Subotici, na čelu sa magistrom biologije Đulom Selešijem i inženjerom Julijem Rezničekom 1971. godine počeli su „poduhvat stoleća“ – oživljavanje jezera Palić.

Lansky



KOMENTARI

  1. gligorije kaže:

    i tak iskopani kanal pored tzv sivackog puta i dan danas stoji tako, a lokalni cobani napasaju ovce u njemu. Bukvalno stoji i dalje tako. postoje dve kanalizacione velike cevi koje kroz njive ukopane vode od Aleksandrova do tog kanala…

  2. Stanko kaže:

    Reznicek sa drustvom , je upropastio Palic

  3. marko kaže:

    Rdjava su vremena (a koja nisu?) ali deluje kao da je ov tema nedorečena …

    Subotica ima Gradjevinski fakultet, sa jakim hidro smerom, a uveren sam da postoje na planeti gradovi veličine Subotice i bez reka u neposrednoj blizini a koji su rešili problem.

    Da li je moguće da se jednom sačini optimalni projekt za naš grad? Možda neće moći da se odmah uradi, ali bi znali šta moderna nauka i vodoprivreda očetkom 21 veka može da uradi itd..

    Kao da se prave samo projekti koji se daju nekako započeti za jednog mandata i nemaju za cilj dugoročnije rešenje.

    Problem i Subotice i „regijona“ je nedostatak vizije i strategije uz višak potrebe za korupcijom. Tužno!

OSTAVITE KOMENTAR