Prizori iz pakla ili je to…

Govoreći o prilikama u Poljskoj, za nacionalnu televiziju, jedan naš čovek reče:

„Ukrajinci u Poljskoj rade poslove koje Poljaci više ne žele da rade.“

Žale se i kod nas poljoprivrednici da niko neće u nadnicu. Što se industrije tiče, pre nego što je nas neko zamenio na poslovima koje ne želimo da radimo, većina tih radnih mesta je nestala zajedno sa fabrikama. Tamo gde još teče proizvodnja, moderne mašine olakšale su čoveku ili su ga eliminisale iz procesa rada.

Ima još radnih zadataka za koje ljudi vele: “mora i to neko da radi” ali na tom spisku nema više klanice, hemijske industrije, kožare…

Onaj ko je jednom ušao u kožaru, taj zna kako smrdi u PAKLU. Naspram toga büdös bolt (smrdljiva Peščara) deluje kao parfimerija.

Nije samo smrad neprijatelj radnom čoveku. Neki subotički pogoni su dugo bili isti onakvi kakvi su nasleđeni od predratnih industrijalaca. Izloženi buci, vlazi, hladnoći i drugim neuslovima, mnogi su morali u invalidsku penziju koja danas iznosi ponižavajuće malo. Ovo su bili svakodnevni prizori u jednom subotičkom preduzeću koje je otišlo u istoriju.

Lansky



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Znate li za onaj vic o Bunjevcu?
    Zaposlio se Bunjevac negde tamo sedamdesetih godina prošlog veka u „29. Novembru“, fabrici za preradu mesa.
    Posle svog prvog završenog radnog dana se vratio kući, te ga žena pita šta su radili u fabrici.
    Bunjevac joj na to odgovara da je jako dobro bilo, čitav dan ama baš ništa nisu radili, jer su ceo dan su imali „disnotor“.

  2. ffilozoff kaže:

    Bolje je bilo raditi u Suboticanki….bilo kruskovca pa su i zene mogle sa radoscu na poso….

  3. Sezibilitet kaže:

    Svaki posao ima svoj specificni smradez. Rad u kozari na stavljenju zivotinjskih koza je izuzetno odbojan ne samo zbog tipicnog smrada na strvinu, nego i celokupne atmosfere posla, fizicki napornog, u prostoriji prepunoj vlage i vodene pare, sve okolo je masno i klizavo, celokupni ambijent je za povracanje. Paradoks je recimo da je rad u klaonici na ciscenju svinjskih creva u nesnosnom smradu, manje opasan po zdravlje nego posao jednog bibliotekara ili arhivara. Bibliotekar i arhivar imaju svakodnevno posla sa starim papirom punim raznih mikroorganizama, bakterija i bacila, koji su se tamo lepo zapatili i zive decenijama i vekovima u takvom za njih idealnom okruzenju. Bibliotekari to svakodnevno udisu i cesto obeljevaju od bolesti koje se tesko mogu dijagnosticirati pa prema tome i terapirati. Rad u kancelariji takodje moze biti vrlo neugodan. Pogotovu ako biro delite sa jos nekim kolegom kome 8 sati permanentno smrde noge u patikama koje valjda ne skida ni kada odlazi na spavanje. Isto tako moze biti neugodna i koleginica u oblaku parfema, koji ima za vas jedan nepodnosljivi miris. Sve u svemu lista odvratnih zanimanja moze biti prilicno dugacka. Uvek se nadje dovoljno personala koji takve stvari sasvim dobro podnosi, a i sva je prilika da ce se i u buducnosti naci dovoljno raspolozive radne snage za takve poslove.

  4. Gradjanka kaže:

    Hvala na slikama, docarale su sve .
    Veliki pozdrav svim radnicima koji su radili poslove takvih vrsta u nasem gradu.

OSTAVITE KOMENTAR